Privatne kolekcije dostižu stotine hiljada evra, rast vrednosti umetnina i vina podstiče diverzifikaciju kapitala
Kolekcionarstvo u Srbiji postaje sve značajnija investiciona aktivnost, sa pojedinačnim umetničkim delima koja se prodaju i do 530.000 evra. Ključni ekonomski podatak jeste da vrednost privatnih kolekcija u zemlji danas može dostići stotine hiljada evra, što pokazuje rast interesovanja za alternativne investicije izvan tradicionalnih finansijskih instrumenata. Prema izjavama investicionih konsultanata, građani najviše ulažu u nekretnine, ali sve više traže i dugoročnu imovinu kojom mogu diverzifikovati kapital.
Rast vrednosti umetnina i alternative investicije
Investicioni konsultant Vladimir Vasić, izvršni direktor BBS Capital Investment Group, navodi da kolekcionari ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. „Kolekcionari pokreće strast, a rast vrednosti dolazi kao prijatna posledica. Kada predmet uđe u tabelu i posmatra se kroz prinos i izlaznu strategiju, hobi postaje investicija“, ističe Vasić. On skreće pažnju da je zabluda da kolekcionarski predmeti uvek rastu na ceni, jer tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju sopstvene cikluse i ograničenu likvidnost. Kao primer navodi da je slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“ prodata za oko 530.000 evra, što je najskuplja slika jednog srpskog umetnika. Slika „Selo“ Save Šumanovića prvobitno je procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra.
Kolekcionarstvo i ekonomski kontekst
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac objašnjava da se tržište umetnina u Srbiji po količini novca nalazi odmah iza naftne industrije. On ističe da aukcijske kuće u zemlji tek uzimaju zamah, dok kolekcionari najvrednija dela često kupuju na aukcijama u Beču i Budimpešti. Kusovac naglašava da postoje privatne kolekcije čija se vrednost meri hiljadama evra, a među poznatim kolekcionarima su uspešni poslovni ljudi. Deo čuvene zbirke Erika Šlomovića čuva se u porodici Obradović, dok kolekcija Zorana Popovića iz Arilja sadrži šest metara dugu sliku Dade Đurića. Zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, broji oko 300 dela najpoznatijih srpskih slikara. Deo ove zbirke nalazi se u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru.
Vina, oldtajmeri i industrijski dizajn kao investicije
Kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i retke boce vina, oldtajmere, satove, keramiku i reklamne table. Prema rečima procenitelja Jovana Mandića, pojedini primerci keramike Žolnaj, koji su se pre deset godina mogli kupiti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama u Budimpešti dostižu do 50.000 evra. Mandić navodi i primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je korišćena kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Vasić dodaje da limitirani modeli frižidera, nastali u saradnji modnih kuća i proizvođača bele tehnike, mogu premašiti cenu od 50.000 evra.
Vrednost kolekcionarskih vina i dugoročne strategije
Gradimir Vukašinović, direktor kompanije „Supernova“, procenjuje da u Srbiji postoji 30 do 50 ozbiljnih kolekcionara vina. Privatni podrumi mogu se porediti sa kolekcijama u razvijenim vinskim zemljama. Najređe boce, poput Domaine de la Romanée-Conti, dostižu više desetina hiljada evra po boci. Vukašinović ističe da vrednost premijum etiketa raste brže od štednje u banci i dodaje da pojedini investitori svake godine kupuju vina vredna nekoliko hiljada evra po boci, posmatrajući ih kao lični „penzioni fond“.
Kolekcionarstvo u Srbiji postaje prepoznatljivo kao način diversifikacije kapitala, ali i kao prilika za dugoročni rast vrednosti imovine. Ova tendencija prati globalne preporuke, prema kojima alternativne investicije treba da čine 10-15% ukupne imovine investitora.
