Kompanija namerava da u 13,5 godina iskopava 126 miliona tona rude i 407 miliona tona jalovine

Kineska kompanija Srbija Ziđin koper pokrenula je proceduru za značajno proširenje rudarskih aktivnosti na površinskom kopu “Južni revir” u Majdanpeku, uz godišnji plan otkopavanja 9,9 miliona tona rude bakra. Prema rešenju Ministarstva zaštite životne sredine, planirana eksploatacija trajaće oko 13,5 godina, tokom kojih će biti izvađeno ukupno 126 miliona tona rude i 407 miliona tona jalovine. Projekat je zasnovan na Dopunskom rudarskom projektu za kapacitet od 9,9 miliona tona godišnje, koji je izradio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Širenje rudnika odvijaće se kroz pet faza, od kojih četvrta faza predviđa izmeštanje reke Mali Pek, a završna faza uključuje ozelenjavanje i pošumljavanje terena. Površinski kop se prostire na južnoj ivici Majdanpeka, pri čemu su najbliži stambeni objekti udaljeni samo 100 metara od ruba kopa. U krugu od 350 do 900 metara nalaze se opštinska zgrada, osnovna škola, gradski stadion, park, kulturni centar i opšta bolnica. Izmeštanje reke Mali Pek biće praćeno premeštanjem dela državnog puta i elektro-energetskog dalekovoda, dok su planirane dodatne izmene toka reke zbog širenja rudarskih aktivnosti.

Ministarstvo zaštite životne sredine preciziralo je niz rigoroznih mera zaštite: prikupljanje i prečišćavanje svih voda iz radne zone, zabranu ispuštanja rudničkih voda u rečne tokove, kontinuirani monitoring prašine na pet ključnih lokacija, strogo kontrolisano miniranje i obavezno ozelenjavanje terena po završetku radova. Ziđin je obavezan da sanira registrovana klizišta pre nastavka radova, a završetak eksploatacije podrazumeva tehničku i biološku rekultivaciju prostora.

Razvoj rudarskih aktivnosti u ovom regionu prethodnih godina bio je praćen ekološkim kontroverzama, uključujući nalaze Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) o povišenim koncentracijama metala u uzorcima vode, što je dovelo do inspekcijskih provera i privremenih mera kontrole. Takođe, lokalne zajednice i aktivisti su organizovali proteste na planini Starica zbog rudarskih intervencija i bezbednosti na terenu.

Na površinskom kopu “Južni revir” eksploatacija bakra traje decenijama, ali novo proširenje zahteva izradu kompleksne Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, za šta Ziđin ima rok od godinu dana. Javnosti će biti dostupan rezime studije na jednostavnom jeziku, a realizacija projekta zavisi od konačne saglasnosti nadležnih organa.

Kazne do 0,2% godišnjeg prometa, unapred određena cena i minimalno trajanje ugovora za proizvođače mleka

Ministarstvo poljoprivrede Srbije donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednih proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka, čime se prvi put jasno uređuju prava i obaveze svih učesnika u sektoru mlekarstva. Prema saopštenju ministarstva, cilj je da proizvođačima obezbedi veću izvesnost i snažniju poziciju u lancu snabdevanja.

Pravilnik predviđa da će od sada ključni uslovi saradnje biti regulisani pisanim ili elektronskim ugovorom, a rok plaćanja proizvođačima ne može biti duži od 30 dana. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da je važno da proizvođači znaju kada će biti plaćeni za svoj rad i da pravilnik, koji je u skladu sa zakonom o trgovačkim praksama, predviđa značajne novčane kazne do 0,2% godišnjeg prometa za nepoštovanje roka.

“Stabilno mlekarstvo nije moguće bez poverenja i poštovanja ugovorenih obaveza”, izjavio je Glamočić. On je istakao da država želi da proizvođači imaju jasno definisane uslove saradnje, a ne da zavise od usmenih dogovora i neizvesnosti. Pravilnik takođe propisuje da cena mleka mora biti unapred određena ili utvrđena po jasnoj i proverljivoj metodologiji. Cena može biti fiksna, promenljiva ili kombinovana, ali način obračuna mora biti transparentan i poznat obema stranama.

Nova pravila obuhvataju i druge važne elemente ugovora, kao što su mesto i način primopredaje, odgovornost za kvalitet, postupanje u slučaju više sile, uslovi izmene i prestanka ugovora, kao i minimalno trajanje ugovornog odnosa. Ministarstvo ističe da ova mera predstavlja važan korak ka uređenijem i pravednijem tržištu mleka u Srbiji i približavanje domaćeg sistema evropskim pravilima i praksi.

Kompanija smenila direktora i zatvorila radnje, dok zaposleni pohađaju obuku o istoriji i društvenoj odgovornosti

Starbucks je u Južnoj Koreji suočen sa masovnim bojkotom potrošača, što je dovelo do pada prodaje za 6,5 miliona dolara, nakon što je marketinška kampanja izazvala negodovanje javnosti. Kampanja, namenjena promociji višekratnih čaša pod nazivom „Tank Day“, pokrenuta je na godišnjicu ustanka u Gvangdžuu iz 1980. godine, kada je tokom vojnog obračuna poginulo najmanje 165 civila.

Spornu kampanju osmislio je alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, a korišćenje izraza „tak na sto“ izazvalo je dodatnu osudu, jer je taj izraz postao ozloglašen nakon što je korišćen u prikrivanju mučenja i smrti studentskog aktiviste 1987. godine. Zbog ovoga su usledili protesti ispred prodajnih objekata Starbucksa, a čak je i predsednik Južne Koreje Lee Jae-myung javno osudio kampanju, ocenivši je kao nehumanu i sramnu.

Istog dana kada je skandal izbio, kompanija Shinsegae Group, koja upravlja Starbucks franšizom u Južnoj Koreji, smenila je izvršnog direktora lokalne podružnice. Svi zaposleni, uključujući predsednika grupe Čung Jong-džina, obavezni su na obuku o istorijskom nasleđu i društvenoj odgovornosti, tokom koje će prodavnice biti zatvorene.

Ustanak u Gvangdžuu iz 1980. godine ima posebno mesto u istoriji Južne Koreje kao važna prekretnica na putu ka demokratiji i inspiracija za masovne proteste 1987. godine, koji su doveli do pada vojnog režima. Greška u marketinškoj strategiji Starbucksa ukazala je na rizik pogrešnog tumačenja istorijskih tema od strane stranih brendova i potrebu za pažljivijim pristupom lokalnom kontekstu.

Iz Shinsegae Group su naveli da je slogan kampanje odabran na osnovu predloga alata veštačke inteligencije, ističući važnost ljudskog faktora i poznavanja društvenog konteksta pri kreiranju promotivnih aktivnosti. Finansijski gubici i reputaciona šteta za Starbucks u ovom slučaju jasno pokazuju posledice nedovoljne senzitivnosti na lokalne istorijske teme.