Najveća svetska kripto-berza suočava se sa istorijski najvećom krađom digitalne imovine, dok stručnjaci upozoravaju na rastuće bezbednosne rizike

Binance, najveća svetska platforma za trgovinu kriptovalutama, pretrpela je napad u kojem su hakeri ukrali 6,3 milijarde dolara. Ovaj napad na Binance dogodio se 29. oktobra, a stručna javnost upozorava na ozbiljne posledice po bezbednost digitalne imovine. Prema zvaničnim podacima, napad je sprovela grupa povezana sa Severnom Korejom, što ovaj incident čini najvećom krađom kriptovaluta do sada.

Napad na Binance otkrio slabosti u bezbednosti

Posebno zabrinjava način na koji su hakeri izvršili napad na Binance. Umesto da probijaju sve bezbednosne slojeve, iskoristili su pristup zaposlenih i slabosti u internim kontrolama. Priprema napada trajala je mesecima, dok je sam napad bio izvršen u nekoliko minuta. Prvi kompromitovani računar pojavio se još u junu, kada je zaposleni preuzeo zaražen softverski alat. Nakon toga, napadači su prikupili informacije o zaposlenima i njihovim ulogama. U septembru je drugi inženjer, tokom lažnog razgovora za posao, preuzeo zlonamerni kod, čime su hakeri proširili pristup internim sistemima. Konačni napad izveden je 29. oktobra. Tokom prva četiri minuta ukradeno je 233,46 miliona XRP tokena, a potom i druge kriptovalute, uključujući bitkoin.

Ljudski faktor i veštačka inteligencija kao ključni rizici

Prema izveštajima, glavni problem nije bila sama tehnologija, već ljudski faktor i nedovoljna kontrola pristupa. Džonatan Aleksander, tehnološki direktor kompanije OpenZeppelin, ocenjuje da kompanije mogu da ulože milijarde u bezbednost, ali jedan kompromitovani nalog može izazvati katastrofu. On ističe značaj dodatnih kontrola poput ograničenja transakcija i automatskog prepoznavanja neuobičajenih aktivnosti. Veštačka inteligencija, kada postane deo internih alata, dodatno komplikuje zaštitu. U ovom slučaju, kompromitovani AI alat omogućio je hakerima da prošire pristup sistemima.

Širi uticaj napada na Binance i industriju kriptovaluta

Napad na Binance nije izolovan slučaj. Prema podacima kompanije Chainalysis, od 2021. godine ukradeno je više od 22,3 milijarde dolara u kriptovalutama. Takvi gubici ukazuju na sve veću privlačnost digitalne imovine za organizovane hakerske grupe. Transferi kriptovaluta se odvijaju izuzetno brzo, zbog čega je povraćaj ukradenih sredstava izuzetno otežan. Aleks Pruden, direktor Project Eleven, upozorava da napadačima često treba samo jedna uspešna prilika, dok kompanije moraju stalno održavati visok nivo zaštite.

Regulatorni odgovor i buduće mere zaštite

Posledice napada već se osećaju i izvan tržišta kriptovaluta. Američki bankarski regulatori kontaktirali su pojedine banke kako bi proverili moguće bezbednosne slabosti, s obzirom na rastuću povezanost tradicionalnog i digitalnog finansijskog sektora. Očekuje se da će ovaj incident podstaći dodatna ulaganja u zaštitu AI sistema i unapređenje internih kontrola, čime bi se smanjio rizik od novih velikih finansijskih gubitaka.

Srbija beleži godišnji pad broja zaposlenih i rast penzionera, dok minimalna zarada raste gotovo 80 odsto od 2021.

Srbija se suočava sa značajnim demografskim i ekonomskim promenama, jer broj penzionera sve više raste, dok se broj radnika smanjuje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, krajem prošle godine u Srbiji je bilo 2.364.301 stalno zaposlenih, što je oko 28.000 manje nego prethodne godine. Istovremeno, broj penzionera raste, a godišnje u penziju odlazi oko 80.000 ljudi, dok novih mladih radnika ima manje od 65.000 svake godine.

U poslednje četiri godine broj zaposlenih kontinuirano opada, a broj nezaposlenih ostaje gotovo nepromenjen i iznosi 272.400. Uporedo sa tim, godišnje umre oko 98.000 građana, dok se rodi između 58.000 i 61.000 dece, što znači da Srbija beleži negativan prirodni priraštaj od preko 37.000 ljudi godišnje. Kao rezultat, na tržištu rada oseća se ozbiljan manjak radne snage, posebno među mlađim generacijama. Sve češće se dešava da penzioneri nastavljaju da rade i nakon odlaska u penziju, što pokazuje da je prošle godine više od 40.000 penzionera bilo prijavljeno za rad na pola radnog vremena, dok je još oko 75.000 radilo neprijavljeno.

Pad broja zaposlenih i rast minimalne zarade

Jedan od retkih pozitivnih ekonomskih pokazatelja u poslednjih pet godina je rast minimalne zarade. Minimalna plata je porasla sa 184 na 337 dinara po satu, što predstavlja povećanje od skoro 80 odsto. Takođe, minimalac je sa 31.000 dinara dostigao 58.000 dinara, čime je približen iznosu prosečne potrošačke korpe. Međutim, ovakav rast minimalne zarade nije pratio proporcionalan rast plata za ostale radnike, što stvara dodatni pritisak na poslodavce. Mnogi preduzetnici smatraju da zbog ovakve politike izdvajanja za najniže zarade ne mogu značajnije povećati plate zaposlenima sa višim kvalifikacijama.

Zbog manjka radne snage, privreda se oslanja i na strane radnike. Više od 100.000 stranaca radi kod domaćih poslodavaca, a godišnje na tržište rada dolazi više od 35.000 stranih radnika. Ipak, ni ovaj priliv ne može u potpunosti nadomestiti deficit radne snage. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je od 2011. do 2022. godine Srbiju napustilo 267.243 građana, dok je istovremeno došlo 149.162 stranca radi zaposlenja.

Struktura zaposlenosti i izazovi za poslodavce

Prema aktuelnoj strukturi, nešto manje od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru, dok je broj samozaposlenih ispod 60.000. Istovremeno, blizu 600.000 ljudi u Srbiji živi od povremenih poslova. Poslodavci navode da je ponuda radnih mesta i dalje visoka, ali ne mogu da pronađu dovoljno radnika, posebno među mlađim generacijama. Broj onih koji napuštaju Srbiju smanjuje se i ne prelazi 25.000 godišnje, ali ni to ne olakšava trenutnu situaciju na tržištu rada.

Dominantna orijentacija ekonomske politike poslednjih godina usmerena je na povećanje minimalne zarade, što je politički motivisano zbog značajnog udela te grupe u strukturi glasača vladajućih partija. S druge strane, poslodavci ističu nedostatak sistemske pomoći države u dodatnoj edukaciji zaposlenih, posebno u privatnom sektoru. Kao rezultat ovih trendova, domaće kompanije, posebno proizvodne, gube konkurentnost na tržištu.

Ovakva kretanja ukazuju na potrebu za dubljim strukturnim promenama u ekonomskoj politici. Ukoliko se nastavi trend da broj penzionera raste, a broj zaposlenih opada, biće sve teže održavati stabilnost penzionog sistema i osigurati dalji privredni rast.

Na međunarodnoj platformi TasteAtlas, komplet lepinja ostala ispred leskovačkog roštilja i pazarskih mantija, dok je rangiranje zasnovano na ocenama korisnika širom sveta

Komplet lepinja ponovo je zauzela prvo mesto na listi 72 najbolja srpska jela prema oceni korisnika platforme TasteAtlas. Ova međunarodna gastronomska platforma ažurirala je rangiranje tradicionalnih jela iz Srbije u avgustu, a komplet lepinja je i posle poslednjeg ažuriranja zadržala vodeću poziciju. Na drugom mestu nalazi se leskovački roštilj, dok su pazarske mantije, koje su pre dve godine bile na vrhu, sada treće na listi.

Komplet lepinja na vrhu liste najboljih srpskih jela

Rangiranje TasteAtlas-a zasniva se isključivo na ocenama korisnika, a ne na izboru stručnog žirija. Platforma omogućava ljubiteljima hrane iz celog sveta da ocenjuju autentična jela iz različitih zemalja. Zbog toga ocene odražavaju kako lokalne, tako i međunarodne utiske o srpskoj kuhinji. U najnovijem izdanju liste, odmah iza komplet lepinje i leskovačkog roštilja, nalaze se i pazarske mantije, dok četvrtu poziciju zauzima samo lepinja.

Metodologija rangiranja i ekonomski značaj gastronomije

Na listi se dalje nalaze sarma, mađarski perkelt, leskovački voz, burek sa sirom, gomboce i petrovački kulen. TasteAtlas koristi različite filtere kako bi izdvojio verodostojne ocene i eliminisao neautentične ili neprimerene glasove. Na taj način, platforma nastoji da predstavi realnu sliku o popularnosti jela. Iako ovakve liste nisu zvanična priznanja, one mogu imati ekonomski uticaj jer doprinose promociji srpske gastronomije i privlače pažnju turista. Povećano interesovanje za tradicionalna jela kao što je komplet lepinja može imati pozitivan efekat na ugostiteljski sektor i lokalne proizvođače.

Promene u preferencijama i međunarodni kontekst

Prema podacima TasteAtlas-a, pre samo dve godine pazarske mantije su bile na prvom mestu. Međutim, komplet lepinja je od tada postala vodeći izbor, što ukazuje na promene u ukusima i navikama korisnika. Ove promene često prate globalne trendove u gastronomiji, gde autentičnost i tradicija igraju sve značajniju ulogu. Platforma TasteAtlas prikuplja i obrađuje podatke sa ciljem da što verodostojnije predstavi regionalne specijalitete. Za srpsku gastronomsku industriju, ovakva priznanja predstavljaju priliku za jačanje prepoznatljivosti na međunarodnoj sceni. Poslednje ažuriranje liste TasteAtlas-a potvrđuje da komplet lepinja i dalje privlači najviše pažnje među tradicionalnim srpskim jelima.