Italijanska banka ostvarila rekordne prihode od 12,2 milijarde evra u prvoj polovini godine, najavljen novi rast neto dobiti

Unicredit, italijanska bankarska grupa, zabeležila je neto dobit od 6,3 milijarde evra u prvoj polovini 2026. godine. Neto profit za drugi kvartal iznosio je 2,9 milijardi evra, dok su ukupni prihodi dostigli 12,2 milijarde evra. Kao rezultat, Unicredit je ostvario 22. uzastopni kvartal rasta poslovanja, saopštila je kompanija.

Finansijski rezultati i rast prihoda

Unicredit je u prvoj polovini godine ostvario rast neto prihoda od 5% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Neto profit za prvih šest meseci iznosio je 6,3 milijarde evra, što je povećanje od 3% u odnosu na prethodnu godinu. Povraćaj na kapital (RoTE) ostao je visok i dostigao 23,7%. Prihodi su porasli za 3,6%, sa 11,78 na 12,2 milijarde evra, što pokazuje otpornost i kvalitet zarađivačkog profila bankarske grupe.

U drugom kvartalu 2026. godine, Unicredit je ostvario neto profit od 2,9 milijardi evra. Kada se isključe jednokratne transakcije, profit je iznosio 3,1 milijardu evra. Ove jednokratne stavke uglavnom su rezultat troškova hedžinga zbog povećanja udela u pojedinim segmentima poslovanja.

Razlozi rasta i poslovna strategija

Rast prihoda i dobiti Unicredita podstaknut je snažnim rastom naknada i neto prihoda od osiguranja. Pored toga, ubrzan je i rast neto prihoda od kamata (NII), zahvaljujući povećanju volumena kreditiranja i kvalitetnijem portfoliju. Ovakva kombinacija doprinela je održivom rastu banke, kao i povećanju tržišnog udela.

Predsednik uprave Unicredita Andrea Orcel izjavio je: „Unicredit je još jednom postigao izvanredan niz rezultata, što je dovelo do naših najboljih operativnih performansi ikada i rekordne prve polovine godine. Unlimited program donosi značajnu promenu: ubrzavamo profitabilan rast prihoda, uz jasne dokaze o kvalitetnom povećanju tržišnog udela i komercijalnom zamahu, uz nastavak pomeranja granice efikasnosti. Neto dobit je dostigla 6,1 milijardu evra u prvoj polovini godine uz izvanrednu stopu prinosa na tekući kapital od 24%. Ovi rezultati omogućili su nam da poboljšamo našu prognozu neto dobiti za 2026. godinu na znatno iznad 11 milijardi evra, ili oko 11,5 milijardi evra bez troškova integracije.“

Akvizicija Commerzbank i naredni koraci

U međuvremenu, Unicredit je nastavio pregovore u vezi sa potencijalnim preuzimanjem nemačke Commerzbank-e. Predsednik nadzornog odbora Commerzbanke Jens Vajdman javno je pozvao na direktne razgovore između dve strane o budućnosti kompanije. Vajdman je istakao da su odnosi snaga na predstojećoj skupštini akcionara jasni, iako postoje neslaganja oko budućeg poslovnog modela.

Vajdmanova reakcija usledila je nakon što je izvršni direktor Unicredita Andrea Orcel najavio želju za razgovorima sa nemačkom vladom i predstavnicima zaposlenih o zajedničkoj budućnosti banaka. Orcel je naglasio da neće biti prečica preko političkih kanala u Berlinu, već da se očekuju „odrasli razgovori“ o svim ključnim pitanjima.

Najveća sporna pitanja odnose se na usklađivanje poslovnih modela. Orcel želi da Commerzbank usvoji Unicreditov model, dok nemačka strana insistira na očuvanju međunarodne mreže. Ponuda za preuzimanje Unicredita već pokriva gotovo polovinu akcija Commerzbanke.

Pozicija Unicredita u evropskom bankarstvu

Unicredit je, kao jedna od vodećih evropskih bankarskih grupa, demonstrirao otpornost i strategiju orijentisanu na profitabilan rast. Kontinuirani rast kroz 22 kvartala ukazuje na uspešnu transformaciju poslovanja u izazovnom okruženju evropskog finansijskog sektora. Banka je prema najnovijim rezultatima povećala tržišni udeo i dodatno poboljšala operativnu efikasnost, što je ključno za dugoročnu konkurentnost na tržištu.

Kao rezultat navedenog, Unicredit očekuje da neto dobit za celu 2026. godinu premaši 11 milijardi evra, odnosno da dostigne oko 11,5 milijardi evra bez troškova integracije. Ovakva očekivanja potvrđuju snažnu poziciju banke u evropskom bankarskom sektoru i nastavak profitabilnog rasta.

Kompanija menja pravnu formu u DOO, a Centralni registar evidentirao je ispis akcija nominalne vrednosti 200 dinara po akciji

Kluz padobrani povukao je 250.000 akcija sa Beogradske berze ukupne vrednosti 50 miliona dinara. Ova odluka doneta je nakon što je Centralni registar izvršio ispis akcija kao deo prelaska kompanije iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Nominalna vrednost svake akcije bila je 200 dinara, a ispis je sproveden 24. jula 2026. godine, prema zvaničnoj objavi Centralnog registra.

Povlačenje sa berze i promena pravne forme

Odluka o promeni pravne forme usvojena je na vanrednoj sednici skupštine akcionara Kluz padobrani održanoj 9. jula 2026. Jedini akcionar, ABG Ventures d.o.o. Beograd, odlučio je da kompanija postane društvo sa ograničenom odgovornošću. Prema dokumentaciji koja je objavljena na sajtu kompanije, cilj ove odluke je racionalizacija troškova upravljanja, brže donošenje poslovnih odluka i povećanje fleksibilnosti u upravljanju kapitalom. Kao rezultat, Beogradska berza je ostala bez još jedne kompanije, iako je reč o manjoj firmi u ukupnom portfoliju tržišta kapitala.

Uticaj povlačenja i tržišni kontekst

Promena pravne forme i povlačenje sa berze znače da investitori više neće moći da trguju akcijama Kluz padobrani na otvorenom tržištu. Ova promena dolazi u trenutku kada se na Beogradskoj berzi beleži trend smanjenja broja izlistanih kompanija. S druge strane, kompanije se često odlučuju na ovakve poteze kako bi pojednostavile vlasničku strukturu i smanjile regulatorne troškove. Povlačenje 250.000 akcija ukupne vrednosti 50 miliona dinara predstavlja značajan korak za vlasnika, jer omogućava brže poslovno odlučivanje van javnog tržišta kapitala.

Razlozi za prelazak u DOO i širi značaj

Prelazak iz akcionarskog društva u DOO omogućava kompaniji veću fleksibilnost u upravljanju i niže administrativne troškove. U zvaničnoj odluci, ABG Ventures d.o.o. je naveo da će se ovim potezom omogućiti brže donošenje poslovnih odluka i racionalizacija troškova upravljanja. Takav trend je prisutan i kod drugih kompanija na domaćem tržištu, što ukazuje na šira kretanja u korporativnom sektoru Srbije. U međuvremenu, tržište kapitala suočava se sa izazovima zbog povlačenja kompanija sa berze, čime se smanjuje likvidnost i atraktivnost za nove investitore.

Šta dalje za investitore i tržište kapitala

Povlačenje Kluz padobrani sa Beogradske berze deo je šireg procesa konsolidacije vlasništva i optimizacije poslovanja u Srbiji. Investitori koji su do sada držali akcije ove kompanije više neće imati mogućnost javne trgovine. Ova odluka podseća na aktuelne procese prinudnog otkupa kod drugih kompanija, što može imati dugoročan uticaj na atraktivnost domaćeg tržišta kapitala. Iako ovakve promene često donose koristi za same kompanije kroz smanjenje troškova i veću agilnost, istovremeno predstavljaju izazov za razvoj berzanskog tržišta u Srbiji.

Javne konsultacije o e-otpremnicama i elektronskom fakturisanju traju do 31. jula, privreda i građani mogu slati primedbe

Ministarstvo finansija produžilo je javne konsultacije o e-otpremnicama do 31. jula, dok je maksimalna novčana kazna za kršenje obaveze slanja e-otpremnica utvrđena na 2.000.000 dinara. Konsultacije o izmenama Zakona o elektronskim otpremnicama i Zakona o elektronskom fakturisanju omogućavaju privrednim subjektima, udruženjima građana i ostalima da do kraja meseca dostave svoje predloge, komentare i sugestije. Svi zainteresovani mogu primedbe poslati putem portala eKonsultacije ili na adresu konsultacije.digitalizacija@mfin.gov.rs, što olakšava učešće u procesu.

Novčane kazne i obuhvat e-otpremnica

Nacrt zakona predviđa da će preduzeća koja ne poštuju obavezu slanja elektronskih otpremnica biti kažnjena novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara. Ove propise Ministarstvo finansija uvodi radi preciznijeg praćenja kretanja dobara i jačanja inspekcijskog nadzora. E-otpremnice se odnose na subjekte javnog i privatnog sektora, dok fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti nisu obuhvaćena novim pravilima. Uporedo sa tim, izmene regulišu procedure slanja, prijema, obrade, odbijanja i prihvatanja elektronskih otpremnica, što treba da unapredi transparentnost i efikasnost.

Konsultacije o elektronskom fakturisanju

Istovremeno, Ministarstvo finansija sprovodi javne konsultacije i o izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju. Predstavnici firmi, organizacija i civilnog društva mogu do 31. jula dati mišljenja na predložene izmene. Tekst Nacrta sa svim izmenama i dopunama dostupan je na zvaničnom sajtu ministarstva, a predlozi se mogu dostaviti elektronski ili pisanim putem na adresu ministarstva.

Kroz ove izmene, država nastoji da poboljša elektronske tokove dokumenata, što bi trebalo da doprinese većoj pravnoj sigurnosti i boljoj kontroli prometa dobara. Kao rezultat, očekuje se unapređenje poslovne klime kroz smanjenje administrativnih barijera i efikasniju razmenu informacija između privrede i javnih institucija.

Širi značaj digitalizacije poslovanja

Zbog toga što e-otpremnice postaju obavezne za sve firme, digitalizacija poslovanja u Srbiji dobija dodatni značaj. S druge strane, propisane novčane kazne motivisaće pravna lica da se blagovremeno prilagode novim pravilima. U međuvremenu, stručna javnost ukazuje da transparentno sprovođenje konsultacija može doprineti boljem razumevanju i primeni propisa u praksi. Uvođenje elektronskih otpremnica i elektronskog fakturisanja deo je šire strategije digitalne transformacije, što Srbiju svrstava u red zemalja koje ubrzano modernizuju poslovno okruženje.