Arbitražni sud u Moskvi potvrdio naplatu 160,3 milijarde rubalja, žalba kompanije Google Ireland Limited nije prihvaćena

Google Ireland Limited i Google International LLC suočili su se sa odbijanjem kasacione žalbe pred Arbitražnim sudom Moskovskog okruga. Sud je potvrdio odluku o naplati 160,3 milijarde rubalja (oko 1,63 milijarde evra) u korist ruskog ogranka Google-a. Odluka je objavljena krajem avgusta, a spor je izazvao veliku pažnju zbog značaja za tehnološki sektor i odnose Rusije sa globalnim IT kompanijama.

Detalji spora i finansijski razlozi kazne

U februaru ove godine, Sud u Moskvi naložio je kompaniji Google Ireland da isplati 101,7 milijardi rubalja (oko 1,04 milijarde evra) kao glavni dug i dodatnih 58,6 milijardi rubalja (oko 601,6 miliona evra) na ime kamata. Ovaj iznos potiče iz transakcija između ruskog i irskog ogranka kompanije. Stečajni upravnik ruskog Google-a, Valerij Taljarovski, pokrenuo je postupak osporavajući ugovore i novčane transfere koji su izvršeni između 2018. i 2022. godine. Pored toga, Taljarovski je ukazao na raskid ugovora o preprodaji reklamnog prostora iz 2009. godine i sklapanje novog sporazuma u aprilu 2018. godine. U tom periodu, ruski ogranak uplatio je Google Ireland iznos veći od 373,7 milijardi rubalja (oko 3,84 milijarde evra).

Implikacije odluke ruskih sudova na Google

Odluka Arbitražnog suda Moskovskog okruga o naplati 1,63 milijarde evra ima ozbiljne posledice za poslovanje Google-a na ruskom tržištu. Istovremeno, deveti arbitražni apelacioni sud u Moskvi ranije je odbio žalbe međunarodnih struktura Google-a, što je dovelo do podnošenja kasacione žalbe. Ova poslednja presuda dodatno potvrđuje čvrst stav ruskih vlasti prema globalnim tehnološkim kompanijama. Prethodno je i Vrhovni sud Rusije u februaru odbio zahtev Google International za reviziju presuda koje su priznale potraživanja ruskih televizijskih kanala prema Google-u zbog blokiranja njihovih kanala na platformi Youtube. Kao rezultat, regulatorni okvir u Rusiji postaje sve zahtevniji za strane tehnološke gigante. Ove odluke šalju snažnu poruku o ekonomskoj nezavisnosti i pravnoj sigurnosti domaćih aktera.

Širi kontekst i značaj za tehnološki sektor

U poslednjih nekoliko godina, Rusija je pooštrila kontrolu nad stranim tehnološkim kompanijama, što je dovelo do povećanja regulatornih zahteva i finansijskih kazni. Pored toga, Google nije jedina kompanija koja se suočava sa ovakvim odlukama. Slične mere zahvatile su i druge globalne gigante, što ukazuje na širi trend uspostavljanja strožih pravila poslovanja na ruskom digitalnom tržištu. Odluka protiv Google-a može uticati i na strategije drugih međunarodnih kompanija koje posluju u Rusiji. Takođe, ova situacija ističe važnost pravne i finansijske usklađenosti za sve aktere u sektoru tehnologije i digitalnog oglašavanja.

Brži rast uvoza od izvoza i veći deficit u energentima doveli su do prvog minusa Unije u poslednje tri godine

Evropska unija zabeležila je trgovinski deficit od 21,8 milijardi evra u drugom tromesečju 2026. godine. Ovaj rezultat, prema podacima Evrostata, predstavlja prvi trgovinski minus Unije od 2023. godine. Ključni razlog za trgovinski deficit jeste činjenica da je rast uvoza, posebno energenata, premašio rast izvoza u odnosu na prethodni kvartal.

Evropska unija je od aprila do juna uvezla robu u vrednosti od 701,8 milijardi evra. S druge strane, izvoz je iznosio 680 milijardi evra. U poređenju sa prvim kvartalom 2026. godine, izvoz je povećan za 5,4 odsto ili 34,9 milijardi evra. Međutim, uvoz je porastao čak 9,9 odsto, što predstavlja rast od 63,4 milijarde evra. Kao rezultat toga, trgovinski bilans EU prešao je iz suficita u deficit.

Prihodi i rashodi po sektorima: energenti, hemikalije i industrijska roba

Deficit u kategoriji energenata je u drugom tromesečju dostigao 101,1 milijardu evra. To je značajan rast u odnosu na 71,3 milijarde evra u prethodnom kvartalu. Ovaj podatak ukazuje na nastavak trenda rasta uvozne zavisnosti od energenata kod članica Unije. Pored toga, povećani su i deficiti u trgovini sirovinama i ostalim industrijskim proizvodima, što je dodatno opteretilo ukupan trgovinski bilans.

Uporedo sa tim, suficit EU u trgovini mašinama i vozilima smanjen je sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra. Suficit u ostaloj robi pao je sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra. S druge strane, suficit u trgovini hemikalijama porastao je sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra. Višak u trgovini hranom i pićima takođe je porastao, sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra. Ovi podaci jasno ilustruju promene u strukturi trgovinskog bilansa Evropske unije tokom drugog kvartala.

Analiza uzroka trgovinskog deficita i širi ekonomski kontekst

Trgovinski deficit Evropske unije od 21,8 milijardi evra rezultat je više faktora. Pre svega, ubrzani rast uvoza, posebno energenata, snažno je uticao na bilans. Takođe, smanjenje suficita u segmentima poput mašina i vozila dodatno je otežalo pozitivan ishod. Pored toga, povećanje u izvozu hemikalija i hrane nije bilo dovoljno da nadoknadi ukupni rast uvoza. Kao rezultat, Unija je u drugom kvartalu 2026. godine zabeležila negativan trgovinski saldo.

Ovo je prvi trgovinski deficit Evropske unije u poslednje tri godine. Taj podatak ukazuje na promene u globalnoj trgovinskoj dinamici i izazove sa kojima se evropska ekonomija suočava. Rast deficita u energentima, kao deo ukupnog trgovinskog bilansa, ističe važnost energetske politike i diverzifikacije izvora snabdevanja za članice Unije.

Prema izveštaju Evrostata, očekuje se da će buduća kretanja u trgovinskoj razmeni zavisiti od daljih promena u cenama energenata i globalnim ekonomskim uslovima. S obzirom na značaj trgovinskog bilansa za ukupnu makroekonomsku stabilnost, rezultati iz drugog tromesečja dodatno su podstakli diskusiju o strateškim prioritetima Unije u narednom periodu.

Projekat obuhvata 105 kilometara puta, četiri velika mosta i sedam petlji, rok završetka 72 meseca

Autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad predstavlja jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Planirana trasa, dužine 105 kilometara, povezaće beogradsko naselje Ovča sa Zrenjaninom i Novim Sadom. Prema navodima Koridora Srbije, u izgradnju će biti ugrađeno ukupno 17 miliona kubika materijala za nasip, dok je do sada ugrađeno četiri miliona kubika. Projekat obuhvata četiri velika i četiri mala mosta, ukupno 50 objekata i sedam saobraćajnih petlji, a rok za završetak radova iznosi 72 meseca.

Detalji trase i radova na autoputu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad

Autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad gradi se u dve deonice: prva deonica, od Beograda do Zrenjanina, duga je 67,6 kilometara, dok druga, od Zrenjanina do Novog Sada, iznosi 37,7 kilometara. Paralelno sa autoputem, izvode se radovi na nekomercijalnom putu koji će biti alternativni pravac preko Žablja do Novog Sada. Pripremni radovi su završeni na 25 do 30 odsto trase, a pesak za nasip se izvlači iz lokalnih pozajmišta. Projekat uključuje izgradnju četiri velika i četiri mala mosta, kao i denivelisane raskrsnice sa savremenom saobraćajnom opremom.

Geološki uslovi na trasi nisu previše zahtevni, ali su specifični jer deo trase prolazi kroz nekada močvarne predele Potamišija i Ritova donjeg Potisja. S druge strane, značajan izazov predstavlja organizacija dopreme i ugradnje materijala, kao i prolazak kroz velike poljoprivredne površine Banata i Južne Bačke.

Izjave rukovodstva i značaj za privredu

Jovan Marković, direktor Sektora za tehničku pripremu i projektovanje Koridora Srbije, ističe da se radovi odvijaju po planu: „U skladu sa potpisanim ugovorom, sa potpisanim aneksima u ugovorima, tako se radovi i odvijaju. I koliko nam eksproprijacija dozvoljava koja se radi u planu i u skladu sa projektom.”

Dušan Stanković iz stručnog nadzora Koridora Srbije naglašava da su najveći izazovi organizacija, priprema i materijali: „Ovde u suštini treba 17 miliona kubika materijala za nasip, jako puno betona, jako puno konstrukcija, sve to treba dovesti, treba organizovati i ugraditi kvalitetno.”

Autoput je projektovan sa četiri vozne trake i dve zaustavne, uz projektovanu brzinu od 130 kilometara na čas. Pripremni zemljani radovi su vidljivi kod petlje Ovča, gde će počinjati novo putovanje, dok će se autoput završavati kod petlje Novi Sad istok.

Implikacije projekta za region i ekonomski razvoj

Autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad ima potencijal da značajno unapredi povezanost i privredni razvoj regiona. Svaki novi put osim što spaja gradove i ljude, doprinosi skraćenju vremena putovanja, većoj mobilnosti radne snage i lakšem pristupu tržištima. Kao rezultat, nove investicije i otvaranje radnih mesta moguće su duž trase, posebno u sektorima logistike, poljoprivrede i industrije.

Zahvaljujući planiranom profilu sa četiri trake, sedam saobraćajnih petlji i savremenoj infrastrukturi, očekuje se da će autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad postati ključna saobraćajna arterija severnog dela Srbije. Projekat je primer modernizacije saobraćajne mreže i podizanja standarda javne infrastrukture, što dugoročno jača konkurentnost privrede.