Više od polovine vlasnika pokretnih kuća u SAD ima prihode ispod 50.000 dolara, dok rast kirija dodatno otežava život

Stanovanje u kamp-prikolici postaje svakodnevica za 22 miliona Amerikanaca koji nemaju drugih mogućnosti za krov nad glavom, pokazuju najnoviji podaci američkog Biroa za popis stanovništva. Više od 100.000 novih “kuća na točkovima” proizvede se godišnje zbog rastuće potražnje. Osim toga, prema Nacionalnoj koaliciji za stanovanje sa niskim prihodima, više od polovine vlasnika pokretnih kuća ima godišnje prihode ispod 50.000 dolara, dok srednji prihod ne prelazi 35.000 dolara.

Rast kirija i investitorski pritisak

Stanari kamp-prikolica često izdvajaju trećinu svojih primanja samo za troškove stanovanja. To pokazuje da čak i ovakav vid smeštaja postaje finansijski teret za domaćinstva sa niskim prihodima. U Sjedinjenim Državama postoji oko 43.000 naselja pokretnih kuća, što čini nešto više od 6% ukupnog stambenog fonda. Više od 30% svih prikolica nalazi se u ovim parkovima.

U prošlosti su ovakva naselja bila porodični biznis, sa niskim kirijama i stabilnim odnosima između vlasnika i stanara. Međutim, s druge strane, dolazak velikih investitora uneo je značajne promene. Investitori su, naime, prepoznali isplativost ulaganja u parkove pokretnih kuća, što je dovelo do eksplozivnog rasta kirija i sve češće ucene stanara. Kao rezultat toga, troškovi života u kamp-prikolici rastu, a mogućnosti za preseljenje dodatno su ograničene jer je premeštanje prikolica postalo izuzetno skupo.

Demografska struktura i tržišni uticaji

Jedna trećina vlasnika pokretnih kuća starija je od 60 godina, što dodatno komplikuje ekonomski položaj ovog sloja stanovništva. Mada su pokretne kuće i dalje pristupačnije od klasičnih nekretnina, većina stanara ipak izdvaja značajan deo svojih prihoda za najam parcele i održavanje. U međuvremenu, preko 90% proizvedenih pokretnih kuća ostaje na prvobitnoj lokaciji jer su dodatna ulaganja u infrastrukturu i adaptacije otežala svaku selidbu.

Stanari najčešće poseduju samo prikolicu, dok zemljište iznajmljuju. To stavlja vlasnike parkova u poziciju da određuju visinu zakupa i, kao rezultat, povećavaju finansijski pritisak na stanare. Stanari su odgovorni za održavanje svojih objekata, dok vlasnici parkova upravljaju infrastrukturom, uključujući ulice i kanalizaciju.

Istorijski razvoj i ekonomske posledice

Prve kamp-prikolice pojavile su se dvadesetih godina prošlog veka kao luksuzne igračke za bogate. Tokom Drugog svetskog rata američka vlada koristila ih je za smeštaj fabričkih radnika, a posle rata za ratne veterane. Pedesetih godina postaju simbol socijalnog raslojavanja, jer su osobe sa nižim prihodima ostajale u pokretnim kućama, dok su imućniji kupovali nekretnine.

Danas, zbog rasta cena stanovanja i pritiska investitora, kamp-prikolice su za mnoge poslednja ekonomična opcija pre beskućništva. S druge strane, digitalni nomadi i penzioneri sa visokim penzijama predstavljaju manji, vidljiviji deo korisnika ovih objekata, dok većina stanara vodi borbu sa visokim troškovima i nesigurnošću doma. S obzirom na trenutne trendove, očekuje se dalji rast izazova za one koji biraju ili su prinuđeni na život u kamp-prikolici.

Investicioni fond kompanije Intesa Invest premašio milijardu evra pod upravljanjem, uz neto prilive od 125,6 miliona evra

Intesa Invest, društvo za upravljanje investicionim fondovima u vlasništvu Banca Intesa, premašilo je milijardu evra imovine pod upravljanjem. Kompanija je time potvrdila vodeću poziciju u segmentu alternativnih investicionih fondova u Srbiji, sa tržišnim učešćem većim od 41 odsto. Ovaj rezultat saopštila je kompanija, ističući da je neto priliv u prvih osam meseci 2026. godine iznosio 125,6 miliona evra.

Rast imovine pod upravljanjem Intesa Invest odražava širenje investicione kulture i povećano poverenje investitora. Kompanija je od osnivanja 2018. godine kontinuirano razvijala ponudu investicionih rešenja, oslanjajući se na ekspertizu grupe Intesa Sanpaolo i iskustvo Eurizon Capital. Poslednjih godina tržište investicionih fondova u Srbiji beleži ubrzan rast, pre svega zahvaljujući većoj finansijskoj pismenosti i interesovanju građana i privrede za ulaganje. Kao rezultat, sve više klijenata koristi investicione fondove za dugoročno upravljanje imovinom i očuvanje kapitala.

Dostignuće od milijardu evra: tržišna pozicija i značaj

Prema podacima kompanije, Intesa Invest je najveći učesnik u segmentu alternativnih investicionih fondova u Srbiji. Tržišno učešće od 41 odsto potvrđuje ključnu ulogu ovog društva na domaćem tržištu upravljanja imovinom. Uporedo sa tim, dostizanje milijardu evra imovine pod upravljanjem smatra se važnim iskorakom kako za kompaniju, tako i za razvoj celokupnog sektora investicionih fondova u zemlji.

Intesa Invest je uz podršku razvijene mreže Banca Intesa omogućila fizičkim i pravnim licima ulaganje u investicione fondove kroz više od 130 ekspozitura u preko 70 gradova širom Srbije. Posebno je naglašena uloga finansijske edukacije i stručne podrške, što dodatno podstiče razvoj investicione kulture.

Izjave menadžmenta i planovi za dalji razvoj

“Dostizanje milijardu evra imovine pod upravljanjem predstavlja snažnu potvrdu naše dugoročne strategije zasnovane na profesionalnom upravljanju, inovacijama i, iznad svega, poverenju naših klijenata. Posebno nas raduje što sve veći broj građana i kompanija investicione fondove prepoznaje kao važan instrument odgovornog finansijskog planiranja i dugoročnog očuvanja vrednosti kapitala. Ovaj rezultat nije samo značajan poslovni uspeh, već i pokazatelj postepenog sazrevanja domaćeg tržišta kapitala i promene u načinu na koji građani i kompanije razmišljaju o upravljanju svojom finansijskom budućnošću. To je naročito važno u vremenu kada duži životni vek i potreba za dugoročnom finansijskom sigurnošću postaju jedno od ključnih ekonomskih i društvenih pitanja savremenog doba. Investiciona kultura i pravovremeno planiranje zato imaju sve značajniju ulogu u stvaranju finansijske otpornosti pojedinaca, porodica i privrede u celini”, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

U narednom periodu Intesa Invest planira da dodatno unapredi investicionu ponudu i razvije nova rešenja. Kompanija će nastaviti ulaganja u finansijsku edukaciju tržišta, sa ciljem da savremeni investicioni proizvodi i stručna podrška budu dostupni još većem broju građana i kompanija. Na taj način, tržište investicionih fondova u Srbiji može očekivati nastavak rasta i jačanje profesionalnih standarda upravljanja imovinom.

Nova trasa povezuje Vojvodinu sa auto-putem M6 preko Mohača, rasterećuje Horgoš i omogućava prolaz za kamione bez ograničenja težine

Mađarska vlada odobrila je proširenje prelaza Hercegsanto – Bački Breg, čime se otvara treća ruta za teški teretni saobraćaj između Srbije i Mađarske. Ova promena ima za cilj da olakša protok robe, posebno tokom saobraćajnih špiceva, kada kroz postojeći prelaz Horgoš dnevno prolazi između 30 i 40 hiljada vozila. Kao rezultat, dolazi do kilometarskih kolona i zastoja, što negativno utiče na logističke troškove i efikasnost transportnog sektora.

Proširenje kapaciteta: Bački Breg postaje prelaz za kamione 24/7

Do sada su prelaz Bački Breg mogli koristiti samo putnička vozila i teretnjaci lakši od 3,5 tona. Međutim, modernizovani prelaz biće otvoren za teške kamione svih kategorija i to neprekidno, 24 sata dnevno. Projekat podrazumeva izgradnju posebnih saobraćajnih traka za teretni transport i autobuse, proširenje kapaciteta za putničke automobile, kao i novi parking koji prima između 40 i 42 kamiona istovremeno. Štaviše, planirane su bezbedne staze za pešake i bicikliste, što doprinosi ukupnoj bezbednosti i protočnosti saobraćaja. Uporedo sa ovim Merama, očekuje se smanjenje zadržavanja i brža procedura za sve učesnike u saobraćaju.

Konekcija sa „Osmehom Vojvodine“ i M6: značaj za regionalnu logistiku

Nova ruta za teške kamione između Srbije i Mađarske direktno povezuje Vojvodinu sa južnim delom Mađarske i auto-putem M6 preko novog mosta na Dunavu kod Mohača. Sa srpske strane, radovi na brzoj saobraćajnici poznatoj kao „Osmeh Vojvodine“ odvijaju se u punom jeku. Prva deonica, duga 22,8 kilometara, spaja Bački Breg i Sombor i trebalo bi da bude završena u naredne dve godine. Ovo će dodatno unaprediti logističku infrastrukturu i konkurentnost regiona. Pored toga, nova trasa omogućava lakši izvoz i uvoz robe, rasterećuje postojeće prelaze i smanjuje operativne troškove transportnih kompanija.

Izmene infrastrukturnog plana i uticaj Šengena

Zanimljivo je da je mađarska vlada odlučila da modifikuje plan za pristupne saobraćajnice. Umesto ranije planiranih četiri trake (2×2), deonica od glavnog puta 51 do Mohača biće izgrađena sa dve trake (2×1). Ministar Viteži naveo je da saobraćajne prognoze ne opravdavaju skuplju varijantu, s obzirom na to da Srbija nije članica Evropske unije i da će granične kontrole ograničiti maksimalni protok vozila. Uštede ostvarene ovom promenom biće usmerene na rekonstrukciju graničnog prelaza i obnovu okolne putne mreže. Kao rezultat, očekuju se efikasniji prelazi i brži tok robe, što ima direktan uticaj na ekonomiju regiona i međunarodnu trgovinu.