Američka tehnološka kompanija ostvarila neto dobit od 35,77 milijardi dolara, zahvaljujući investicijama u veštačku inteligenciju i klaud

Majkrosoft, američka tehnološka kompanija, objavio je finansijske rezultate za četvrti fiskalni kvartal, prema kojima su prihodi porasli za 18 odsto međugodišnje i dostigli 90,01 milijardu dolara. Neto dobit u kvartalu do 30. juna iznosila je 35,77 milijardi dolara, dok je zarada po akciji (EPS) porasla na 4,81 dolar. Akcije kompanije skočile su oko osam odsto u produženom trgovanju, što odražava snažno poverenje investitora u poslovanje vezano za veštačku inteligenciju i klaud usluge.

Prihodi od Azura i AI segmenta podstakli rast

Najveći pokretač rasta u ovom kvartalu bio je segment Intelidžent klaud, u okviru kojeg posluje platforma Azur. Kvartalni prihod tog segmenta dostigao je 39,31 milijardu dolara, što je rast od 31,6 odsto na godišnjem nivou. Sam Azur zabeležio je ubrzanje rasta na 43 odsto, u poređenju sa 40 odsto u prethodnom kvartalu. Prema saopštenju kompanije, prihodi platforme Azur u fiskalnoj 2026. godini prvi put su premašili 100 milijardi dolara, uz godišnji rast od 41 odsto. Osim toga, Majkrosoft je prihodovao oko 3,2 milijarde dolara zahvaljujući rastu vrednosti investicije u kompaniju Antropik. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 4,74 dolara, što je iznad prognoziranih 4,24 dolara.

Kapitalna ulaganja i implikacije za investitore

Kompanija je nastavila velika ulaganja u infrastrukturu. Kapitalni izdaci i finansijski lizing dostigli su 41 milijardu dolara u poslednjem kvartalu, što je rast od 69 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kako je najavila finansijska direktorka Ejmi Hud, ukupna ulaganja nastaviće da rastu i u fiskalnoj 2027. godini zbog snažne potražnje za AI uslugama. Slobodni novčani tok iznosio je 19,64 milijarde dolara, što je za 23 odsto manje nego u istom tromesečju prošle godine. Prihod iz segmenta poslovnog softvera ojačan je razvojem AI alata, dok je prihod iz oblasti računara, Vindous licenci, uređaja i gejminga pao za 4,4 odsto i iznosio 12,85 milijardi dolara.

Veštačka inteligencija i klaud kao pokretači strategije

Rezultati pokazuju da Majkrosoft uspešno pretvara ulaganja u veštačku inteligenciju i klaud infrastrukturu u rast prihoda. Segment Azur posebno doprinosi ukupnom rezultatu, ali investitori i dalje prate da li će velika ulaganja u data centre i AI infrastrukturu doneti brzi povrat kapitala. Prema rečima menadžmenta, potreba za AI uslugama nastaviće da podstiče rast i u budućim kvartalima. Ovakvi trendovi ukazuju na to da Majkrosoft ostaje lider u digitalnoj transformaciji globalnog IT sektora.

Kompanija očekuje prihod od 61 do 64 milijarde dolara u trećem kvartalu, dok troškovi rastu zbog velikih investicija u infrastrukuru veštačke inteligencije

Meta, američka tehnološka kompanija i vlasnik Fejsbuka i Instagrama, zabeležila je pad akcija od više od osam odsto u produženom trgovanju u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj pad usledio je nakon što je kompanija objavila slabiju prognozu prihoda za treći kvartal i značajno smanjenje slobodnog novčanog toka, što je direktna posledica intenzivnih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

U zvaničnoj objavi, Meta je procenila da će prihod u trećem kvartalu iznositi između 61 i 64 milijarde dolara. Analitičari su, međutim, u proseku predviđali prihod od 63,15 milijardi dolara, što ukazuje na oprez tržišta. Prihod kompanije u drugom kvartalu 2026. dostigao je 60,8 milijardi dolara i premašio je očekivanja tržišta. Ipak, zarada po akciji bila je 6,18 dolara, što je znatno ispod očekivanih 7,22 dolara.

Rast troškova zbog ulaganja u AI infrastrukturu

Ukupni troškovi Mete u drugom kvartalu porasli su 55 odsto na 42,03 milijarde dolara. Ovaj rast obuhvata 2,4 milijarde dolara rezervisanih za sudske postupke i 1,18 milijardi dolara troškova otpremnina zaposlenima. Neto dobit je pala na 15,85 milijardi dolara sa 18,34 milijarde dolara koliko je iznosila godinu dana ranije. Odeljenje Reality Labs, fokusirano na virtuelnu realnost, zabeležilo je operativni gubitak od 4,6 milijardi dolara.

Kao rezultat povećanih investicija, slobodan novčani tok kompanije pao je na 784 miliona dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 8,55 milijardi dolara. Pored toga, Meta je podigla donju granicu ovogodišnjih kapitalnih ulaganja na 130 do 145 milijardi dolara, sa prethodnog opsega od 125 do 145 milijardi.

Izjave rukovodstva i strateški pravci

Izvršni direktor Mark Zakerberg naglasio je da će najveći deo računarskih kapaciteta kompanije biti usmeren na obuku AI modela, razvoj osnovnog poslovanja i izgradnju personalnih AI agenata. On je istakao da Meta već dobija ponude za zakup računarskih kapaciteta po cenama koje premašuju troškove izgradnje tih resursa.

Kompanija je najavila izgradnju novih centara podataka. Među njima su i objekti u Teksasu, vredni 14 milijardi dolara, uz podršku fonda BlackRock, kao i kompleks Hyperion u Luizijani čija će vrednost premašiti 50 milijardi dolara. Takođe, ovog meseca predstavljena je investicija od devet milijardi dolara u novi data centar u Alberti u Kanadi.

Šira tržišna slika i implikacije za investitore

Investicije u naprednu AI infrastrukturu predstavljaju deo dugoročne strategije Mete za ostanak u vrhu globalne tehnološke industrije. Međutim, zbog toga kratkoročno dolazi do smanjenja profitabilnosti i slobodnog novčanog toka. Slabija prognoza prihoda za treći kvartal, zajedno sa rastom troškova, utiče na sentiment investitora i pritiska cenu akcija na berzi.

Iako su prihodi u drugom kvartalu premašili očekivanja, investitori pažljivo prate balans između rasta poslovanja i održavanja profitabilnosti. Uporedo sa tim, kompanija mora odgovoriti na izazove konkurencije i rastuće regulatorne zahteve, posebno u domenu veštačke inteligencije i zaštite podataka korisnika.

Monopol, nastao kao kritika ekonomske nejednakosti, generisao milione dolara prihoda za izdavače i postao globalni fenomen

Monopol predstavlja jednu od najpoznatijih društvenih igara na svetu, ali malo ko zna da je njegovo poreklo vezano za kritiku ekonomske nejednakosti. Prva verzija igre, koju je osmislila Elizabet Megi početkom 20. veka, imala je cilj da ukaže na opasnosti koncentracije bogatstva i problem zemljoposednika. Ova feministkinja i zagovornica progresivnih ideja osmislila je „Igru vlasnika zemljišta“ kao edukativni alat kojim je želela da približi ekonomske principe običnim ljudima.

Prvobitna pravila i ekonomski koncepti igre Monopol

Megi je inspiraciju crpela iz učenja političkog ekonomiste Henrija Džordža. On je smatrao da vrednost koju ljudi stvaraju treba da pripadne njima, dok bi ekonomska vrednost zemlje trebalo da bude ravnopravno raspodeljena među svim članovima društva. Ova filozofija, poznata kao džordžizam, pretočena je u igru sa dva seta pravila: prva su bila „pravila monopoliste“, gde pojedinci stiču bogatstvo kroz kupovinu imovine i naplatu kirije, dok su druga bila „pravila prosperiteta“, prema kojima svi igrači imaju koristi kada neko postigne uspeh. Uporedo sa tim, razvoj tehnike hromolitografije omogućio je štampanje igara u boji, pa je „Igra vlasnika zemljišta“ privukla pažnju kako šire javnosti tako i univerzitetskih profesora, koji su je koristili za rasprave o ekonomskoj nejednakosti.

Komercijalizacija igre i preokret u kapitalistički simbol

Zanimljivo je da je igru u komercijalni uspeh pretvorio Čarls Brejs Darou 1933. godine, kada je na osnovu postojeće verzije osmislio sopstvenu varijantu i ponudio je kompaniji Parker Brothers. Uprkos početnom odbijanju, kompanija je na kraju otkupila prava, a Darou je postao milioner. Monopol je tokom Velike depresije postao popularan zbog toga što je omogućavao igračima da osete moć sticanja novca i imovine. Kao rezultat, Parker Brothers i Darou su zaradili milione dolara, dok je izvorna autorka Elizabet Megi ostala u senci, bez priznanja za svoj doprinos. Igra Monopol danas se prodaje širom sveta i predstavlja simbol kapitalizma, iako je prvobitno bila sredstvo kritike takvog sistema.

Sporovi o poreklu i istorijsko nasleđe igre

Decenijama kasnije, pojavila su se brojna pisma i svedočenja ljudi koji su tvrdili da su igrali sličnu igru pre zvaničnog izlaska Monopola. Tek 1973. godine, tokom sudskog spora profesora Ralfa Anspaha sa kompanijom Parker Brothers, javnost je saznala za ulogu Elizabet Megi u razvoju igre. Nažalost, Megi je preminula 1948. godine, ne dočekavši širu afirmaciju. Paradoksalno, igra koja je trebalo da ukaže na rizike koncentracije bogatstva postala je jedan od najprodavanijih proizvoda kapitalističke kulture. Danas, Monopol ostaje primer kako progresivne ideje mogu biti transformisane i komercijalizovane, donoseći značajne prihode izdavačima i oblikujući kulturu igre na globalnom tržištu.