Na aukciji realizovano 266.951 obveznica, ukupna tražnja dostigla 2,93 milijarde dinara, kuponska stopa 4,500%

Republika Srbija je 10. marta na aukciji prodala petogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,67 milijardi dinara, saopštila je Uprava za javni dug. Reotvorena emisija ovih obveznica, koje dospevaju 30. jula 2030. godine i koje su prvi put emitovane 28. jula 2025. godine, imala je ukupan obim emisije od 32.436.910.000 dinara, uz kuponsku stopu od 4,500%.

Tražnja na aukciji iznosila je ukupno 2.932.540.000 dinara. Realizovana prodaja obuhvatila je 266.951 komad državnih obveznica, sa nominalnom vrednošću od 2.669.510.000,00 dinara. Obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,550% na godišnjem nivou, a dospevaju za otplatu 30. jula 2030. godine. Kuponska kamata u iznosu od 4,500% isplaćivaće se godišnje svakog 30. jula do datuma dospeća.

Uprava za javni dug istakla je da je reotvaranjem ove emisije omogućena dodatna ponuda hartija od vrednosti na domaćem tržištu, a uslovi aukcije i kamatna stopa ostali su u skladu sa prethodnim izdanjima iz serije. Ovakve emisije predstavljaju deo strategije upravljanja javnim dugom, sa ciljem diversifikacije izvora finansiranja i održavanja povoljnih uslova zaduživanja za Republiku Srbiju.

Na kraju decembra prošle godine dug je bio 39,35 milijardi evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije na kraju januara 2026. godine iznosio je 39 milijardi evra, što predstavlja 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najnovijim podacima, krajem decembra prethodne godine javni dug države iznosio je 39,35 milijardi evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a.

Na kraju 2024. godine javni dug Srbije bio je oko 38,9 milijardi evra, što je činilo 46,7 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na postepeno smanjenje udela javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod tokom poslednjih meseci.

Izvor ovih informacija je ekonomska agencija Beta, a finansijski podaci oslikavaju kretanje državnog zaduženja u kontekstu ukupnih ekonomskih pokazatelja.

Javni dug predstavlja ukupnu zaduženost države po osnovu domaćih i inostranih kredita i obveznica, a njegov udeo u BDP-u jedan je od glavnih indikatora fiskalne stabilnosti.

Za poređenje, na kraju 2024. godine dug je iznosio 38,9 milijardi evra (46,7 odsto BDP-a), a u decembru 2025. godine 39,35 milijardi evra (44,4 odsto BDP-a), dok je u januaru 2026. smanjen na 41,3 odsto BDP-a uz iznos od 39 milijardi evra.

Izvoz iz Kine u januaru i februaru premašio prognozu od 7,1 odsto, dok je uvoz rastao 19,8 odsto

Kineski trgovinski suficit dostigao je 213,62 milijarde dolara u periodu januar–februar 2026. godine, čime su rezultati znatno premašili očekivanja analitičara, prema zvaničnim podacima kineske carine. Izvoz iz Kine povećan je za 21,8 odsto na godišnjem nivou, što je iznad prognoziranih 7,1 odsto, dok je uvoz porastao za 19,8 odsto, premašivši očekivani rast od 6,3 odsto.

Ukupan trgovinski suficit od 213,62 milijarde dolara nadmašio je očekivanja analitičara koji su predviđali 179,6 milijardi dolara. Trgovina sa Evropskom unijom porasla je za 19,9 odsto i iznosila je 998,94 milijarde juana, dok je razmena sa državama ASEAN-a povećana za 20,3 odsto, dostigavši 1,24 biliona juana. Trgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama smanjena je za 16,9 odsto na 609,71 milijardu juana (88,22 milijarde dolara).

Rast izvoza i uvoza delom je posledica kasnijeg termina praznika Lunarne nove godine, što je podstaklo veću potrošnju i ekonomske aktivnosti u odnosu na prošlu godinu. Inflacija potrošačkih cena u Kini porasla je u februaru za 1,3 odsto na godišnjem nivou, iznad očekivanih 0,8 odsto, dok je januarski rast bio 0,2 odsto – što predstavlja najviši nivo inflacije od januara 2023. godine.

Zhiwei Zhang, predsednik i glavni ekonomista kompanije Pinpoint Asset Management, ocenio je nakon objave podataka da je snažan rast izvoza delimično posledica prazničnog perioda, ali da to „verovatno ne može u potpunosti da objasni ovako snažan rezultat“.

Tokom godišnjeg političkog skupa „Dve sesije“ u Pekingu, premijer Li Qiang postavio je cilj rasta bruto domaćeg proizvoda između 4,5 i 5 odsto, što je najniži raspon od početka devedesetih godina. Zhang je naveo da ovi snažni izvozni rezultati, uz nizak cilj rasta, ukazuju na to da dodatni ekonomski podsticaji verovatno neće biti potrebni u bliskoj budućnosti. Premijer Li Qiang je tokom skupa priznao uticaj američkih carina na ekonomiju dok je iznosio ekonomske ciljeve vlade.