Globalni indeks prava 2026. rangirao 151 zemlju, fizičko nasilje nad radnicima poraslo za 6 procenata

Prema izveštaju Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata za 2026. godinu, radnička prava širom sveta beleže značajan pad, dok je stanje u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama najgore od 2014. godine. Ove podatke potvrđuje i ovogodišnji indeks, koji pokazuje da je Srbija ocenjena sa 4, što označava sistematsko kršenje prava zaposlenih.

Globalni indeks rangirao je 151 zemlju sveta na osnovu 97 indikatora iz konvencija Međunarodne organizacije rada. Najbolju ocenu 1 dobio je Urugvaj, koji je ostvario napredak, dok su Velika Britanija i Bocvana popravile rejting sa 4 na 3. Nasuprot tome, Srbija se i dalje nalazi među državama sa ocenom 4, zajedno sa SAD, Estonijom, Španijom, Holandijom i Poljskom, što znači da se radna prava građana sistematski krše.

Negativni trendovi su zabeleženi u 72 odsto zemalja, gde radnicima pristup pravdi nije omogućen ili je strogo ograničen. U svakoj drugoj državi beleže se hapšenja ili pritvaranja zbog sindikalnog delovanja, dok je fizičko nasilje poraslo za 6 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend je naročito izražen u gotovo svakoj trećoj zemlji, kao što su Indija, Palestina, Ukrajina i Južna Afrika.

Ovogodišnji indeks ističe da nasilje nad radnicima i dalje raste globalno, a uspon krajnje desnice u Evropi dodatno pogoršava situaciju, posebno kroz otvoreno neprijateljstvo prema sindikatima. Sjedinjene Američke Države su prvi put svrstane među zemlje sa ocenom 4 zbog pritisaka na kolektivno pregovaranje i ograničavanja sindikalnog organizovanja. Francuska je zabeležila pogoršanje sa ocene 2 na 3 zbog represije nad sindikatima i ograničavanja prava na proteste.

Na listi 10 najgorih zemalja za radnike prema kriterijumima Globalnog indeksa našle su se Argentina, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Mjanmar, Nigerija, Panama, Tunis i Turska. Petica je „rezervisana“ za države gde prava uopšte nisu zagarantovana, dok je ocena 5+ dodeljena zemljama sa ratnim sukobima i urušenim pravnim sistemom.

Kako se navodi, poslodavci sve češće koriste digitalni nadzor za praćenje i disciplinovanje radnika, a taktiku suzbijanja sindikata eksplicitno primenjuju brojne države, među kojima je i Srbija. „Ovo je rezultat koordinisanog napada na demokratiju – puča milijardera koji podržavaju politički lideri – koji oduzima radna i druga prava, ućutkuje radnike i manipuliše ekonomijama u korist moćnih. Ali radnici i njihovi sindikati uzvraćaju udarac. Borba za prava radnika je borba za samu demokratiju – za naša prava, našu bezbednost i naše izvore prihoda. Bez jakih sindikata, ne može biti prave demokratije“, izjavio je generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata Luk Triangl.

U Srbiji posluje 129 potpuno nepušačkih lokala, dok 196 objekata dozvoljava samo bezdimne alternative, pokazuju podaci inicijative

Ugostiteljski sektor u Srbiji beleži rast broja objekata koji uvode zabranu upotrebe duvanskih proizvoda, sa više od 320 lokala širom zemlje koji podržavaju inicijativu za poslovanje bez dima, pokazuju podaci inicijative „Ima bez dima“ za 2026. godinu. U Srbiji trenutno radi 129 potpuno nepušačkih lokala, dok još 196 ugostiteljskih objekata dozvoljava isključivo upotrebu bezdimnih alternativa.

Inicijativa „Ima bez dima“ i ove godine pozvala je kafiće, restorane, barove i klubove da se priključe akciji i pokažu da kvalitetan ambijent ne zavisi od dima klasičnih cigareta. Trend otvaranja prostora bez dima postaje sve zastupljeniji, posebno među novim kafeterijama i urbanim ugostiteljskim objektima.

„Primećujemo da gosti sve češće biraju lokale u kojima mogu da sede bez dima, posebno tokom dana, poslovnih sastanaka ili porodičnih izlazaka. Kada smo odlučili da zabranimo cigarete i dozvolimo samo bezdimne alternative, imali smo bojazan kako će tržište reagovati. Međutim, vrlo brzo smo dobili novu publiku i danas imamo više stalnih gostiju nego ranije. Ljudi se duže zadržavaju, prostor je prijatniji, a zaposleni zadovoljniji“, izjavio je Branislav Milaković, vlasnik jednog zemunskog bara.

Prema rečima Daliborke Josifljević, osnivača inicijative „Ima bez dima“, rast broja lokala potvrđuje da promena već postoji na terenu. „Sve više ugostitelja razume da čistiji prostor nije prepreka dobrom poslovanju, već njegova prednost. Gosti žele izbor, prijatniji ambijent i mesta na kojima mogu da uživaju bez dima klasičnih cigareta. Zato verujemo da kompromisna i održiva rešenja imaju budućnost“, navela je Josifljević.

Mapa lokala bez dima, prema podacima inicijative, okuplja više od 320 ugostiteljskih objekata širom Srbije i zajednica nastavlja da raste iz godine u godinu.

Broj avio-operacija dostigao 304, kargo saobraćaj više nego dupliran sa 64.339 kilograma robe u maju

Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu zabeležio je rast broja putnika od 14 odsto u maju, sa ukupno 37.814 putnika, saopštili su Aerodromi Srbije. Tokom istog meseca realizovane su 304 avio-operacije, dok je u kargo-saobraćaju prevezeno 64.339 kilograma robe, što je više nego dvostruko u odnosu na maj prošle godine.

Na niškom aerodromu trenutno je moguće leteti do 11 destinacija, među kojima su Malta, Istanbul, Stokholm, Ljubljana, Memingen, Frankfurt Han, Dortmund, Keln, Bazel-Miluz, Beč i Beograd. U junu će mreža letova biti proširena na još šest destinacija: Tivat, Atina, Krf, Cirih, Antalija i Monastir, čime će letnji red letenja biti kompletiran.

Letovi za Atinu počinju 14. juna, dva puta nedeljno, sredom i nedeljom, dok letovi za Tivat startuju 17. juna, takođe dva puta nedeljno, sredom i subotom. Na obe linije prevoznik je nacionalna avio-kompanija Air Serbia. Letovi za Krf, koje obavlja Ryanair, počinju 3. juna i odvijaće se sredom i subotom. Od 28. juna biće uvedena i sezonska linija za Cirih, kompanije SWISS, sa dva leta nedeljno – petkom i nedeljom.

Tokom juna, putnici će imati na raspolaganju i dve čarter linije turističkih agencija, i to do Antalije u Turskoj i Monastira u Tunisu. Sve informacije o redu letenja i destinacijama dostupne su na zvaničnom sajtu aerodroma, dok su avio-karte već u prodaji preko kanala avio-kompanija.