Cene energenata porasle do 100 odsto, centralne banke povećale kamatne stope zbog novih inflatornih pritisaka

Svetska ekonomija suočava se sa ozbiljnim usporavanjem rasta, pokazuju najnovije analize kompanije Coface. Prema izveštaju, globalni ekonomski rast će u 2026. godini iznositi 2,5 odsto. Ključni razlog su geopolitički sukobi i inflacija, što potvrđuje i ključna fraza ‘svetska ekonomija’ iz analize.

Geopolitičke tenzije, naročito između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, ali i eskalacija sukoba u Ukrajini, stvorile su snažan pritisak na lance snabdevanja. Kao rezultat, cene sirovina su značajno porasle. Cena nafte porasla je za više od 50 odsto, dok je prirodni gas poskupeo za gotovo 100 odsto. Takođe, cene pšenice povećane su 40 odsto međugodišnje, pre svega zbog napada na crnomorske terminale i toplotnih talasa širom Evrope.

Inflacija i rast kamatnih stopa pogađaju svetsku ekonomiju

Zbog rasta cena energenata i hrane, pojavili su se novi inflatorni pritisci. Centralne banke reagovale su povećanjem kamatnih stopa. Federalne rezerve povećale su referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, a Evropska centralna banka uskladila je svoju monetarnu politiku. Od januara, američki dolar ojačao je više od 6 odsto, dok su dugoročne kamatne stope u glavnim valutnim zonama porasle za preko 100 baznih poena.

Uprkos ovim izazovima, svetska ekonomija pokazuje određenu otpornost, naročito zahvaljujući investicijama u veštačku inteligenciju i rastu vrednosti imovine. Ipak, Coface procenjuje usporavanje aktivnosti na 2,5 odsto, što je pad sa 2,8 odsto zabeleženih u 2025. godini. Stabilizacija rasta očekuje se naredne godine, na 2,6 odsto.

Regionalne razlike i uticaj na sektore

Ekonomije Bliskog istoka, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katar, ocenjene su kao posebno ranjive zbog zavisnosti od izvoza energenata i logističkih ruta. Procene su snižene za ove zemlje, jer su izložene napadima na energetsku infrastrukturu i riziku od poremećaja u snabdevanju.

Poljoprivredno-prehrambeni sektor pogođen je i u Evropi, naročito u Francuskoj, Austriji i Poljskoj, zbog ekstremnih klimatskih uslova tokom leta. Istovremeno, u Argentini sektor trpi zbog visokih troškova i smanjenih profitnih marži.

Amerika i Azija vuku rast, Evropa i dalje pod pritiskom

Američka ekonomija ostaje otporna, zahvaljujući potrošnji domaćinstava, investicijama u veštačku inteligenciju i niskoj stopi nezaposlenosti od 4 odsto. U Aziji, Vijetnam beleži rast od 8,4 odsto, a Indija 7,5 odsto, dok je Kina pod pritiskom usled slabljenja domaće tražnje i rasta cena energije. S druge strane, evropska privreda beleži blagi oporavak, uz otpornost nemačke i španske ekonomije, ali zabrinutost zbog javnih finansija Francuske i klimatskih problema.

Uporno visoka inflacija i rast cena hrane i energije predstavljaju ključni rizik za zemlje Afrike i Latinske Amerike, naročito zbog efekta klimatskog fenomena El Ninjo. Sve ove promene potvrđuju da svetska ekonomija ulazi u period povećane neizvesnosti i zahteva pažljivo praćenje globalnih trendova.

Samo dva milijarde evra u investicionim fondovima, dok novac na računima često miruje i ne donosi prinos

Narodna banka Srbije navodi da građani na računima po viđenju drže čak 11 milijardi evra. Ova sredstva nisu oročena, niti su uložena, već najčešće stoje neiskorišćena i ne donose nikakav prinos. Istovremeno, svi investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa nešto više od dve milijarde evra, što je oko pet puta manje od iznosa na računima.

Prinosi na investicije daleko veći od štednje

Prema podacima fonda Vista Rica Invest, ulaganje od 20.000 evra u ovaj fond vredelo je 24.712 evra do kraja septembra 2026. godine. To je rast od 4.712 evra, odnosno 23,56 odsto za dve godine, ili prosečan godišnji prinos od 11,16 procenata. S druge strane, isti iznos na deviznom računu ostao bi na 20.000 evra, bez dodatne zarade. Kao rezultat, razlika između investiranja i štednje meri se hiljadama evra.

Struktura tržišta i navike građana

Prema Komisiji za hartije od vrednosti, krajem avgusta 2025. godine, alternativni investicioni fondovi, uključujući i Vista Rica Invest, upravljali su sa 142,7 miliona evra. To je manje od jednog procenta ukupnog iznosa koji građani drže na računima. Ukupno je u Srbiji poslovalo 40 investicionih fondova i 13 društava za upravljanje. Najveći deo imovine, 1,89 milijardi evra, nalazi se u UCITS fondovima. S druge strane, tržište investicionih fondova beleži dinamičan rast: pre deset godina ukupna imovina fondova bila je deset puta manja.

Rizik i sigurnost: Šta građani biraju

Štednja u evrima u Srbiji tradicionalno se doživljava kao najbezbednija opcija, dok oročena štednja u najboljem slučaju može doneti do četiri procenta godišnje. Novac na tekućem računu, ipak, ne donosi nikakav prinos. Investiranje kroz fondove ne zahteva aktivno praćenje tržišta, već sredstva ulaže profesionalni upravljač prema jasno definisanoj strategiji. Investicije nose tržišni rizik, pa prethodni rezultati nisu garancija budućih prinosa. Ključno je da svaki ulagač razume karakteristike fonda i uskladi ulaganje sa svojim finansijskim ciljevima.

Izjave i preporuke eksperata

Stanislava Petković, izvršna direktorka Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, naglašava: “Građani su pokazali odgovoran odnos prema očuvanju svoje ušteđevine, što je važna osnova za finansijsku sigurnost. Izazov je što značajan deo novca ostaje neiskorišćen, iako nije namenjen kratkoročnim potrebama. Investiranje ne treba da zameni štednu rezervu, već da bude sledeći korak za deo ušteđevine koji neće biti potreban u narednih nekoliko godina.”

Potencijal za razvoj tržišta i finansijsku edukaciju

Tržište investicionih fondova u Srbiji ima potencijal za dalji rast, s obzirom na ogroman iznos sredstava koja miruju na bankovnim računima. Sa rastom finansijske pismenosti, sve više građana može se odlučiti na ulaganje, balansirajući između sigurnosti štednje i mogućnosti za veći prinos kroz investiranje. Prava strategija je pronaći ravnotežu između likvidnosti, sigurnosti i očekivanog prinosa, u skladu sa ličnim potrebama.

Vlasnici nekretnina u Srbiji mogu zatražiti od MUP-a proveru prebivališta i pasivizaciju adrese za osobe koje više ne žive na toj lokaciji

Prebivalište u Srbiji često izaziva pravne i ekonomske nedoumice, posebno kada su na adresi prijavljene osobe koje tamo više ne žive. Vlasnici stanova i kuća mogu, prema važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, pokrenuti postupak pasivizacije adrese kod Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Ova procedura omogućava proveru da li određena osoba zaista živi na prijavljenoj adresi i, ukoliko ne, pokretanje promene statusa njenog prebivališta.

Pokretanje postupka i potrebna dokumentacija za pasivizaciju adrese

Prvi korak za vlasnike nekretnina jeste podnošenje pisanog zahteva nadležnoj policijskoj upravi ili stanici. U zahtevu treba navesti adresu nepokretnosti, podatke o podnosiocu i razloge zbog kojih se traži provera. Preporučuje se da vlasnik priloži važeću ličnu kartu, dokaz o vlasništvu (ugovor o kupoprodaji ili izvod iz katastra), kao i sve dodatne dokaze koji ukazuju da osoba više ne stanuje na toj adresi. Osim toga, korisno je navesti podatke o osobi na koju se zahtev odnosi, ukoliko su poznati. Pre predaje zahteva, preporučuje se provera kod nadležne policijske uprave o eventualnim dodatnim zahtevima ili administrativnim taksama. Na taj način se izbegavaju nepotpune prijave i ubrzava postupak.

Provera prebivališta i pasivizacija u službenoj evidenciji

Nakon prijema zahteva, MUP sprovodi proveru da li osoba zaista stanuje na prijavljenoj adresi. Ova provera može uključivati utvrđivanje činjenica na terenu i analizu dostavljenih dokaza. Ukoliko se utvrdi da osoba nije stanar, odnosno da je prijavila neistinite podatke, MUP donosi rešenje o pasivizaciji adrese. Pasivizacija znači da se u zvaničnoj evidenciji beleži da građanin više ne stanuje na toj adresi. Samo pokretanje postupka ne znači automatsku promenu statusa – odluka zavisi od utvrđenih okolnosti i rezultata provere. Ovo rešenje ima direktan uticaj na prava i obaveze građanina u vezi sa prebivalištem, jer je, prema zakonu, dužan da prijavi novu adresu u roku od osam dana od prijema rešenja. Protiv rešenja MUP-a može se podneti žalba u istom roku.

Pravni i ekonomski značaj pasivizacije prebivališta

Pasivizacija adrese ima važne implikacije na evidenciju prebivališta i ekonomske aspekte vezane za poreze, socijalna prava i lokalne takse. Vlasnici nekretnina ne mogu samostalno odjaviti lice iz evidencije, ali imaju mogućnost da pokrenu postupak i time zaštite svoj pravni interes. Ovaj proces ne rešava automatski sve imovinsko-pravne sporove, ali omogućava ažuriranje zvaničnih podataka u državnim registrima. Konačnu odluku o pasivizaciji donosi MUP, što vlasnicima pruža pravni okvir za rešavanje spornih situacija oko prebivališta. U Srbiji je ovaj postupak ključan za održavanje ažurnih evidencija i sprečavanje zloupotreba vezanih za adresu stanovanja.