Srbija beleži godišnji pad broja zaposlenih i rast penzionera, dok minimalna zarada raste gotovo 80 odsto od 2021.

Srbija se suočava sa značajnim demografskim i ekonomskim promenama, jer broj penzionera sve više raste, dok se broj radnika smanjuje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, krajem prošle godine u Srbiji je bilo 2.364.301 stalno zaposlenih, što je oko 28.000 manje nego prethodne godine. Istovremeno, broj penzionera raste, a godišnje u penziju odlazi oko 80.000 ljudi, dok novih mladih radnika ima manje od 65.000 svake godine.

U poslednje četiri godine broj zaposlenih kontinuirano opada, a broj nezaposlenih ostaje gotovo nepromenjen i iznosi 272.400. Uporedo sa tim, godišnje umre oko 98.000 građana, dok se rodi između 58.000 i 61.000 dece, što znači da Srbija beleži negativan prirodni priraštaj od preko 37.000 ljudi godišnje. Kao rezultat, na tržištu rada oseća se ozbiljan manjak radne snage, posebno među mlađim generacijama. Sve češće se dešava da penzioneri nastavljaju da rade i nakon odlaska u penziju, što pokazuje da je prošle godine više od 40.000 penzionera bilo prijavljeno za rad na pola radnog vremena, dok je još oko 75.000 radilo neprijavljeno.

Pad broja zaposlenih i rast minimalne zarade

Jedan od retkih pozitivnih ekonomskih pokazatelja u poslednjih pet godina je rast minimalne zarade. Minimalna plata je porasla sa 184 na 337 dinara po satu, što predstavlja povećanje od skoro 80 odsto. Takođe, minimalac je sa 31.000 dinara dostigao 58.000 dinara, čime je približen iznosu prosečne potrošačke korpe. Međutim, ovakav rast minimalne zarade nije pratio proporcionalan rast plata za ostale radnike, što stvara dodatni pritisak na poslodavce. Mnogi preduzetnici smatraju da zbog ovakve politike izdvajanja za najniže zarade ne mogu značajnije povećati plate zaposlenima sa višim kvalifikacijama.

Zbog manjka radne snage, privreda se oslanja i na strane radnike. Više od 100.000 stranaca radi kod domaćih poslodavaca, a godišnje na tržište rada dolazi više od 35.000 stranih radnika. Ipak, ni ovaj priliv ne može u potpunosti nadomestiti deficit radne snage. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je od 2011. do 2022. godine Srbiju napustilo 267.243 građana, dok je istovremeno došlo 149.162 stranca radi zaposlenja.

Struktura zaposlenosti i izazovi za poslodavce

Prema aktuelnoj strukturi, nešto manje od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru, dok je broj samozaposlenih ispod 60.000. Istovremeno, blizu 600.000 ljudi u Srbiji živi od povremenih poslova. Poslodavci navode da je ponuda radnih mesta i dalje visoka, ali ne mogu da pronađu dovoljno radnika, posebno među mlađim generacijama. Broj onih koji napuštaju Srbiju smanjuje se i ne prelazi 25.000 godišnje, ali ni to ne olakšava trenutnu situaciju na tržištu rada.

Dominantna orijentacija ekonomske politike poslednjih godina usmerena je na povećanje minimalne zarade, što je politički motivisano zbog značajnog udela te grupe u strukturi glasača vladajućih partija. S druge strane, poslodavci ističu nedostatak sistemske pomoći države u dodatnoj edukaciji zaposlenih, posebno u privatnom sektoru. Kao rezultat ovih trendova, domaće kompanije, posebno proizvodne, gube konkurentnost na tržištu.

Ovakva kretanja ukazuju na potrebu za dubljim strukturnim promenama u ekonomskoj politici. Ukoliko se nastavi trend da broj penzionera raste, a broj zaposlenih opada, biće sve teže održavati stabilnost penzionog sistema i osigurati dalji privredni rast.

Na međunarodnoj platformi TasteAtlas, komplet lepinja ostala ispred leskovačkog roštilja i pazarskih mantija, dok je rangiranje zasnovano na ocenama korisnika širom sveta

Komplet lepinja ponovo je zauzela prvo mesto na listi 72 najbolja srpska jela prema oceni korisnika platforme TasteAtlas. Ova međunarodna gastronomska platforma ažurirala je rangiranje tradicionalnih jela iz Srbije u avgustu, a komplet lepinja je i posle poslednjeg ažuriranja zadržala vodeću poziciju. Na drugom mestu nalazi se leskovački roštilj, dok su pazarske mantije, koje su pre dve godine bile na vrhu, sada treće na listi.

Komplet lepinja na vrhu liste najboljih srpskih jela

Rangiranje TasteAtlas-a zasniva se isključivo na ocenama korisnika, a ne na izboru stručnog žirija. Platforma omogućava ljubiteljima hrane iz celog sveta da ocenjuju autentična jela iz različitih zemalja. Zbog toga ocene odražavaju kako lokalne, tako i međunarodne utiske o srpskoj kuhinji. U najnovijem izdanju liste, odmah iza komplet lepinje i leskovačkog roštilja, nalaze se i pazarske mantije, dok četvrtu poziciju zauzima samo lepinja.

Metodologija rangiranja i ekonomski značaj gastronomije

Na listi se dalje nalaze sarma, mađarski perkelt, leskovački voz, burek sa sirom, gomboce i petrovački kulen. TasteAtlas koristi različite filtere kako bi izdvojio verodostojne ocene i eliminisao neautentične ili neprimerene glasove. Na taj način, platforma nastoji da predstavi realnu sliku o popularnosti jela. Iako ovakve liste nisu zvanična priznanja, one mogu imati ekonomski uticaj jer doprinose promociji srpske gastronomije i privlače pažnju turista. Povećano interesovanje za tradicionalna jela kao što je komplet lepinja može imati pozitivan efekat na ugostiteljski sektor i lokalne proizvođače.

Promene u preferencijama i međunarodni kontekst

Prema podacima TasteAtlas-a, pre samo dve godine pazarske mantije su bile na prvom mestu. Međutim, komplet lepinja je od tada postala vodeći izbor, što ukazuje na promene u ukusima i navikama korisnika. Ove promene često prate globalne trendove u gastronomiji, gde autentičnost i tradicija igraju sve značajniju ulogu. Platforma TasteAtlas prikuplja i obrađuje podatke sa ciljem da što verodostojnije predstavi regionalne specijalitete. Za srpsku gastronomsku industriju, ovakva priznanja predstavljaju priliku za jačanje prepoznatljivosti na međunarodnoj sceni. Poslednje ažuriranje liste TasteAtlas-a potvrđuje da komplet lepinja i dalje privlači najviše pažnje među tradicionalnim srpskim jelima.

Lanac restorana obezbedio 9.230 tona mesa i 2.400 tona krompira, uz jačanje saradnje sa domaćim proizvođačima

McDonald’s Srbija je tokom 2025. godine pripremio više od 13 miliona burgera i 12 miliona porcija pomfrita, što oslikava razmere sistema koji stoji iza svakodnevne ponude ovog lanca restorana. Tokom iste godine, kompanija je nabavila 9.230 tona mesa i 2.400 tona krompira, dok je za potrebe sladoleda i šejkova obezbeđeno 880 tona mleka. Ključ za ukus koji prepoznajemo u McDonald’s restoranima krije se u pažljivom izboru sirovina, standardizovanim procesima i saradnji sa proverenim dobavljačima iz zemlje i inostranstva.

Detalji o nabavci i razlozi stabilnosti ukusa

U 2025. godini, McDonald’s je u Srbiji pripremio više od 13 miliona burgera od 100 odsto goveđeg mesa, kao i pet miliona burgera i wrapova na bazi pilećeg mesa. Za pomfrit je iskorišćeno 2.400 tona krompira, uključujući sorte Russet Burbank i Umatilla. Kompanija je poslužila više od tri miliona sladoleda i šejkova, za šta je utrošeno 880 tona mleka. Osim toga, Chicken McNuggets se pripremaju od 100 odsto belog pilećeg mesa, bez veštačkih konzervansa, boja i aroma, dok za Filet-O-Fish koriste bakalar sa Aljaske iz održivih ribarskih područja.

Saradnja sa domaćim proizvođačima i specifičnosti recepata

Važan deo lanca snabdevanja čine domaće kompanije. McDonald’s više od tri decenije sarađuje sa kompanijom Desing iz Knjaževca, koja proizvodi prelive za sladolede. Posebno mesto zauzima partnerstvo sa brendom Plazma, što je omogućilo uvođenje Plazma topinga u McDonald’s deserte. Ova saradnja donosi autentičnost i dodatnu vrednost za potrošače, povezujući domaće ukuse sa globalnom ponudom.

Standardi kvaliteta i provera sastava proizvoda

McDonald’s kontinuirano pojednostavljuje recepture, izbacujući supstance kao što su crvena boja br. 3, TBHQ, BHT/BHA, titanijum-dioksid i azodikarbonamid. Veštački konzervansi koriste se samo kada je to potrebno radi očuvanja bezbednosti i kvaliteta hrane. S druge strane, svi proizvodi se pripremaju u skladu sa globalnim i lokalnim standardima i propisima.

Organizovan sistem i značaj za srpsko tržište

McDonald’s u Srbiji posluje kroz mrežu od 42 restorana, što omogućava svakodnevnu isporuku miliona proizvoda širom zemlje. Kao rezultat pažljivo biranih sirovina i dugoročnih partnerstava, kompanija uspeva da održi prepoznatljiv ukus i visok nivo kvaliteta. Ovakav model poslovanja pokazuje značaj integracije lokalnih proizvođača u globalne lance snabdevanja i doprinosi raznolikosti ugostiteljske ponude na srpskom tržištu.