Na međunarodnoj platformi TasteAtlas, komplet lepinja ostala ispred leskovačkog roštilja i pazarskih mantija, dok je rangiranje zasnovano na ocenama korisnika širom sveta

Komplet lepinja ponovo je zauzela prvo mesto na listi 72 najbolja srpska jela prema oceni korisnika platforme TasteAtlas. Ova međunarodna gastronomska platforma ažurirala je rangiranje tradicionalnih jela iz Srbije u avgustu, a komplet lepinja je i posle poslednjeg ažuriranja zadržala vodeću poziciju. Na drugom mestu nalazi se leskovački roštilj, dok su pazarske mantije, koje su pre dve godine bile na vrhu, sada treće na listi.

Komplet lepinja na vrhu liste najboljih srpskih jela

Rangiranje TasteAtlas-a zasniva se isključivo na ocenama korisnika, a ne na izboru stručnog žirija. Platforma omogućava ljubiteljima hrane iz celog sveta da ocenjuju autentična jela iz različitih zemalja. Zbog toga ocene odražavaju kako lokalne, tako i međunarodne utiske o srpskoj kuhinji. U najnovijem izdanju liste, odmah iza komplet lepinje i leskovačkog roštilja, nalaze se i pazarske mantije, dok četvrtu poziciju zauzima samo lepinja.

Metodologija rangiranja i ekonomski značaj gastronomije

Na listi se dalje nalaze sarma, mađarski perkelt, leskovački voz, burek sa sirom, gomboce i petrovački kulen. TasteAtlas koristi različite filtere kako bi izdvojio verodostojne ocene i eliminisao neautentične ili neprimerene glasove. Na taj način, platforma nastoji da predstavi realnu sliku o popularnosti jela. Iako ovakve liste nisu zvanična priznanja, one mogu imati ekonomski uticaj jer doprinose promociji srpske gastronomije i privlače pažnju turista. Povećano interesovanje za tradicionalna jela kao što je komplet lepinja može imati pozitivan efekat na ugostiteljski sektor i lokalne proizvođače.

Promene u preferencijama i međunarodni kontekst

Prema podacima TasteAtlas-a, pre samo dve godine pazarske mantije su bile na prvom mestu. Međutim, komplet lepinja je od tada postala vodeći izbor, što ukazuje na promene u ukusima i navikama korisnika. Ove promene često prate globalne trendove u gastronomiji, gde autentičnost i tradicija igraju sve značajniju ulogu. Platforma TasteAtlas prikuplja i obrađuje podatke sa ciljem da što verodostojnije predstavi regionalne specijalitete. Za srpsku gastronomsku industriju, ovakva priznanja predstavljaju priliku za jačanje prepoznatljivosti na međunarodnoj sceni. Poslednje ažuriranje liste TasteAtlas-a potvrđuje da komplet lepinja i dalje privlači najviše pažnje među tradicionalnim srpskim jelima.

Lanac restorana obezbedio 9.230 tona mesa i 2.400 tona krompira, uz jačanje saradnje sa domaćim proizvođačima

McDonald’s Srbija je tokom 2025. godine pripremio više od 13 miliona burgera i 12 miliona porcija pomfrita, što oslikava razmere sistema koji stoji iza svakodnevne ponude ovog lanca restorana. Tokom iste godine, kompanija je nabavila 9.230 tona mesa i 2.400 tona krompira, dok je za potrebe sladoleda i šejkova obezbeđeno 880 tona mleka. Ključ za ukus koji prepoznajemo u McDonald’s restoranima krije se u pažljivom izboru sirovina, standardizovanim procesima i saradnji sa proverenim dobavljačima iz zemlje i inostranstva.

Detalji o nabavci i razlozi stabilnosti ukusa

U 2025. godini, McDonald’s je u Srbiji pripremio više od 13 miliona burgera od 100 odsto goveđeg mesa, kao i pet miliona burgera i wrapova na bazi pilećeg mesa. Za pomfrit je iskorišćeno 2.400 tona krompira, uključujući sorte Russet Burbank i Umatilla. Kompanija je poslužila više od tri miliona sladoleda i šejkova, za šta je utrošeno 880 tona mleka. Osim toga, Chicken McNuggets se pripremaju od 100 odsto belog pilećeg mesa, bez veštačkih konzervansa, boja i aroma, dok za Filet-O-Fish koriste bakalar sa Aljaske iz održivih ribarskih područja.

Saradnja sa domaćim proizvođačima i specifičnosti recepata

Važan deo lanca snabdevanja čine domaće kompanije. McDonald’s više od tri decenije sarađuje sa kompanijom Desing iz Knjaževca, koja proizvodi prelive za sladolede. Posebno mesto zauzima partnerstvo sa brendom Plazma, što je omogućilo uvođenje Plazma topinga u McDonald’s deserte. Ova saradnja donosi autentičnost i dodatnu vrednost za potrošače, povezujući domaće ukuse sa globalnom ponudom.

Standardi kvaliteta i provera sastava proizvoda

McDonald’s kontinuirano pojednostavljuje recepture, izbacujući supstance kao što su crvena boja br. 3, TBHQ, BHT/BHA, titanijum-dioksid i azodikarbonamid. Veštački konzervansi koriste se samo kada je to potrebno radi očuvanja bezbednosti i kvaliteta hrane. S druge strane, svi proizvodi se pripremaju u skladu sa globalnim i lokalnim standardima i propisima.

Organizovan sistem i značaj za srpsko tržište

McDonald’s u Srbiji posluje kroz mrežu od 42 restorana, što omogućava svakodnevnu isporuku miliona proizvoda širom zemlje. Kao rezultat pažljivo biranih sirovina i dugoročnih partnerstava, kompanija uspeva da održi prepoznatljiv ukus i visok nivo kvaliteta. Ovakav model poslovanja pokazuje značaj integracije lokalnih proizvođača u globalne lance snabdevanja i doprinosi raznolikosti ugostiteljske ponude na srpskom tržištu.

Kompanija iz Kuršumlije zapošljava 662 radnika, širi se na tržište kozmetike kroz liniju Prolom Beauty Care

Planinka AD Kuršumlija, poznata po banjskom turizmu i flaširanju mineralne vode, završila je 2025. godinu sa prihodom od 6,42 milijarde dinara i neto dobiti od 1,92 milijarde dinara. Kompanija zapošljava 662 radnika i pre dve godine je proširila poslovanje na dermokozmetiku lansiranjem linije Prolom Beauty Care. Ova linija koristi Prolom vodu u kombinaciji sa savremenim aktivnim sastojcima, čime Planinka nastoji da iskoristi prirodne resurse u novom segmentu tržišta.

Kao rezultat strateškog širenja, Planinka je transformisala svoje poslovanje iz tradicionalnog banjskog turizma u modernu kozmetičku industriju. Početni razvoj obuhvatao je ulaganja u hotelske i rehabilitacione kapacitete, a od devedesetih godina kompanija je započela flaširanje Prolom vode, koja je postala široko prepoznatljiva na domaćem tržištu. S druge strane, ulazak u dermokozmetiku predstavlja logičan nastavak diversifikacije, uz oslanjanje na naučna istraživanja i iskustvo iz banjskog lečenja.

Planinka u dermokozmetici: rast prihoda i diversifikacija

Planinka je 2025. godinu završila kao veliko preduzeće, sa 662 zaposlenih i prihodima od 6,42 milijarde dinara. Neto dobit iznosila je 1,92 milijarde dinara, što potvrđuje stabilnu finansijsku poziciju kompanije. U kompaniji navode da ne očekuju brz povrat investicije u dermokozmetiku. “Ovaj projekat posmatramo dugoročno – važnije nam je da izgradimo poverenje potrošača i stabilnu poziciju brenda”, ističu iz Planinke.

Novi asortiman Prolom Beauty Care obuhvata anti-age serum i kreme, losion sa 10% uree, micelarnu vodu i gel za umivanje. Svi proizvodi temelje se na Prolom vodi, koja čini do 80% sastava. Prema kompaniji, Prolom voda je niskomineralizovana, meka i visokoalkalna, sadrži bikarbonate i silicijum koji učestvuju u stvaranju kolagena. Dodatno, kombinacija Prolom vode sa hijaluronskom kiselinom, niacinamidom, pantenolom i alantoinom omogućava razvijanje proizvoda prilagođenih potrebama korisnika.

Naučna potvrda i tržišna strategija

Planinka naglašava da su proizvodi Prolom Beauty Care prošli kliničko-naučna ispitivanja, odobrena od strane Etičkog odbora Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine i Etičkog komiteta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Kao rezultat, objavljena su dva naučna rada u dermatološkim časopisima visoke naučne kategorije. Međutim, u kompaniji ističu da sama naučna potvrda nije dovoljna za uspeh na tržištu. Zbog toga je pažnja usmerena na izgradnju poverenja kod potrošača i dugoročnu stabilnost brenda.

Planinka je, osim dermokozmetike, nastavila da razvija banjski turizam i izvoz Prolom vode. Upravljanje spomenikom prirode Đavolja Varoš dodatno je proširilo turističku ponudu kompanije. Ulazak na tržište kozmetike pozicionira Planinku među retke domaće firme koje koriste prirodne resurse za razvoj novih proizvoda, prateći globalne trendove u dermokozmetici. Konačno, fokus na inovacije, diversifikaciju i naučnu osnovu može doprineti jačanju konkurentnosti i dugoročnom rastu ove kompanije.