Connect with us

Domaće

Kina pretekla SAD sa BDP-om od 41.000 milijardi dolara prema PPP

Industrija Kine čini 29 odsto svetske proizvodnje, dok je SAD na 17 odsto; Rusija četvrta ekonomija po paritetu kupovne moći

Published

1 hour ago

on

g9c2e2a500f24edf798d4d53d47c1bdb571f0cf806171853053d3e8d3696d49f19b5c5ad2730f93163bf358d74a4b16c64d28cb9d0493a61943053cc650e85e59_1280

Industrija Kine čini 29 odsto svetske proizvodnje, dok je SAD na 17 odsto; Rusija četvrta ekonomija po paritetu kupovne moći

Profesor dr Dejan Šoškić izjavio je na O.U.R. HR konferenciji u Beogradu da Kina, prema BDP-u korigovanom za paritet kupovne moći (PPP), ima preko 41.000 milijardi dolara i time je još 2017. godine pretekla Sjedinjene Američke Države, koje beleže oko 30.000 milijardi dolara. Šoškić ističe da nominalni BDP u dolarima često ne daje realnu sliku ekonomske snage zemalja, jer zanemaruje razlike u lokalnim cenama.

Prema njegovim rečima, Rusija je, suprotno uvreženim mišljenjima, četvrta ekonomija sveta po ovom kriterijumu i nalazi se ispred Nemačke i Japana. Kada je reč o industrijskoj moći, Kina danas ima udeo od 29 odsto u svetskoj prerađivačkoj industriji, dok SAD drže 17 odsto.

U segmentu robotizacije, Kina godišnje instalira više robota nego što ih Nemačka ukupno ima, a u 2024. godini odgovorna je za 54 odsto svih instaliranih robota na svetu. U oblasti visokotehnološkog obrazovanja, Kina godišnje proizvede više od 1,5 miliona inženjera, dok Indija ima 850.000. Francuska se po broju inženjera nalazi blizu Vijetnama, dok Iran ima dvostruko više inženjera od Francuske.

Šoškić naglašava da su procesi deglobalizacije, ali i pandemija i aktuelni konflikti, doveli do pojave novih koncepata poput near shoringa i friend shoringa, jer su dugi lanci snabdevanja postali ranjivi. Kao primer održivosti, naveo je Japan i Nemačku koji su se nakon Drugog svetskog rata uzdigli zahvaljujući znanju, koje ostaje jedini resurs koji se ne može lako oduzeti.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Netflix pregovara o kupovini studijskog kompleksa za manje od 617 miliona dolara

Prodajna vrednost Radford Studio Center iznosila 1,85 milijardi dolara u 2021, popunjenost kapaciteta pala na 62 odsto

Published

12 minutes ago

on

April 22, 2026

By

Prodajna vrednost Radford Studio Center iznosila 1,85 milijardi dolara u 2021, popunjenost kapaciteta pala na 62 odsto

Američka striming kompanija Netflix vodi pregovore o kupovini istorijskog filmskog studijskog kompleksa Radford Studio Center u Los Anđelesu, po ceni manjoj od jedne trećine njegove prodajne vrednosti iz 2021. godine od 1,85 milijardi dolara. Prema navodima insajdera, potencijalna kupoprodajna cena bi bila ispod 617 miliona dolara, nakon što su zajmodavci, među kojima je Goldman Sachs Group, preuzeli imovinu od dosadašnjeg vlasnika Hackman Capital Partners.

Vrednost studijskih nekretnina u Los Anđelesu značajno je opala posle rasta kamatnih stopa i naglog pada produkcije usled štrajkova scenarista i glumaca 2023. godine. Popunjenost kapaciteta u studijima pala je na 62 odsto u prvoj polovini prošle godine, pokazuju podaci organizacije FilmLA.

Netflix je prethodno odustao od nadmetanja za Warner Bros. Discovery, ali sada razmatra kupovinu manjeg kompleksa po znatno nižoj ceni. Kompanija želi da konsoliduje svoj portfelj nekretnina na jednoj lokaciji, što bi podrazumevalo preseljenje iz više objekata u Holivudu koje trenutno iznajmljuje od Hudson Pacific Properties.

Trenutni vlasnik Radford Studio Center, Hackman Capital Partners, nije uspeo da refinansira dug od 1,1 milijardu dolara, zbog čega je imovinu predao zajmodavcima predvođenim Goldman Sachsom. Pad tržišta studijskih nekretnina posebno je pogodio nezavisne vlasnike, jer se produkcija prebacila u objekte u vlasništvu velikih medijskih kompanija.

Netflix tradicionalno iznajmljuje nekretnine, ali poslednjih godina pojačava ulaganja u sopstvene studijske komplekse. Kompanija trenutno razvija produkcioni centar vredan milijardu dolara u Fort Monmautu. U poslednjem kvartalu Netflix je prijavio 12,3 milijarde dolara gotovine i ekvivalenata, uključujući 2,8 milijardi dolara naknade za raskid ugovora od Paramount Skydance, koji je preuzeo Warner Bros. Discovery.

Radford Studio Center, poznat kao mesto snimanja „Gunsmoke”, „Gilligan’s Island” i „Seinfeld”, još nema utvrđenu konačnu cenu, a pregovori su u toku. Prema izvorima upoznatim sa situacijom, konačna cena mogla bi biti manja od jedne trećine iznosa iz 2021. godine.

Pročitaj još

Domaće

Srbija povećala rezerve dizela na 550.871 tonu, snabdevanje stabilno uprkos krizi

Državne rezerve dizela dovoljne za 89 dana, benzin pokriven za 83 dana, bez restrikcija za građane

Published

53 minutes ago

on

April 22, 2026

By

Državne rezerve dizela dovoljne za 89 dana, benzin pokriven za 83 dana, bez restrikcija za građane

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da Srbija trenutno raspolaže sa 550.871 tonom rezervi dizela, što prema letnjem obračunu potrošnje pokriva 89 dana prosečne potrošnje. Kako je navela ministarka Dubravka Đedović Handanović, dve trećine ovih rezervi su u državnom vlasništvu, dok ostatak čine komercijalne i operativne rezerve. Ukupne rezerve benzina iznose 127.729 tona, što je dovoljno za 83 dana prosečne potrošnje, dok je mazuta dovoljno za 245 dana, autogasa za 51 dan i kerozina takođe za 51 dan.

Đedović Handanović je istakla da su državne rezerve dizela duplirane u prethodne tri godine, a rezerve benzina udvostručene, kao rezultat odgovorne energetske politike. “Mi smo izuzetno dobro snabdeveni i pokriveni i naše rezerve su najveće u regionu. To je rezultat politike koju smo vodili poslednjih godina”, naglasila je ona i dodala da su ovakve mere strateški važne za sigurnost u slučaju nepredviđenih situacija i kriza.

Iako je prošle godine Srbija 100 dana bila bez dotoka sirove nafte zbog sankcija prema Naftnoj industriji Srbije, nije bilo nestašica, podsetila je ministarka. U poređenju sa državama Evropske unije, Srbija ima veće rezerve goriva, a na domaćim pumpama nema problema sa snabdevanjem. Đedović Handanović je navela da su u susednoj Hrvatskoj i Sloveniji uvedena ograničenja za poljoprivrednike i pravna lica, dok Srbija takve mere ne primenjuje. “Mi smo uveli mere koje su pre svega na teret države, kako bi građani bili zaštićeni od ograničenja, i nastavićemo da pratimo situaciju na tržištu”, izjavila je ona.

Ministarka je istakla da na globalna dešavanja Srbija ne može da utiče, ali da je zadatak države da pravovremeno planira kako bi obezbedila punu snabdevenost građana. Naglasila je da je rafinerija u Pančevu nastavila sa radom, uz povećan dotok i preradu sirove nafte. Mesečna prerada sirove nafte u aprilu iznosiće oko 330.000 tona, a u poslednjih 10 dana dopremljena su dva broda sa po 90.000 tona. Do kraja aprila očekuje se još 130.000 tona sirove nafte, dok je do kraja maja planirano dodatnih 240.000 tona.

“Pustili smo i deo obaveznih državnih rezervi dizela na tržište kako bismo pomogli naftnim kompanijama, s obzirom na visoke cene naftnih derivata. Država drži cene pod kontrolom za građane i nema prevelikog povećanja cena, a to ćemo nastaviti i ubuduće”, naglasila je Đedović Handanović.

Ovakva strategija omogućila je stabilnost snabdevanja i izbegavanje restrikcija, što Srbiju izdvaja u regionu po sigurnosti energenata i zaštiti potrošača.

Pročitaj još

Domaće

Evropski berzanski indeksi beleže rast, brent nafta dostigla 98,012 dolara

DAX porastao 0,29% na 24.355,53 poena, inflacija u Velikoj Britaniji 3,3% u martu

Published

58 minutes ago

on

April 22, 2026

By

DAX porastao 0,29% na 24.355,53 poena, inflacija u Velikoj Britaniji 3,3% u martu

Evropski berzanski indeksi zabeležili su blagi rast 22. aprila 2026. godine, dok je cena brent nafte iznosila 98,012 dolara po barelu. Na tržištu je zabeleženo da je američka sirova nafta WTI pala za 0,91% na 88,850 dolara, dok je evropska nafta brent zabeležila pad od 0,65% na pomenutu cenu.

Na Frankfurtskoj berzi, indeks DAX porastao je za 0,29% i sada iznosi 24.355,53 poena. Francuski indeks CAC 40 zabeležio je rast od 0,05% na 8.239,49 poena, dok je moskovski MOEX porastao 0,19% na 2.763,16 poena. Britanski FTSE 100 indeks zabeležio je pad od 0,09% na 10.489,74 poena, a na njegovu vrednost uticali su najnoviji podaci o rastu inflacije u Velikoj Britaniji koja je u martu iznosila 3,3%.

Evropski fjučersi gasa za maj su na otvaranju trgovanja na holandskom TTF čvorištu dostigli cenu od 43,3 evra za megavatsat. Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosi 1,17493 dolara.

Što se tiče roba, cena zlata porasla je na 4.763,12 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice dostigla 6,0968 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones je na zatvaranju berzi u utorak pao za 0,59% na 49.149,38 poena, S&P 500 za 0,63% na 7.064,01 poen, a Nasdaq za 0,59% na 24.259,96 poena.

Prema ekonomskim analizama, rast evropskih indeksa usledio je nakon što je američki predsednik Donald Tramp produžio dvonedeljno primirje između SAD i Irana, što je uticalo na stabilnost cena energenata na međunarodnom tržištu. Tramp je putem društvene mreže Truth Social objavio da će primirje trajati dok iranski lideri ne podnesu zajednički predlog za okončanje sukoba sa SAD i Izraelom.

Pročitaj još

U Trendu