Više od 60.000 kompanija i 150.000 radnika obuhvaćeno novim digitalnim zahtevima, uz podršku veštačke inteligencije i superkompjutera
Građevinske kompanije i preduzetnici u Srbiji biće u obavezi da od 1. januara 2028. godine primenjuju BIM (Building Information Modeling), digitalni standard za projektovanje, izgradnju i upravljanje objektima. Novi zakon odnosi se na sve objekte čija površina prelazi 10.000 kvadrata, a očekuje se da će digitalizacija, uz podršku domaćih superkompjutera i srpskog jezičkog modela, značajno ubrzati i unaprediti sektor, rečeno je na konferenciji u Privrednoj komori Srbije.
Sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS, Ivana Vuletić, istakla je da prema istraživanjima iz 2022. i 2025. godine broj korisnika BIM-a u Srbiji ne raste, ali se produbljuje nivo primene ovog standarda. Vuletić je navela da trenutno u zemlji posluje više od 60.000 kompanija i preduzetnika u građevinskoj industriji, koji zapošljavaju oko 150.000 radnika.
Ona je naglasila da je za širu i efikasniju primenu BIM-a potrebna podrška u vidu podsticaja, obuka, ali i izmena obrazovnog sistema i smernica. “Srpski jezički model (LLM) može doprineti da BIM bude brži i da se inženjeri rasterete u segmentima koji se tiču razumevanja zakonskih normi”, izjavila je Vuletić.
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije, naglasio je da građevinarstvo i tehnološki razvoj nikada do sada nisu bili toliko povezani. “Ako je BIM postavio temelje digitalizacije građevinarstva, veštačka inteligencija predstavlja sledeći korak, alat koji omogućava da ti podaci postanu pametni i strateški upotrebljivi”, rekao je Jovanović. On je dodao da su privredi, akademskoj i naučnoj zajednici na raspolaganju superkompjuteri, a od sledeće godine i srpski jezički model (LLM), koji će omogućiti lakše poslovanje privredi.
Jovanović je podsetio da će do kraja godine ili u prvom kvartalu sledeće biti dostupan i treći superkompjuter u Srbiji, dok je u planu izgradnja novih data centara u Nišu i Novom Sadu. U Kragujevcu se, pored Državnog data centra, gradi Inovacioni distrikt sa Centrom za informacionu bezbednost i planiranom BIM laboratorijom.
Na konferenciji su domaći i međunarodni stručnjaci diskutovali o inovacijama, digitalizaciji i budućnosti građevinarstva kroz primenu veštačke inteligencije, ističući potencijal za unapređenje projektovanja, simulacija, optimizaciju resursa i upravljanje rizicima.
