Ukupni prihodi od trgovanja dostigli 12,1 milijardu dolara, prodaja udela u kompaniji Visa donela 4,6 milijardi dolara

JP Morgan Chase, najveća američka banka, ostvarila je rekordnu kvartalnu dobit u drugom kvartalu 2026. godine, zahvaljujući snažnom rastu prihoda od trgovanja akcijama i jednokratnom prihodu od prodaje dela udela u kompaniji Visa. Prihodi od trgovanja akcijama dostigli su 6,03 milijarde dolara, što predstavlja rast od 86 odsto u odnosu na isti period prošle godine i premašuje najviša očekivanja analitičara. Ukupni prihodi od trgovanja iznosili su 12,1 milijardu dolara, čime je oboren prethodni rekord iz prvog kvartala 2026. godine.

Jednokratni prihod od prodaje dugogodišnjeg udela u kompaniji Visa iznosio je oko 4,6 milijardi dolara, što je dodatno poboljšalo rezultate banke. Pored toga, JP Morgan Chase je ostvario značajan uspeh i u segmentu investicionog bankarstva, gde su kvartalni prihodi od naknada iznosili 3,28 milijardi dolara, što je za 30 odsto više nego u istom kvartalu prethodne godine i iznad očekivanja tržišta.

Prema ekonomskim analizama, rast prihoda je rezultat intenzivnih aktivnosti na tržištu kapitala, uključujući rekordnu inicijalnu javnu ponudu (IPO) kompanije SpaceX tokom juna 2026. godine. Izvršni direktor JP Morgan Chase-a, Džejmi Dajmon, upozorio je da i pored rekordnih rezultata postoje značajni rizici za globalnu ekonomiju. „Ispod površine su razni rizici, među kojima su geopolitičke tenzije i ratovi, uporna inflacija, veliki budžetski deficiti i visoke cene imovine“, izjavio je Dajmon.

Rezultati JP Morgan Chase-a potvrđuju snažnu poziciju banke na tržištu kapitala, uz istovremeno ukazivanje na složenost globalnog ekonomskog okruženja u narednim mesecima.

Nova opcija u aplikaciji Moja mBanka otvara pristup domaćem i stranim tržištima kapitala, uz jednostavno korišćenje sa mobilnog telefona

Raiffeisen banka Srbija predstavila je novu funkcionalnost mTrader unutar mobilne aplikacije Moja mBanka, omogućavajući klijentima samostalno trgovanje finansijskim instrumentima na domaćem i stranim tržištima kapitala, saopšteno je iz ove banke 14. jula 2026. godine. mTrader omogućava korisnicima da investiraju u hartije od vrednosti koje ulaze u sastav referentnih tržišnih indeksa, čime se pristup ulaganju dodatno pojednostavljuje za građane i pravna lica.

Bankarski sektor u Srbiji beleži ubrzanu digitalizaciju, a Raiffeisen banka, koja posluje gotovo četvrt veka u zemlji, ističe da je mTrader nastavak tog trenda i proširenje brokerskih usluga za širu javnost. Klijentima je sada omogućen direktan i transparentan pristup investicionim prilikama bez potrebe za posrednicima ili fizičkim odlaskom na berzu.

Jelena Aksić, članica Izvršnog odbora Raiffeisen banke zadužena za segment stanovništva, malih preduzeća i preduzetnika, navela je da je vreme sazrelo za ovakvu uslugu na tržištu Srbije. „Novom funkcionalnošću u Moja mBanka mobilnoj aplikaciji otvaramo vrata građanima da sami trguju finansijskim instrumentima i ulažu na domaćem i stranim tržištima. Očigledno je sazrelo vreme da tržištu ponudimo takvu uslugu koja omogućava svima da jednostavno i lako pristupe tržištu kapitala“, izjavila je Aksić.

Ona je istakla i potrebu za edukacijom investitora o karakteristikama finansijskih instrumenata, rizicima i volatilnosti tržišta. „Pre donošenja investicione odluke, klijenti bi trebalo da se upoznaju sa karakteristikama instrumenata, prinosima i volatilnošću. Na taj način mogu doneti informisane i odgovorne odluke u skladu sa svojim finansijskim ciljevima i profilom rizika. mTrader omogućava investiranje ‘iz fotelje’, ali savetujemo promišljeno odlučivanje“, dodala je Aksić.

Za aktivaciju mTrader funkcionalnosti klijenti moraju posetiti ovlašćenu filijalu ili kontaktirati svog ličnog bankara, kako bi im bila omogućena puna brokerska usluga kroz aplikaciju. Ova novina predstavlja još jedan korak u digitalizaciji bankarskih i investicionih usluga na domaćem tržištu, čime Raiffeisen banka nastavlja da širi svoju ponudu u skladu sa savremenim trendovima.

Premija osiguranja i dalje neprivlačna za većinu, saglasnost potrebna od dve trećine stanara

Osiguravajuće kuće u Srbiji nude polise za zajedničke prostore u stambenim zgradama već deset godina, ali procenjuje se da je svega oko 5% zajedničke imovine u zgradama osigurano, pokazuju podaci iz sektora. Iako su štete od oluja, požara, poplava i kvarova instalacija česte, većina stanara ne vidi zajedničku imovinu kao svoju do trenutka kada nastane šteta, čiji trošak obično premašuje iznos mesečne premije osiguranja.

Prema rečima profesionalnih upravnika, za osiguranje zajedničkih prostora potrebna je odluka dve trećine stanara, što je teško postići jer se svaka šteta ne odnosi jednako na sve vlasnike stanova. Stanari često doživljavaju premiju osiguranja kao dodatni namet, pa radije ulaze u rasprave oko finansiranja popravki nego što se odlučuju za polisu. Fondovi stambenih zajednica su ograničeni i često ne pokrivaju iznenadne troškove kvarova ili drugih šteta.

Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, u Srbiji nije obavezno osiguranje zajedničkih prostorija, već je ono dobrovoljno. Zakon predviđa da stambena zajednica može zaključiti ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima usled neodržavanja ili nepravilnog održavanja zgrade. U slučaju štete, odgovornost snosi stambena zajednica, a ukoliko ona ne nadoknadi štetu u predviđenom roku, vlasnici posebnih delova zgrade odgovaraju supsidijarno. Ako se ne može utvrditi poreklo štete, odgovornost dele stambena zajednica i vlasnici stanova solidarno.

Iako su najavljene izmene Zakona kojima bi osiguranje od odgovornosti prema trećim licima postalo obavezno, te izmene još nisu usvojene. Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Bojan Nikolić navodi da je u Srbiji osigurano možda oko 5% zajedničkih prostorija i ističe: „Stanari plaćanje premije osiguranja doživljavaju kao novi namet. Zajednički prostor za njih je ‘nečija’ imovina. Ako bi i deo stanara pristao da plati polisu, teško je postići potrebnu većinu.“

Nikolić navodi primer zgrade gde je zbog strujnog udara pregoreo motor lifta, ali je zahvaljujući polisu osiguranja osiguravajuća kuća pokrila 90% troškova, dok su stanari platili 10%, u skladu sa ugovorom. On dodaje da fondovi stambenih zajednica nisu dovoljni za pokrivanje većih šteta i da je potrebno dodatno izdvajanje novca.

Uslugu osiguranja zajedničkih prostorija od pre nekoliko godina nude i posrednici, kao što je firma Beohost, koja održava 400 zgrada u Beogradu i nudi osiguranje preko DDOR Novi Sad. Vlasnik Beohosta, Uroš Đaković, ističe da su cene prilagođene i da u nekim slučajevima osiguranje može biti besplatno za stambene zajednice koje zaključe ugovor o upravljanju. Trošak polise može biti pokriven prihodima od reklama, antena i drugih uređaja postavljenih na zgradi.

Iako je usluga prisutna na tržištu već deset godina, osiguravajuće kuće i posrednici ističu potrebu za dodatnom edukacijom građana o prednostima ovakve investicije, uz podršku profesionalnih upravnika.