Jugoistočna Azija očekuje rast potražnje za energijom, a panelisti ističu fiskalne izazove i potrebu za pravednom klimatskom politikom
Na XXI Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, održanom od 22. do 26. juna 2026. godine, centralna tema plenarnog panela bila je budućnost klimatskih politika i cena ugljenika, sa posebnim fokusom na ulogu industrije i razvoj zemalja različitog nivoa. Panelisti Vaibhav Chaturvedi, Frank Jotzo, Catherine Wolfram i Athiphat Muthitacharoen analizirali su kako klimatske politike utiču na ekonomije sa ograničenim fiskalnim prostorom i rastućim energetskim potrebama.
Prema iznetim podacima, zemlje ASEAN-a trenutno čine oko 4 odsto globalnog BDP-a, a očekuje se da će region značajno doprineti rastu globalne tražnje za energijom u sledećoj deceniji. Panelisti su naglasili da klimatska politika ne može biti uniformna za sve zemlje i da zavisi od institucionalnih kapaciteta, pristupa tehnologiji i fiskalne otpornosti svake države.
Vaibhav Chaturvedi istakao je da je za mnoge zemlje u razvoju ublažavanje klimatskih promena i dalje skupo i politički zahtevno. Napomenuo je da klimatska politika može biti izvor novih prilika i rasta, ali i trošak i razvojni izazov za pojedine ekonomije, u zavisnosti od njihove početne pozicije. Posebno je istaknuto pitanje pravičnosti i princip zajedničke, ali različite odgovornosti među državama.
Athiphat Muthitacharoen je govorio o iskustvu ASEAN regiona, podvlačeći da način na koji će Jugoistočna Azija zadovoljiti rastuće energetske potrebe imaće uticaj na globalnu tranziciju. Istakao je da će fiskalni pritisci zbog subvencija na energente predstavljati izazov za mnoge države, naročito kada cene energije rastu.
Frank Jotzo je naveo da industrijska dekarbonizacija može promeniti globalne lance proizvodnje, pri čemu bi teška industrija mogla da se premesti u zemlje sa najjeftinijom obnovljivom energijom. Pristup čistoj energiji postaje ključni faktor konkurentnosti na globalnom nivou.
Panel je zaključio da budućnost klimatske politike zavisi od sposobnosti zemalja da povežu klimatske ciljeve sa industrijskom transformacijom, energetskom bezbednošću i fiskalnom otpornošću, kao i od međunarodne saradnje kroz fleksibilne klimatske koalicije koje prepoznaju različite potrebe za finansiranjem i tehnološkom podrškom.
