Mladi revizor Nemanja Jakovljević osnovao je kompaniju nLine i objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti revizije i računovodstva

Kompanija nLine, čiji je osnivač Nemanja Jakovljević, revizor i pisac, razvila je novi sistem za računovodstvene usluge pod nazivom „Džordan“, koji se pokazao kao efikasan u svim segmentima poslovanja. Jakovljević je do sada objavio više od 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti revizije i računovodstva, a iskustvo je sticao kroz rad u nekoliko privatnih kompanija i Državnoj revizorskoj instituciji tokom šest godina.

Radnja njegovog romana „Državni revizor“ prati mladog revizora Luku i obrađuje izazove sa kojima se suočavaju stručnjaci u ovom sektoru, uključujući balans između privatnog života i profesionalnih zahteva, kao i pitanje časti i nezavisnosti u revizorskoj profesiji. Jakovljević je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, završio master na Fakultetu organizacionih nauka, a deo studija proveo je na studentskoj razmeni u Češkoj. Po povratku u Srbiju, upisao je doktorat na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Moja majka već decenijama radi u računovodstvu i uz nju sam učio o tom poslu. Već kao srednjoškolac sam baratao fakturama i izvodima, ponekad čak i knjižio. Zahvaljujući tom iskustvu, shvatio sam koliko je važno imati dobrog računovođu, a zatim i koliko je značajno da se revizija kvalitetno sprovede“, istakao je Jakovljević.

Tokom proteklih šest godina, radio je na reviziji finansijskih izveštaja, ali i IT-a i svrsishodnosti, a interesovao ga je i razvoj revizije društvenih mreža. Kompanija nLine uskoro će proširiti ponudu i na revizorske usluge, a Jakovljević ističe da je prelazak u preduzetničke vode zahtevan, ali motivišući, budući da je potrebno mnogo truda da bi se došlo do klijenata.

„Naši državni fakulteti školuju dobre revizore, ali svršenim studentima najčešće nedostaju veštine vezane za komunikaciju, koje oni uglavnom stiču kroz rad“, navodi Jakovljević. On dodaje da je za efikasno suzbijanje zloupotreba u računovodstvu i reviziji presudno vraćanje koncepta časti i nezavisnosti, što ne može obezbediti nijedna tehnološka revolucija.

U martu izdato 3.123 stana prosečne površine 72,7 m2, Beograd prednjači sa 21,9 odsto vrednosti radova

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio je porast aktivnosti u martu ove godine, kada je izdato ukupno 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosi se na zgrade, dok 17,9 odsto pripada ostalim građevinama. Unutar segmenta zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,3 odsto za nestambene objekte. U okviru ostalih građevina, većina dozvola, tačnije 68,6 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove.

Na osnovu izdatih dozvola u martu, prijavljena je izgradnja 3.123 stana, sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,4 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde je prosečna površina 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto stanova biti izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupne vrednosti planiranih radova.

Posmatrano po oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa 21,9 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje. Slede Borska oblast sa 15,4 odsto, Južnobanatska sa 10,5 odsto, Južnobačka sa 8,2 odsto i Sremska oblast sa 7,8 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto.

Svi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u građevinskoj industriji Srbije tokom marta, što potvrđuje i povećan broj izdatih dozvola i planiranih stanova.

Prodaja automobila u Evropi smanjena za više od 2,3 miliona između 2019. i 2025. godine, kineski proizvođači preuzimaju kapacitete

Glavni evropski proizvođači automobila, uključujući Volkswagen, Ford i Nissan, prodaju ili ustupaju svoje fabrike kineskim rivalima nakon što je prodaja automobila u Evropi pala sa 15,3 miliona u 2019. godini na manje od 13 miliona u 2025. godini. Prema navodima iz industrije, kineske kompanije kao što su BYD i Xpeng beleže rast i sve češće preuzimaju pogone u Evropi, dok evropski proizvođači smanjuju kapacitete zbog viška prostora i smanjenog izvoza usled američkih carina.

Nemački Volkswagen želi da smanji broj svojih pogona, dok je kineski Xpeng u potrazi za fabrikom u Evropi, ali je generalni direktor Xpeng-a za severoistočnu Evropu Elvis Čeng ocenio nemačku fabriku kao „malo zastarelu”. Nissan pregovara sa kompanijom Čeri o ustupanju dela fabrike u Sanderlendu, nakon što je već prodao pogon u Barseloni, a Ford je postigao dogovor o prodaji dela pogona u španskoj Valensiji kompaniji Geely. Stelantis je prošle nedelje objavio partnerstvo sa kineskim Lipmotorom, prema kojem će dve fabrike u Španiji proizvoditi vozila za kinesku marku.

Kineski kapital omogućava evropskim proizvođačima da izbegnu zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika, ali istovremeno jača konkurenciju na evropskom tržištu. Najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski BYD, preferira potpunu kontrolu nad proizvodnjom. Izvršna potpredsednica Stela Li izjavila je: „Mislim da je bolje da upravljamo sami. Veoma je teško stalno tražiti dozvolu od partnera. To jednostavno nije u našem DNK. Mi se krećemo brzo i odluke donosimo za pet minuta.”

Analitičari ističu da kineske kompanije realizuju plan u četiri faze: od uvoza, preko otvaranja istraživačkih centara, do pokretanja punog ciklusa proizvodnje u Evropi, čime se ravnoteža moći u globalnoj auto-industriji značajno menja.