Više od 400.000 ugovora sklopljeno je od početka godine, dok je 57 odsto postupaka izuzeto od Zakona o javnim nabavkama

Javne nabavke u Srbiji dostigle su vrednost od 764 milijarde dinara (6,5 milijardi evra) od početka ove godine do sada. Ovaj iznos ostvaren je kroz više od 400.000 ugovora, a čak 57 odsto nabavki izuzeto je od primene Zakona o javnim nabavkama, pokazuju podaci iz baze Otvoreni podaci. Ove brojke ukazuju na značaj javnih nabavki za domaću ekonomiju, ali i na potrebu za boljom regulacijom sistema.

Finansijski rezultati i trendovi javnih nabavki u Srbiji

Oko 40 odsto postupaka sprovedeno je kroz otvoreni postupak elektronskog sistema javnih nabavki. Za nabavke do 150.000 evra i radove do pola miliona evra, rok za dostavljanje ponuda je najmanje 15 dana. Za veće iznose, taj rok ne sme biti kraći od 30 dana. U 2024. godini bilo je 5.308 naručilaca javnih nabavki. Tokom prošle godine taj broj je porastao na 5.354, dok je u ovoj godini do sada zabeleženo 4.616 naručilaca. Broj ponuđača iznosio je 47.693 u 2024. godini, da bi prošle godine bio 47.419, a od početka ove godine do sada evidentirano je 33.623 ponuđača. Prema podacima Otvorenih nabavki, ukupna vrednost ugovora zaključenih tokom 2024. godine iznosila je 1.418 milijardi dinara. U prošloj godini ta vrednost opala je na 1.274 milijarde dinara, dok je ove godine premašila 750 milijardi dinara.

Izazovi regulacije i konkurencije u javnim nabavkama

Danas je poslednji dan za konsultacije i komentare na Nacrt Akcionog plana za 2027. godinu, u okviru Programa razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine. Ovaj dokument priprema Kancelarija za javne nabavke. Kontinuitet sprovođenja aktivnosti iz prethodnih akcionih planova za 2024, 2025. i 2026. godinu ocenjuje se kao značajan za razvoj sistema. Međutim, u Nacrtu nema mnogo preciznih ciljanih parametara. U većini pokazatelja kao bazna godina postavlja se 2026, a podaci će biti dostupni tek na kraju godine. Takođe, procena potrebnih finansijskih sredstava biće izrađena nakon javnih konsultacija i konačnog predloga akcionog plana za 2027.

Mišljenja stručnjaka i problemi u sistemu

Miloš Đorđević, pravni savetnik organizacije Transparentnost Srbija, istakao je da Nacrt Akcionog plana i Program razvoja javnih nabavki prepoznaju problem niskog nivoa konkurencije. „Smatram da se ovaj problem ne može rešiti samo promenom propisa ili aktivnostima državnih organa. Odgovornost je i na naručiocima i ponuđačima, a motivisanost službenika za javne nabavke značajno utiče na konkurenciju“, ocenio je Đorđević. Transparentnost Srbija je više puta ukazivala na praksu zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, posebno kroz međudržavne sporazume i posebne zakone za strateške projekte. Nacrt Akcionog plana za 2027. godinu ne donosi novine u ovom segmentu, jer je sadržina uslovljena Programom razvoja javnih nabavki 2024-2028. Đorđević navodi da Program razvoja ne prepoznaje pomenutu praksu kao ključnu slabost sistema, i da ni Nacrt Akcionog plana ne nudi konkretna rešenja.

Implikacije i dalji razvoj sistema javnih nabavki

Javne nabavke u Srbiji predstavljaju značajan segment ekonomije i važno je dalje unapređenje transparentnosti i konkurencije. Kao rezultat dosadašnjeg razvoja, postoji potreba za preciznijim ciljevima i boljom kontrolom izuzetaka od zakona. U narednom periodu, konačni Akcioni plan za 2027. godinu i eventualne izmene zakonskog okvira mogu uticati na efikasnost i regularnost procesa javnih nabavki. Pored toga, ispunjavanje merila za zatvaranje Poglavlja 5 u procesu evropskih integracija zavisiće i od unapređenja ovog sektora.

Samo dva milijarde evra u investicionim fondovima, dok novac na računima često miruje i ne donosi prinos

Narodna banka Srbije navodi da građani na računima po viđenju drže čak 11 milijardi evra. Ova sredstva nisu oročena, niti su uložena, već najčešće stoje neiskorišćena i ne donose nikakav prinos. Istovremeno, svi investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa nešto više od dve milijarde evra, što je oko pet puta manje od iznosa na računima.

Prinosi na investicije daleko veći od štednje

Prema podacima fonda Vista Rica Invest, ulaganje od 20.000 evra u ovaj fond vredelo je 24.712 evra do kraja septembra 2026. godine. To je rast od 4.712 evra, odnosno 23,56 odsto za dve godine, ili prosečan godišnji prinos od 11,16 procenata. S druge strane, isti iznos na deviznom računu ostao bi na 20.000 evra, bez dodatne zarade. Kao rezultat, razlika između investiranja i štednje meri se hiljadama evra.

Struktura tržišta i navike građana

Prema Komisiji za hartije od vrednosti, krajem avgusta 2025. godine, alternativni investicioni fondovi, uključujući i Vista Rica Invest, upravljali su sa 142,7 miliona evra. To je manje od jednog procenta ukupnog iznosa koji građani drže na računima. Ukupno je u Srbiji poslovalo 40 investicionih fondova i 13 društava za upravljanje. Najveći deo imovine, 1,89 milijardi evra, nalazi se u UCITS fondovima. S druge strane, tržište investicionih fondova beleži dinamičan rast: pre deset godina ukupna imovina fondova bila je deset puta manja.

Rizik i sigurnost: Šta građani biraju

Štednja u evrima u Srbiji tradicionalno se doživljava kao najbezbednija opcija, dok oročena štednja u najboljem slučaju može doneti do četiri procenta godišnje. Novac na tekućem računu, ipak, ne donosi nikakav prinos. Investiranje kroz fondove ne zahteva aktivno praćenje tržišta, već sredstva ulaže profesionalni upravljač prema jasno definisanoj strategiji. Investicije nose tržišni rizik, pa prethodni rezultati nisu garancija budućih prinosa. Ključno je da svaki ulagač razume karakteristike fonda i uskladi ulaganje sa svojim finansijskim ciljevima.

Izjave i preporuke eksperata

Stanislava Petković, izvršna direktorka Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, naglašava: “Građani su pokazali odgovoran odnos prema očuvanju svoje ušteđevine, što je važna osnova za finansijsku sigurnost. Izazov je što značajan deo novca ostaje neiskorišćen, iako nije namenjen kratkoročnim potrebama. Investiranje ne treba da zameni štednu rezervu, već da bude sledeći korak za deo ušteđevine koji neće biti potreban u narednih nekoliko godina.”

Potencijal za razvoj tržišta i finansijsku edukaciju

Tržište investicionih fondova u Srbiji ima potencijal za dalji rast, s obzirom na ogroman iznos sredstava koja miruju na bankovnim računima. Sa rastom finansijske pismenosti, sve više građana može se odlučiti na ulaganje, balansirajući između sigurnosti štednje i mogućnosti za veći prinos kroz investiranje. Prava strategija je pronaći ravnotežu između likvidnosti, sigurnosti i očekivanog prinosa, u skladu sa ličnim potrebama.

Vlasnici nekretnina u Srbiji mogu zatražiti od MUP-a proveru prebivališta i pasivizaciju adrese za osobe koje više ne žive na toj lokaciji

Prebivalište u Srbiji često izaziva pravne i ekonomske nedoumice, posebno kada su na adresi prijavljene osobe koje tamo više ne žive. Vlasnici stanova i kuća mogu, prema važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, pokrenuti postupak pasivizacije adrese kod Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Ova procedura omogućava proveru da li određena osoba zaista živi na prijavljenoj adresi i, ukoliko ne, pokretanje promene statusa njenog prebivališta.

Pokretanje postupka i potrebna dokumentacija za pasivizaciju adrese

Prvi korak za vlasnike nekretnina jeste podnošenje pisanog zahteva nadležnoj policijskoj upravi ili stanici. U zahtevu treba navesti adresu nepokretnosti, podatke o podnosiocu i razloge zbog kojih se traži provera. Preporučuje se da vlasnik priloži važeću ličnu kartu, dokaz o vlasništvu (ugovor o kupoprodaji ili izvod iz katastra), kao i sve dodatne dokaze koji ukazuju da osoba više ne stanuje na toj adresi. Osim toga, korisno je navesti podatke o osobi na koju se zahtev odnosi, ukoliko su poznati. Pre predaje zahteva, preporučuje se provera kod nadležne policijske uprave o eventualnim dodatnim zahtevima ili administrativnim taksama. Na taj način se izbegavaju nepotpune prijave i ubrzava postupak.

Provera prebivališta i pasivizacija u službenoj evidenciji

Nakon prijema zahteva, MUP sprovodi proveru da li osoba zaista stanuje na prijavljenoj adresi. Ova provera može uključivati utvrđivanje činjenica na terenu i analizu dostavljenih dokaza. Ukoliko se utvrdi da osoba nije stanar, odnosno da je prijavila neistinite podatke, MUP donosi rešenje o pasivizaciji adrese. Pasivizacija znači da se u zvaničnoj evidenciji beleži da građanin više ne stanuje na toj adresi. Samo pokretanje postupka ne znači automatsku promenu statusa – odluka zavisi od utvrđenih okolnosti i rezultata provere. Ovo rešenje ima direktan uticaj na prava i obaveze građanina u vezi sa prebivalištem, jer je, prema zakonu, dužan da prijavi novu adresu u roku od osam dana od prijema rešenja. Protiv rešenja MUP-a može se podneti žalba u istom roku.

Pravni i ekonomski značaj pasivizacije prebivališta

Pasivizacija adrese ima važne implikacije na evidenciju prebivališta i ekonomske aspekte vezane za poreze, socijalna prava i lokalne takse. Vlasnici nekretnina ne mogu samostalno odjaviti lice iz evidencije, ali imaju mogućnost da pokrenu postupak i time zaštite svoj pravni interes. Ovaj proces ne rešava automatski sve imovinsko-pravne sporove, ali omogućava ažuriranje zvaničnih podataka u državnim registrima. Konačnu odluku o pasivizaciji donosi MUP, što vlasnicima pruža pravni okvir za rešavanje spornih situacija oko prebivališta. U Srbiji je ovaj postupak ključan za održavanje ažurnih evidencija i sprečavanje zloupotreba vezanih za adresu stanovanja.