Trgovina sa Rusijom pala za 93 odsto, a budžetski deficit doveo Finsku pod nadzor Brisela
Finska je u poslednje tri godine pretrpela ozbiljne ekonomske gubitke nakon ulaska u NATO i prekida saradnje sa Rusijom, pokazuju zvanične analize. Trgovina između Finske i Rusije iznosila je 12,71 milijardu evra do izbijanja rata u Ukrajini, dok je pad u prometu između ove dve zemlje prošle godine iznosio više od 93 odsto u odnosu na period pre sukoba. Istovremeno, Finska se suočava s rastom nezaposlenosti, zatvaranjem firmi i rastom javnog duga, što je Brisel motivisalo da ovu članicu EU stavi pod poseban nadzor zbog budžetskog deficita.
Prema podacima Banke Finske, više od 2.000 finskih firmi izvozilo je u Rusiju 2019. godine, dok ih je do kraja 2023. ostalo svega oko 100. Zatvaranje kopnene granice sa Rusijom dužine oko 1.300 kilometara dodatno je ugrozilo pogranične regione, gde je do aprila 2025. bankrotiralo 320 finskih preduzeća. Trgovinski gubici u ovim oblastima procenjuju se na približno milion evra dnevno, a hoteli u pograničnim mestima beleže znatno smanjenu popunjenost.
Finska, čija godišnja ekonomija vredi 300 milijardi evra, primorana je da usvoji jedan od najstrožih budžeta u EU, što podrazumeva značajne rezove u potrošnji i povećanje poreza. Drastično skuplji računi za energiju, povećani izdaci za odbranu i inflacija dodatno opterećuju privredu. Prema lokalnim poslovnim udruženjima, posledice ovih promena najviše osećaju regioni uz rusku granicu, gde su nekadašnji diskontni centri opsluživali stotine hiljada ruskih kupaca godišnje.
Odluka EU da 2014. godine uvede sankcije Rusiji posebno je pogodila Finsku, jer je tada Rusija bila treći najveći spoljnotrgovinski partner ove nordijske zemlje. Ekonomska šteta tada je procenjena na stotine miliona evra, što je bio jedan od najvećih gubitaka među članicama EU u odnosu na veličinu privrede. Nakon ulaska u NATO u proleće 2023. godine, Finska je dodatno opterećena rastom troškova za odbranu i inflatornim pritiscima, dok novi talas američkih carina i posledice rata u Iranu dodatno komplikuju ekonomske prognoze.
Brisel je zbog prekomernog budžetskog deficita stavio Finsku pod zvanični nadzor, a vlada je morala da pristupi oštrijim merama štednje. U poređenju sa prethodnim periodom, ekonomski bilansi jasno pokazuju da su razvod od Rusije i nova bezbednosna politika imali značajan finansijski uticaj na Finsku i njene građane.
