Poreska obaveza nastaje pri ulasku kriptovalute na digitalni novčanik, a kazne dostižu i 150.000 dinara
Frilenseri u Srbiji koji primaju kriptovalute kao naknadu za rad dužni su da odmah prijave porez, čim digitalna imovina stigne na njihov digitalni novčanik. Pravilno prijavljivanje poreza na kriptovalute u Srbiji postalo je kritično pitanje, jer kazne za propuste mogu dostići 150.000 dinara.
Poreska obaveza za kriptovalute nastaje odmah po prijemu
Poreski savetnici ističu da je greška mnogih frilensera što preskaču prvi korak – prijavu klasičnog poreza na prihod u trenutku kada su zaradili kriptovalutu. Naime, primljena kriptovaluta za pruženu uslugu nije investicija, već prihod od rada. Čim kripto legne na digitalni novčanik, frilenser mora da izračuna vrednost u dinarima i prijavi je kao prihod, bez obzira da li planira da tu imovinu proda kasnije.
Razlika između prihoda i kapitalne dobiti
Osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije objašnjava da je suština u tome što frilenseri često pogrešno tretiraju primljeni kripto kao potencijalnu investiciju, a zapravo ga dobijaju kao naknadu za rad. Prijava poreza na kapitalni dobitak (PPDG 3R) sledi tek kada frilenser proda ili zameni kriptovalutu za devize ili dinare. Porez na kapitalnu dobit iznosi 15 odsto, a prijava se podnosi samo ako je došlo do prodaje ili zamene digitalne imovine.
Kazne za neprijavljivanje i posledice po frilensere
Ukoliko frilenser prijavi samo kapitalni dobitak nakon prodaje kriptovalute, Poreska uprava može postaviti pitanje porekla te imovine. Ako nije prijavljen porez na prihod od rada, nadležni organi mogu pokrenuti prekršajni postupak. Prema članu 180 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kazna za neprijavljivanje ili netačne podatke iznosi od 5.000 do 150.000 dinara.
Oporezivanje gubitka i nabavna vrednost kriptovalute
Prilikom prijave poreza na kapitalnu dobit, fizička lica prijavljuju dobitak ili gubitak, a naredne prijave omogućavaju da prethodno iskazani gubitak umanji osnovicu za porez. Međutim, u slučaju frilensera koji ne kupuju kripto, već ga stiču kao naknadu, nabavna vrednost se često tretira kao nula. Praksa poreske administracije u Srbiji još nema čvrst stav o ovoj situaciji, pa se u teoriji postavlja pitanje da li porezi i doprinosi koje frilenser plaća mogu da se uračunaju kao nabavna vrednost.
Praktične posledice za frilensere u Srbiji
Frilenseri koji izostave prijavu poreza na prihod u trenutku prijema kriptovalute izlažu se riziku prekršajnih kazni. Pravilno poresko postupanje podrazumeva dva koraka: najpre prijavu prihoda po osnovu rada u trenutku sticanja kripta, zatim, po eventualnoj prodaji ili zameni, prijavu kapitalne dobiti. Detaljno vođenje evidencije i tačno konvertovanje vrednosti kriptovalute na dan prijema u dinare od suštinskog su značaja za izbegavanje nesporazuma sa Poreskom upravom. Na ovaj način frilenseri u Srbiji mogu izbeći visoke kazne i obezbediti usklađenost sa važećim zakonodavstvom.
