Kompanija je donirala vozilo Verskom dobrotvornom starateljstvu u Beogradu, čime je unapređena dostava obroka za socijalno ugrožene građane

Wiener Städtische Versicherungsverein, glavni akcionar Vienna Insurance Group (VIG), podržao je rad Crkvene kuhinje nabavkom vozila koje će omogućiti svakodnevnu distribuciju oko 2.000 obroka na pet lokacija u Beogradu. Ova inicijativa je realizovana u saradnji sa Verskim dobrotvornim starateljstvom (VDS) Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, koje deluje po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija.

Podrška Crkvenoj kuhinji i značaj nabavke vozila

Nabavka vozila za Crkvenu kuhinju omogućiće efikasniju logistiku u dostavi obroka najugroženijim sugrađanima. Svakog radnog dana, ova humanitarna organizacija priprema i poslužuje oko 2.000 obroka na pet različitih lokacija u Beogradu. Kao rezultat, vozilo donirano od strane Wiener Städtische Versicherungsverein ima ključnu ulogu u unapređenju svakodnevnog funkcionisanja Crkvene kuhinje.

Dodatni oblici pomoći i uključivanje zaposlenih

Osim nabavke vozila, saradnja kompanije sa Verskim dobrotvornim starateljstvom obuhvatila je i druge vidove podrške. Zaposleni u Wiener Städtische osiguranju su volontirali u Crkvenoj kuhinji i neposredno učestvovali u posluživanju obroka, a kompanija je donirala i hranu prikupljenu zajedničkim angažovanjem zaposlenih. Pre svega, ovakve aktivnosti doprinose jačanju solidarnosti i povezanosti u lokalnoj zajednici.

Izjave rukovodstva i predstavnika humanitarnih organizacija

„Crkvena kuhinja svakodnevno pruža dragocenu pomoć onima kojima je najpotrebnija. Obezbeđivanjem ovog vozila želimo da doprinesemo da pomoć stigne do što većeg broja ljudi. U kompaniji Wiener Städtische Versicherungsverein posvećeni smo podršci društveno odgovornim inicijativama u svim zemljama u kojima posluje Vienna Insurance Group (VIG), jer verujemo da na taj način doprinosimo jačanju solidarnosti i povezanosti u lokalnim zajednicama“, izjavio je Robert Lasshofer, predsednik Upravnog odbora kompanije Wiener Städtische Versicherungsverein.
„Verujemo da je važno podržati organizacije koje svakodnevno pokazuju koliko solidarnost i briga o drugima mogu da znače. Obezbeđivanjem sredstava za nabavku vozila želimo da doprinesemo efikasnijoj organizaciji rada Crkvene kuhinje i distribuciji obroka ljudima kojima je pomoć najpotrebnija. Ovakve inicijative podsećaju nas da se odgovornost prema zajednici pokazuje konkretnim delima i podrškom organizacijama koje svakodnevno brinu o drugima“, izjavila je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Dugoročni uticaj na funkcionisanje Crkvene kuhinje

Jerej Vladimir Marković, sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva, istakao je značaj ove podrške za svakodnevni rad Crkvene kuhinje. „Zahvaljujući podršci Wiener Städtische Versicherungsverein, dobili smo vozilo koje će unaprediti logistiku Crkvene kuhinje i omogućiti efikasniju distribuciju obroka koje svakog radnog dana pripremamo za naše sugrađane. Raduje nas što je ova saradnja obuhvatila i donaciju hrane, kao i neposredno angažovanje zaposlenih Wiener Städtische osiguranja, koji su svoje vreme i trud posvetili radu Crkvene kuhinje. Zahvalni smo na ukazanom poverenju i saradnji koja nam omogućava da još efikasnije odgovorimo na potrebe ljudi kojima pomažemo“, izjavio je Episkop Toplički gospodin Petar Bogdanović, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva.
Crkvena kuhinja VDS-a decenijama pruža podršku sugrađanima kojima je pomoć najpotrebnija. Nabavka vozila i kontinuirana saradnja sa privatnim sektorom, kao što je Wiener Städtische Versicherungsverein, doprinose održivosti i proširenju dometa humanitarnih aktivnosti. S druge strane, ovakve inicijative predstavljaju primer društvene odgovornosti i jačanja solidarnosti u savremenom poslovanju.

Više od 400.000 ugovora sklopljeno je od početka godine, dok je 57 odsto postupaka izuzeto od Zakona o javnim nabavkama

Javne nabavke u Srbiji dostigle su vrednost od 764 milijarde dinara (6,5 milijardi evra) od početka ove godine do sada. Ovaj iznos ostvaren je kroz više od 400.000 ugovora, a čak 57 odsto nabavki izuzeto je od primene Zakona o javnim nabavkama, pokazuju podaci iz baze Otvoreni podaci. Ove brojke ukazuju na značaj javnih nabavki za domaću ekonomiju, ali i na potrebu za boljom regulacijom sistema.

Finansijski rezultati i trendovi javnih nabavki u Srbiji

Oko 40 odsto postupaka sprovedeno je kroz otvoreni postupak elektronskog sistema javnih nabavki. Za nabavke do 150.000 evra i radove do pola miliona evra, rok za dostavljanje ponuda je najmanje 15 dana. Za veće iznose, taj rok ne sme biti kraći od 30 dana. U 2024. godini bilo je 5.308 naručilaca javnih nabavki. Tokom prošle godine taj broj je porastao na 5.354, dok je u ovoj godini do sada zabeleženo 4.616 naručilaca. Broj ponuđača iznosio je 47.693 u 2024. godini, da bi prošle godine bio 47.419, a od početka ove godine do sada evidentirano je 33.623 ponuđača. Prema podacima Otvorenih nabavki, ukupna vrednost ugovora zaključenih tokom 2024. godine iznosila je 1.418 milijardi dinara. U prošloj godini ta vrednost opala je na 1.274 milijarde dinara, dok je ove godine premašila 750 milijardi dinara.

Izazovi regulacije i konkurencije u javnim nabavkama

Danas je poslednji dan za konsultacije i komentare na Nacrt Akcionog plana za 2027. godinu, u okviru Programa razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine. Ovaj dokument priprema Kancelarija za javne nabavke. Kontinuitet sprovođenja aktivnosti iz prethodnih akcionih planova za 2024, 2025. i 2026. godinu ocenjuje se kao značajan za razvoj sistema. Međutim, u Nacrtu nema mnogo preciznih ciljanih parametara. U većini pokazatelja kao bazna godina postavlja se 2026, a podaci će biti dostupni tek na kraju godine. Takođe, procena potrebnih finansijskih sredstava biće izrađena nakon javnih konsultacija i konačnog predloga akcionog plana za 2027.

Mišljenja stručnjaka i problemi u sistemu

Miloš Đorđević, pravni savetnik organizacije Transparentnost Srbija, istakao je da Nacrt Akcionog plana i Program razvoja javnih nabavki prepoznaju problem niskog nivoa konkurencije. „Smatram da se ovaj problem ne može rešiti samo promenom propisa ili aktivnostima državnih organa. Odgovornost je i na naručiocima i ponuđačima, a motivisanost službenika za javne nabavke značajno utiče na konkurenciju“, ocenio je Đorđević. Transparentnost Srbija je više puta ukazivala na praksu zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, posebno kroz međudržavne sporazume i posebne zakone za strateške projekte. Nacrt Akcionog plana za 2027. godinu ne donosi novine u ovom segmentu, jer je sadržina uslovljena Programom razvoja javnih nabavki 2024-2028. Đorđević navodi da Program razvoja ne prepoznaje pomenutu praksu kao ključnu slabost sistema, i da ni Nacrt Akcionog plana ne nudi konkretna rešenja.

Implikacije i dalji razvoj sistema javnih nabavki

Javne nabavke u Srbiji predstavljaju značajan segment ekonomije i važno je dalje unapređenje transparentnosti i konkurencije. Kao rezultat dosadašnjeg razvoja, postoji potreba za preciznijim ciljevima i boljom kontrolom izuzetaka od zakona. U narednom periodu, konačni Akcioni plan za 2027. godinu i eventualne izmene zakonskog okvira mogu uticati na efikasnost i regularnost procesa javnih nabavki. Pored toga, ispunjavanje merila za zatvaranje Poglavlja 5 u procesu evropskih integracija zavisiće i od unapređenja ovog sektora.

Cene energenata porasle do 100 odsto, centralne banke povećale kamatne stope zbog novih inflatornih pritisaka

Svetska ekonomija suočava se sa ozbiljnim usporavanjem rasta, pokazuju najnovije analize kompanije Coface. Prema izveštaju, globalni ekonomski rast će u 2026. godini iznositi 2,5 odsto. Ključni razlog su geopolitički sukobi i inflacija, što potvrđuje i ključna fraza ‘svetska ekonomija’ iz analize.

Geopolitičke tenzije, naročito između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, ali i eskalacija sukoba u Ukrajini, stvorile su snažan pritisak na lance snabdevanja. Kao rezultat, cene sirovina su značajno porasle. Cena nafte porasla je za više od 50 odsto, dok je prirodni gas poskupeo za gotovo 100 odsto. Takođe, cene pšenice povećane su 40 odsto međugodišnje, pre svega zbog napada na crnomorske terminale i toplotnih talasa širom Evrope.

Inflacija i rast kamatnih stopa pogađaju svetsku ekonomiju

Zbog rasta cena energenata i hrane, pojavili su se novi inflatorni pritisci. Centralne banke reagovale su povećanjem kamatnih stopa. Federalne rezerve povećale su referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, a Evropska centralna banka uskladila je svoju monetarnu politiku. Od januara, američki dolar ojačao je više od 6 odsto, dok su dugoročne kamatne stope u glavnim valutnim zonama porasle za preko 100 baznih poena.

Uprkos ovim izazovima, svetska ekonomija pokazuje određenu otpornost, naročito zahvaljujući investicijama u veštačku inteligenciju i rastu vrednosti imovine. Ipak, Coface procenjuje usporavanje aktivnosti na 2,5 odsto, što je pad sa 2,8 odsto zabeleženih u 2025. godini. Stabilizacija rasta očekuje se naredne godine, na 2,6 odsto.

Regionalne razlike i uticaj na sektore

Ekonomije Bliskog istoka, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katar, ocenjene su kao posebno ranjive zbog zavisnosti od izvoza energenata i logističkih ruta. Procene su snižene za ove zemlje, jer su izložene napadima na energetsku infrastrukturu i riziku od poremećaja u snabdevanju.

Poljoprivredno-prehrambeni sektor pogođen je i u Evropi, naročito u Francuskoj, Austriji i Poljskoj, zbog ekstremnih klimatskih uslova tokom leta. Istovremeno, u Argentini sektor trpi zbog visokih troškova i smanjenih profitnih marži.

Amerika i Azija vuku rast, Evropa i dalje pod pritiskom

Američka ekonomija ostaje otporna, zahvaljujući potrošnji domaćinstava, investicijama u veštačku inteligenciju i niskoj stopi nezaposlenosti od 4 odsto. U Aziji, Vijetnam beleži rast od 8,4 odsto, a Indija 7,5 odsto, dok je Kina pod pritiskom usled slabljenja domaće tražnje i rasta cena energije. S druge strane, evropska privreda beleži blagi oporavak, uz otpornost nemačke i španske ekonomije, ali zabrinutost zbog javnih finansija Francuske i klimatskih problema.

Uporno visoka inflacija i rast cena hrane i energije predstavljaju ključni rizik za zemlje Afrike i Latinske Amerike, naročito zbog efekta klimatskog fenomena El Ninjo. Sve ove promene potvrđuju da svetska ekonomija ulazi u period povećane neizvesnosti i zahteva pažljivo praćenje globalnih trendova.