Rafinerija Pančevo i dalje tačka sporenja, rok za prodaju ruskog udela 22. maj, moguća suspenzija licence

Mađarska kompanija MOL dostavila je kasno sinoć revidirani predlog za preuzimanje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), ali prema izjavama ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, srpska strana još nije zadovoljna ponuđenim rešenjima. Ključni kamen spoticanja ostaje pitanje budućeg rada Rafinerije nafte Pančevo, odnosno da li će rafinerija i u narednom periodu nastaviti da gotovo u potpunosti pokriva potrebe domaćeg tržišta.

Prema saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike, pregovori se intenzivno nastavljaju danas i sutra. “Nećemo ugroziti našu sigurnost snabdevanja, niti uticaj koji rad Rafinerije ima na ekonomiju i privredu. Želimo da dođemo do kompromisa, ali ne po svaku cenu”, istakla je Đedović Handanović. Konačna cena i ishod transakcije zavisiće i od mišljenja američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri čemu je rok za prodaju ruskog udela u NIS-u 22. maj, mada je ovaj rok već pomeran ranije.

Đedović Handanović je takođe naglasila da se uporedo nastavljaju razgovori između MOL-a i Gaspromnjefta, a da je završetak tih pregovora preduslov za konačnu odluku OFAC-a. Ukoliko se MOL i Gaspromnjeft dogovore, ali srpska strana ne prihvati rešenje zbog pitanja Rafinerije, moguće je da OFAC ne produži licencu koja ističe 16. juna, što bi značilo ukidanje privremene suspenzije punih sankcija NIS-u i potencijalnu obustavu rada Rafinerije Pančevo.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji da odugovlačenje oko prodaje ruskog udela iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove. “Ovo odugovlačenje jeste nešto što nas iscrpljuje, nešto što nas košta, a iscrpljuje nas u svakom smislu”, rekla je Tabakovićeva, ističući da je važno da NIS nastavi da funkcioniše normalno i nakon isteka trenutne licence. Posebno je naglasila i značaj nastavka rada Petrohemije Pančevo za državu.

Tabakovićeva je napomenula da kao guverner NBS nema nadležnost u ovom procesu, podsećajući na raniju privatizaciju Komercijalne banke: “Nisu me pitali ni kada je Komercijalna banka privatizovana, što nikada neću moći da prežalim.”

Na prezentaciji izveštaja o inflaciji bila je prisutna i ministarka trgovine Jagoda Lazarević. Prema poslednjim informacijama, odluka o daljoj sudbini NIS-a i Rafinerije Pančevo zavisiće od završetka pregovora između MOL-a i Gaspromnjefta, kao i od stava američkog OFAC-a, pri čemu je 16. jun ključni datum za eventualno produženje licence i nastavak rada kompanije.

Startap iz Niša razvio digitalno rešenje za rano prepoznavanje i korekciju deformiteta stopala kod dece uzrasta od tri do 12 godina

Startap ArchFix iz Niša, u saradnji sa dečjim lekarima i terapeutima, razvio je inovativnu aplikaciju namenjenu ranom otkrivanju problema ravnih stopala kod dece uzrasta od tri do 12 godina. Prema procenama, čak 65% dece širom sveta ima ovu zdravstvenu smetnju, što ukazuje na široku potrebu za ovakvim digitalnim rešenjem. Kompanija je aplikaciju razvila na osnovu jedinstvenog algoritma koji koristi dokazane medicinske metode za precizan uvid u stepen deformiteta stopala, preporučuje odgovarajuće vežbe i omogućava praćenje napretka u lečenju – sve u kućnim uslovima.

Rešenje je u potpunosti prilagođeno roditeljima i lekarima, omogućavajući im da proces detekcije i korekcije obave izvan medicinskih ustanova. Prema rečima Dimitrija Zdravkovića, direktora i suosnivača ArchFix-a, aplikacija je jedinstvena u Srbiji i nastala je kao rezultat saradnje sa više od 700 roditelja, čija su iskustva i potrebe integrisani u razvoj platforme. “Naš zdravstveni sistem prepoznaje problem ravnog stopala, ali čak 90% roditelja potvrđuje da deca često odustaju od korektivnih vežbi zbog dugotrajnog procesa. Zato smo osmislili rešenje koje motiviše decu i olakšava roditeljima i lekarima da prate napredak”, ističe Zdravković.

Tehnološki razvoj aplikacije započeo je kroz takmičenje „Hakaton&Mejkaton – personalizovana medicina“, gde je tim iz Pirota – četiri inženjera i jedan student elektronike – osvojio prvo mesto. Podrška iz naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Beogradu, kao i validacija algoritma u saradnji sa Univerzitetskom dečjom klinikom u Tiršovoj, omogućili su dalji razvoj. Rezultati procene otisaka dečjih stopala koje su obavljali lekari i tim ArchFix-a poklopili su se u velikoj meri, potvrđujući pouzdanost digitalnog rešenja.

Aplikacija funkcioniše tako što roditelji, nakon instalacije na android ili IOS uređaje, prave otisak detetovog stopala i šalju fotografiju. Algoritam analizira stanje svoda stopala i preporučuje personalizovane vežbe, uključujući broj ponavljanja i način izvođenja. “Vežbe su osmišljene da budu jednostavne – hodanje na prstima, prenosenje predmeta, kotrljanje loptica – i prilagođavaju se stepenom deformiteta, uzrastu i fizičkim sposobnostima deteta”, objašnjava Zdravković. Roditelji imaju mogućnost kontaktiranja tima lekara za dodatne savete i pojašnjenja.

Ceo proces validacije bio je u saradnji sa lekarima, što garantuje pouzdanost preporuka aplikacije. ArchFix planira dalje unapređenje rešenja, uz fokus na što širu dostupnost aplikacije deci i roditeljima, kao i nastavak saradnje sa naučno-medicinskim institucijama.

Nemačka privreda beleži 0,3 odsto rasta, Španija prednjači sa 0,6 odsto, a EU ukupno raste 0,2 odsto

Privreda evrozone zabeležila je kvartalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od svega 0,1 odsto u prvom tromesečju 2026. godine, što ukazuje na dodatno usporavanje u odnosu na rast od 0,2 odsto iz poslednjeg kvartala 2025, pokazuje najnoviji izveštaj Evrostata. Na nivou čitave Evropske unije, ekonomski rast u istom periodu iznosio je 0,2 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačne najveće evropske ekonomije, Nemačka je ostvarila kvartalni rast od 0,3 odsto, dok je privreda Francuske stagnirala. Italija je prijavila rast BDP-a od 0,2 odsto, dok je Španija ostvarila najviši rast među vodećim članicama, od 0,6 odsto.

Na godišnjem nivou, privreda evrozone porasla je za 0,8 odsto u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, dok je rast u Evropskoj uniji iznosio jedan odsto. Nemačka beleži rast od 0,3 odsto na godišnjem nivou, Francuska 1,1 odsto, Italija 0,7 odsto, a Španija 2,7 odsto, prema podacima Evrostata.

Ekonomisti već neko vreme upozoravaju na pad domaće potrošnje u evrozoni i smanjenje konkurentnosti evropske industrije, prvenstveno zbog visokih troškova energije. Dodatni pritisak na evropsku privredu predstavlja nov energetski šok nastao usled nestabilnosti na Bliskom istoku, što je dodatno oslabilo ekonomske aktivnosti na kontinentu.