Javni dug Evropske unije dostigao 81,7 odsto BDP-a, dok je budžetski deficit u evrozoni pao sa tri na 2,9 odsto
Prema poslednjim podacima Evrostata, javni dug evrozone povećan je sa 87 odsto na 87,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom prošle godine, dok je budžetski deficit smanjen na 2,9 odsto BDP-a, sa nivoa od tri odsto iz 2024. godine. Na nivou Evropske unije, javni dug porastao je sa 80,7 odsto na 81,7 odsto BDP-a, dok je budžetski deficit ostao nepromenjen na 3,1 odsto.
Većina članica Evropske unije beleži budžetski manjak, dok su Kipar, Danska, Irska, Grčka i Portugalija prijavili suficite. Najveći budžetski deficit u 2025. godini imale su Rumunija sa 7,9 odsto BDP-a, Poljska sa 7,3 odsto, Belgija sa 5,2 odsto i Francuska sa 5,1 odsto. Ukupno 11 država prijavilo je deficit od najmanje tri odsto BDP-a.
Najniži odnos javnog duga i BDP-a zabeležen je u Estoniji (24,1 odsto), Luksemburgu (26,5 odsto), Danskoj (27,9 odsto), Bugarskoj (29,9 odsto), Irskoj (32,9 odsto), Švedskoj (35,1 odsto) i Litvaniji (39,5 odsto). Dvanaest članica Evropske unije prijavilo je da je njihov javni dug premašio 60 odsto BDP-a tokom 2025. godine.
Najviši javni dug u odnosu na BDP beleže Grčka (146,1 odsto), Italija (137,1 odsto), Francuska (115,6 odsto), Belgija (107,9 odsto) i Španija (100,7 odsto), navodi se u izveštaju Evrostata.
