Broj kupovina karticama dostigao 237,9 miliona u drugom tromesečju 2026, uz rast POS terminala i bankomata

Narodna banka Srbije objavila je da su bezgotovinska plaćanja u Srbiji porasla za 105 odsto u poslednjih pet godina. U drugom tromesečju 2026. godine, građani su izvršili 237,9 miliona kupovina karticama. Ovaj rast potvrđuje trend prelaska sa gotovine na digitalne načine plaćanja i povećava konkurentnost domaćeg tržišta.

Bezgotovinska plaćanja u Srbiji beleže rast

Broj izdatih platnih kartica u Srbiji dostigao je 13,7 miliona na kraju drugog tromesečja 2026. godine. Istovremeno, registrovano je 7,1 milion korisnika kartica. U odnosu na prethodnu godinu, broj izdatih kartica porastao je za 706.000, odnosno 5,5 odsto. U domaćim prodavnicama tokom ovog perioda, obavljeno je 237,9 miliona kupovina platnim karticama, što predstavlja rast od 19,3 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2025. godine. Od ovog broja, 220,9 miliona transakcija izvršile su kartice domaćih banaka, dok su inostrane kartice korišćene u 17 miliona transakcija. Kao rezultat toga, bezgotovinska plaćanja u Srbiji sve više postaju standard, a mreža prodajnih mesta se konstantno širi.

Širenje infrastrukture i turistički potencijal

Prihvatna mreža za kartična plaćanja u Srbiji nastavila je rast. Na kraju juna 2026. godine, kod trgovaca je bilo oko 195.000 POS terminala, što je 10,1 odsto više nego godinu dana ranije. U istom periodu, broj bankomata u zemlji porastao je na 3.412, odnosno 6,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj razvoj infrastrukture omogućava lakši pristup bezgotovinskim uslugama kako građanima tako i turistima, što dodatno povećava atraktivnost Srbije kao turističke destinacije. U drugom tromesečju 2022. godine na prihvatnoj mreži izvršeno je 116 miliona kupovina, a sada je taj broj više nego udvostručen. S druge strane, povećan obim kupovina inostranim karticama ukazuje na rast turističkog prometa i međunarodnih poseta.

Perspektiva tržišta i dalji trendovi

Nastavak rasta bezgotovinskih plaćanja u Srbiji rezultat je napora finansijskog sektora i digitalizacije usluga. Broj korisnika i transakcija raste iz godine u godinu, a podaci Narodna banka Srbije potvrđuju stabilnost ovog trenda. Pri tome, širenje mreže POS terminala i bankomata omogućilo je veću dostupnost savremenih platnih metoda širom zemlje. Dominacija kartičnih plaćanja i rast prihvatne mreže pozitivno utiču na sigurnost, brzinu transakcija i transparentnost finansijskih tokova. Takođe, povećana upotreba digitalnih rešenja doprinosi razvoju domaće ekonomije i jačanju poverenja u finansijski sistem.

Novi autoput Skoplje-Blace strateški povezuje Severnu Makedoniju sa Kosovom i Metohijom i doprinosi rastu lokalne ekonomije

Severna Makedonija je danas započela izgradnju autoputa Skoplje-Blace, dužine oko 20 kilometara, koji će povezati glavni grad sa granicom prema Kosovu i Metohiji. Projekat je zvanično pokrenut posle više od dve decenije čekanja, izjavio je Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije. Nova saobraćajnica ima strateški značaj za povezivanje zemlje sa evropskim koridorima 8 i 10, što, prema rečima premijera, doprinosi pozicioniranju Severne Makedonije kao saobraćajnog čvorišta u regionu.

Ekonomija i zapošljavanje kroz izgradnju novih autoputeva

Osim toga, izgradnju autoputa Skoplje-Blace izvodi domaća građevinska kompanija, što otvara nova radna mesta i jača lokalnu ekonomiju. Mickoski je naglasio da će infrastrukturni projekti, poput ovog, doprineti ostanku mladih u zemlji i povratku iseljenika iz inostranstva. Uporedo sa tim, premijer je najavio i skoro pokretanje izgradnje još jedne deonice Koridora 8, odnosno autoputa koji će povezati selo Bukojčani sa autoputem Kičevo-Ohrid. Očekuje se da će autoput Kičevo-Ohrid biti otvoren početkom naredne godine, čime se dodatno unapređuje saobraćajna infrastruktura zemlje.

Važnost autoputa Skoplje-Blace za regionalnu povezanost

Pored autoputa Skoplje-Blace, u Severnoj Makedoniji istovremeno se realizuje još pet autoputskih projekata: Tetovo-Gostivar, Gostivar-Bukojčani, Bukojčani-Kičevo, Kičevo-Ohrid i Prilep-Bitolj. Na taj način, Severna Makedonija jača svoju ulogu u regionalnim transportnim tokovima i privlači investicije. Kao rezultat, aktuelna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu podižu konkurentnost države na Balkanu. Hristijan Mickoski je izjavio da je cilj da Severna Makedonija postane ključna tranzitna tačka na evropskim koridorima, što može podstaći ekonomski razvoj i doprineti otvaranju novih radnih mesta. Projekat izgradnje autoputa Skoplje-Blace ima poseban značaj za privrednu saradnju sa Kosovom i Metohijom i dodatno podstiče trgovinsku razmenu između zemalja. Infrastrukturni razvoj, prema Mickoskom, treba da bude oslonac za dugoročni ekonomski rast Severne Makedonije.

Štrajk usporava proizvodnju i može uticati na cilj isporuke 870 aviona, nova runda pregovora u četvrtak

Radnici Erbas u Španiji nastavili su štrajk nakon što je oko 90% zaposlenih odbilo poslednju ponudu kompanije o platama i uslovima rada. Sindikati su saopštili da je štrajk, pokrenut ove nedelje, početak neograničene obustave rada. Ova odluka može značajno uticati na godišnji cilj kompanije da isporuči 870 aviona.

Uzroci štrajka i zahtevi radnika Erbas u Španiji

Štrajk je pokrenut pošto su radnici odbili predlog kompanije iznet na pregovorima prošlog petka. Sindikati navode da ponuda nije imala jasno određene rokove niti konkretne finansijske obaveze. Osim toga, rešenja za godišnje odmore, fleksibilno radno vreme i prevoz zaposlenih su odložena. Radnici zahtevaju povećanje plata usklađeno sa inflacijom, vraćanje mogućnosti rada od kuće u ranijem obimu i bolje pogodnosti za bolovanje. Erbas je nakon protesta u julu ublažio planove za smanjenje rada na daljinu i omogućio zaposlenima da u proseku rade od kuće dva dana nedeljno. Međutim, sindikati smatraju da to nije dovoljno i naglašavaju važnost fleksibilnih radnih uslova za zaposlene.

Posledice štrajka na proizvodnju i pregovori

Sindikati UGT i CGT tvrde da je štrajk već usporio proizvodnju vojnih i komercijalnih programa, što može otežati ostvarenje cilja od 870 isporučenih aviona. Kompanija, međutim, ističe da poremećaji u administrativnim i pomoćnim službama trenutno još nisu uticali na samu proizvodnju. Erbas ima oko 14.000 zaposlenih u Španiji, a tri sindikata koja učestvuju u štrajku predstavljaju oko 40% ukupne radne snage. Nova runda posredovanja između kompanije i sindikata zakazana je za četvrtak.

Širi kontekst i značaj za avio-industriju

Erbas posluje na osam lokacija u Španiji, gde proizvodi vojne transportne avione, delove za komercijalne letelice i satelite. Održavanje kontinuiteta proizvodnje ključno je za kompaniju, posebno u trenutku kada konkurentske kompanije, poput Boinga, beleže rast isporuka. Štrajk i zahtevi za bolji rad od kuće odražavaju šire promene na globalnom tržištu rada, gde fleksibilnost postaje sve važnija. Kao rezultat, ishod pregovora u Španiji može poslužiti kao model i za druge sektore avio-industrije. Iako za sada nisu registrovani direktni poremećaji u proizvodnom procesu, sindikati upozoravaju da bi nastavak štrajka mogao dovesti do dodatnog usporavanja isporuka i uticati na finansijske rezultate Erbas u narednim mesecima.