Letnji red letenja važi do 24. oktobra, dostupno 17 destinacija, realizovane 292 avio-operacije

Aerodrom Niš nastavlja sa kontinuiranim rastom broja putnika, zabeleživši 31.376 putnika u martu 2026. godine, što predstavlja povećanje od 32 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Tokom tog meseca realizovane su 292 avio-operacije, a letnji red letenja na ovom aerodromu zvanično je stupio na snagu 29. marta i trajaće do 24. oktobra.

U periodu letnjeg reda letenja, putnicima iz Niša dostupno je ukupno 17 destinacija, uključujući celogodišnje i sezonske linije. Redovne destinacije obuhvataju Beč, Bazel-Miluz, Memingen, Ljubljanu, Keln, Dortmund, Frankfurt Han, Maltu, Istanbul, Beograd, Atinu, Krf, Tivat, Cirih i Stokholm. Dodatno, čarter letovi turističkih agencija omogućavaju putovanja do Monastira u Tunisu i Antalije u Turskoj. Letove realizuju Air Serbia, Ryanair, Wizz Air i SWISS.

Sezonski letovi iz Niša, uključujući one ka Stokholmu, odvijaju se dva puta nedeljno, sredom i subotom, do kraja septembra. U junu će biti pokrenuti i ostali sezonski letovi, uključujući destinacije kao što su Tivat, Atina, Krf i Cirih, kao i čarteri za Tunis i Tursku. U periodu od 16. aprila do 19. maja, kompanija Wizz Air preusmerava letove sa Bazela na Štutgart, zbog privremenog zatvaranja aerodroma Bazel Miluz usled sanacije piste.

Na aerodromu ‘Morava’ u Lađevcima letnji red letenja takođe traje do 24. oktobra, sa tri međunarodne destinacije: Istanbul, Solun i Tivat. Sezona je započeta letom Kraljevo – Istanbul – Kraljevo 31. marta. Letovi do Istanbula dostupni su utorkom i subotom, dok su letovi do Soluna planirani utorkom i subotom od 9. juna do 12. septembra, a do Tivta sredom i nedeljom od 14. juna do 13. septembra.

Udeo brenda ladi na ruskom tržištu pao na 24,1 odsto, dok ukupna prodaja automobila u Rusiji beleži rast od 7,3 odsto

Kompanija Avtovaz smanjila je prodaju putničkih automobila marke „lada“ u Rusiji za 17,4 odsto u periodu januar–mart 2026, sa ukupno 63.837 prodatih vozila, pokazuju podaci Avtostata. Pad prodaje dogodio se uprkos rastu ruskog tržišta putničkih automobila koje je poraslo za 7,3 odsto i dostiglo 264.909 vozila u istom periodu. Udeo brenda „lada“ na tržištu pao je za 7,2 procentna poena, na 24,1 odsto.

U martu 2026. prodato je 25.153 vozila brenda „lada“, što je približno na nivou istog meseca prethodne godine. Najprodavaniji model ostaje „lada granta“, sa 9.861 prodatim automobilom u martu (pad od 7,8 odsto u poređenju sa prošlom godinom), dok je u celokupnom prvom kvartalu prodato 24.747 ovih vozila (pad od 21,8 odsto).

Prodaja modela „lada vesta“ u martu pala je na 4.274 vozila, što je pad od 40,5 odsto, dok je u prvom tromesečju prodato 10.346 vozila ovog modela (pad od 55,7 odsto). Istovremeno, zabeležen je rast prodaje modela „lada niva“.

Avtovaz je najavio da će tokom 2026. godine proizvesti 400.000 automobila brenda „lada“, od čega je 370.000 namenjeno ruskom tržištu. Prema podacima Avtostata, rast ukupnog ruskog tržišta automobila u martu iznosio je 30,6 odsto međugodišnje, što se pripisuje odloženoj tražnji, pojavi novih modela, povoljnim programima otplate i nastojanju dilera da ispune prodajne planove na kraju kvartala.

Rast prodaje zabeležen je i kod premijum brendova kao što su BMW, Mercedes-Benc i Audi.

U SAD 40% stanovništva ima više hroničnih oboljenja, dok broj gojaznih prelazi 30% populacije

U Sjedinjenim Američkim Državama, najbogatijoj ekonomiji sveta, 60% odraslih pati od hroničnih poremećaja poput visokog krvnog pritiska ili dijabetesa, dok je kod 40% ljudi dijagnostifikovano više hroničnih oboljenja, navodi se u najnovijim analizama. Skoro 70% Amerikanaca koristi najmanje jedan prepisan lek, dok više od polovine uzima dva ili više lekova. Istovremeno, više od 30% odraslih u SAD svrstava se u kategoriju gojaznih, što dodatno povećava zdravstvene rizike.

Situacija nije bolja ni u Kanadi i Australiji, gde broj gojaznih i hronično obolelih stalno raste. U Kanadi je primećen ubrzan porast autoimunih bolesti, a raste i broj mladih koji obolevaju od tipova raka koji nisu izazvani pušenjem. Nedavno je Meksiko prestigao SAD po broju gojaznih, gde se dijabetes dijagnostikuje kod 38 stanovnika svakog sata. Azijske zemlje, posebno Kina, suočavaju se sa naglim porastom broja gojazne dece.

Broj mentalnih poremećaja takođe beleži dramatičan rast u zapadnim državama. U Kanadi su depresija i anksioznost bolesti sa najbržim rastom, dok se u SAD više od 50 miliona odraslih, odnosno 20% populacije, suočava sa mentalnim problemima. Milionima dece i adolescenata u Severnoj Americi prepisani su stimulansi, antidepresivi i antipsihotici, čije dugoročne posledice na razvoj mozga još nisu u potpunosti poznate. Mentalni poremećaji su postali jedan od najvećih izazova ovog veka i u Evropi, a zapadni svet beleži zabrinjavajući porast samoubistava među mladima.

Iako su ulaganja u industriju zdravlja i velnesa dostigla milijarde dolara, a ljudi sve više koriste suplemente, genetska testiranja i različite tretmane, kolektivno zdravlje se pogoršava. Stručnjaci upozoravaju da su uzroci ovog paradoksa dublji i povezani sa toksičnom kulturom i percepcijom zdravlja u savremenom društvu.