Septembar donosi priliku za jačanje brenda: školski paketi rasterećuju budžet zaposlenih i podižu prepoznatljivost

Kompanije sve češće koriste back to school period za jačanje odnosa sa zaposlenima i klijentima. Kroz korisne poklone, kao što su školski paketi za decu, firme direktno utiču na rasterećenje porodičnog budžeta. Takav pristup istovremeno jača prisustvo brenda u ključnom trenutku kada kreće nova školska godina.

Back to school period kao strateški marketinški alat

Septembar je vreme kada porodice ulaze u ozbiljne logističke i finansijske pripreme za školu. Zbog toga back to school period postaje važan za promociju kompanijskog identiteta. Pre svega, brendirani školski pribor ostaje u rukama dece i roditelja tokom cele školske godine. Takođe, svakodnevna upotreba olovaka, svezaka i rančeva sa logotipom firme povećava vidljivost brenda na tržištu. S druge strane, darivanje klijenata u ovoj fazi dodatno podiže lojalnost i stvara emotivnu vezu između brenda i korisnika.

Praktičnost i personalizacija povećavaju vrednost poklona

Ključ uspešnih poklon kampanja jeste u praktičnosti i personalizaciji. Paket tipično čine brendirane sveske, grafitne olovke sa štampom i rančevi. Osim toga, kompanije često dodaju moderne boce za vodu ili pribor za crtanje, čime stvaraju kompletnu i korisnu celinu. Na taj način poklon ima dugotrajan efekat i ostaje u upotrebi tokom celog semestra. Platforme za poslovne poklone nude i dodatne pogodnosti u back to school periodu. Tako je do kraja avgusta na izdvojene artikle aktuelan popust od 15 odsto, što motiviše firme da investiraju u ovakve kampanje.

Podrška zaposlenima i uticaj na korporativnu kulturu

Back to school period nije samo marketinški alat već i ključan trenutak za izgradnju korporativne kulture. Kada kompanija poklanja školske pakete deci zaposlenih, šalje jasnu poruku o vrednovanju porodice i brizi za privatni život radnika. Kao rezultat, zaposleni se osećaju cenjeno, što pozitivno utiče na radnu atmosferu i dugoročnu lojalnost prema poslodavcu. Na kraju, ulaganje u korisne i dugotrajne promo materijale tokom početka školske godine predstavlja investiciju u ljude koji čine osnov svakog uspešnog poslovanja.

Toplotni talasi i suša snižavaju proizvodnju žitarica i povrća, cene hrane u EU pred rastom

Poljoprivredni sektor Evropske unije suočava se sa ozbiljnim posledicama toplotnih talasa i suše, što već sada značajno utiče na prinose i cene hrane. Prema procenama ekonomista, pad prinosa u ključnim oblastima mogao bi dovesti do rasta cena hrane tokom narednih meseci. Fenomen toplotni talasi i suša zabeležen je tokom juna i jula, koji su prema podacima agencije Kopernikus, postali najtopliji meseci u zapadnoj Evropi. Ova situacija ugrožava stabilnost prehrambenog tržišta u EU.

U Francuskoj, jednoj od vodećih evropskih proizvođača žitarica, nivo podzemnih voda ozbiljno je opao do početka avgusta, navodi nacionalni geološki zavod. Zadruga „Prince de Bretagne“ iz Bretanje izvestila je o istorijskoj krizi povrća, sa padom prinosa od 40% za grašak, 60% za brokoli i čak od 50% do 100% za artičoke. Erik Legras, predsednik Unileta, vodećeg udruženja proizvođača konzerviranog i smrznutog povrća u Francuskoj, ocenio je situaciju kao izuzetno tešku, jer su intenzivne vrućine pogodile i sever i jugozapad zemlje.

Toplotni talasi i suša smanjuju proizvodnju žitarica i stočne hrane

Osim povrća, proizvođači stoke u Francuskoj upozoravaju na manjak stočne hrane pred zimu. Nacionalni odbor za promociju jaja procenio je da su toplotni talasi dnevno smanjili proizvodnju za milion jaja, dok su živinarske farme prijavile visoke stope smrtnosti. U Italiji, posebno na severu gde se proizvodi većina evropskog pirinča, nedostatak vode doveo je do toga da su neka polja ostala „potpuno mrtva, spaljena, sa osušenim pirinčem“, saopštilo je udruženje Koldireti. Poljoprivrednici u Španiji takođe beleže značajan pad prinosa žitarica i manjak stočne hrane, što dodatno komplikuje tržišnu situaciju.

Nemačko udruženje poljoprivrednika upozorilo je da će proizvodnja žitarica biti niža za 7% ili 3,3 miliona tona u odnosu na prošlu godinu. Najteže su pogođeni južni regioni gde je moguća potpuna propast useva. U Poljskoj, poslovni mediji predviđaju da bi nastavak suše mogao povećati zavisnost zemlje od uvoza hrane.

Ekonomisti procenjuju troškove i posledice za EU

Analitičari Zurich Financiala i nekoliko evropskih banaka procenjuju da bi efekti toplotnih talasa mogli EU da koštaju između 50 i 180 milijardi evra. Ova procena obuhvata gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji i posledične poremećaje na tržištu hrane.

Kako navodi agencija Kopernikus, rizik od novih toplotnih talasa u avgustu i septembru i dalje je visok, što dodatno povećava neizvesnost za poljoprivrednike i prehrambenu industriju. Kao rezultat, očekuje se da će cene hrane na evropskom tržištu nastaviti da rastu u narednim mesecima, dok će proizvođači pokušati da ublaže posledice smanjenih prinosa i povećanih troškova proizvodnje.

Građani i firme podneli više od 2,5 miliona prijava, oko 10% predmeta već obrađeno u prvih pola godine

Državni program „Svoj na svome”, namenjen evidentiranju prava na nepokretnostima u Srbiji, doneo je značajne rezultate u prvih šest meseci primene. Prema zvaničnim podacima, do sada je rešeno 333.870 predmeta, a više od 250.000 građana i pravnih lica upisano je u katastar nepokretnosti. Ovi podaci potvrđuju da je program „Svoj na svome” uspeo da procesuira oko 10% ukupnog broja prijava u prvom polugodištu, što je važan korak u legalizaciji imovine i poboljšanju pravne sigurnosti vlasnika.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da se procenjuje da ukupno postoji između 3,2 i 3,5 miliona predmeta koji zahtevaju razmatranje u okviru ovog zakona. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije trenutno obrađuje prijave i, prema rečima ministarke, nastoji da ubrza postupak donošenja rešenja ili traženja dopune dokumentacije. Prijava nelegalnih objekata, na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, bila je otvorena od 8. decembra prethodne godine do 5. februara, dok je krajnji rok za naknadnu prijavu, uz opravdan razlog, 24. oktobar.

Troškovi, oslobađanja i značaj za tržište nekretnina

U okviru programa „Svoj na svome”, troškovi upisa varirali su od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine objekta i lokacije nepokretnosti. Posebno je važno što su od plaćanja naknade oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Ova mera ima za cilj da omogući široj populaciji da ostvari pravo na legalizaciju svoje imovine bez dodatnog finansijskog opterećenja.

Program „Svoj na svome” omogućava vlasnicima da evidentiraju objekte i upišu ih u katastar nepokretnosti. Na taj način građani mogu slobodno raspolagati svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Kao rezultat, očekuje se da će povećana pravna sigurnost doprineti većoj transparentnosti i likvidnosti tržišta nekretnina u Srbiji.

Budžetska sredstva i institucionalna podrška

Vlada Srbije je za rehabilitaciju lokalnih puteva predvidela 11,8 milijardi dinara, a rebalansom budžeta ta cifra je gotovo udvostručena. Ove investicije prate implementaciju programa „Svoj na svome”, jer unapređenje infrastrukture doprinosi trajnom rešavanju pitanja imovinsko-pravnih odnosa. Ministarka Aleksandra Sofronijević istakla je da su dosadašnji rezultati odlični i da se procesi evidentiranja nastavljaju po planu.

Prijave građana i firmi premašile su 2,5 miliona, što pokazuje veliku zainteresovanost za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja. S druge strane, procenjeni ukupan broj predmeta (do 3,5 miliona) ukazuje na složenost i dugoročnost procesa. Međutim, ubrzana digitalizacija i institucionalna podrška doprinose efikasnijem rešavanju zahteva. Program „Svoj na svome” postao je ključan za legalizaciju objekata, jačanje tržišta nekretnina i unapređenje privrednog ambijenta u Srbiji.