Connect with us

Domaće

FAO indeks hrane porastao na 128,5 poena, cene svih kategorija rastu

Indeks cena žitarica skočio 1,5 odsto, šećer poskupeo 7,2 odsto, najviši nivo od septembra 2025.

Objavljeno pre

3 meseca

,

Foto Izvor: Pixabay / Jaho

Indeks cena žitarica skočio 1,5 odsto, šećer poskupeo 7,2 odsto, najviši nivo od septembra 2025.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da je svetski FAO indeks cena hrane (FFPI) tokom marta porastao drugi mesec zaredom, dostigavši 128,5 poena, što je za 2,4 odsto više nego u februaru i najviši nivo od septembra 2025. godine. Poskupljenja su zabeležena u svim glavnim kategorijama hrane.

Indeks cena žitarica porastao je za 1,5 odsto i sada iznosi 110,4 poena. Pšenica je poskupela za 4,3 odsto, dok su cene kukuruza, ječma i sirka takođe porasle. Nasuprot tome, cene pirinča su pale za tri odsto zbog slabije tražnje i povećanih globalnih zaliha.

Vrednost indeksa biljnih ulja porasla je za 5,1 odsto na 183,1 poen, što predstavlja najviši nivo od sredine 2022. godine. Poskupljenja su zabeležena kod palminog, sojinog, suncokretovog i ulja od repice. Cene mesa su porasle za jedan odsto, dostigavši 127,7 poena, pre svega zbog rasta cena svinjskog mesa u Evropskoj uniji usled sezonske tražnje, kao i poskupljenja goveđeg mesa iz Brazila, dok su cene živinskog i ovčijeg mesa zabeležile pad.

Indeks mlečnih proizvoda porastao je za 1,2 odsto na 120,9 poena, što je prvi rast od jula 2025. godine. Poskupljenja su zabeležena kod mleka u prahu i maslaca, dok su cene sira nastavile da padaju, posebno u Evropi zbog povećane proizvodnje i slabije izvozne tražnje.

Najveći skok zabeležen je kod šećera, čije su cene porasle 7,2 odsto, na 92,4 poena, dostižući najviši nivo od novembra 2025. godine. Ovaj rast je povezan sa višim cenama nafte i očekivanjima da će Brazil veći deo šećerne trske preusmeriti u proizvodnju etanola.

Vrednost FFPI je za jedan odsto viša nego u martu 2025, ali je još uvek niža za 19,8 odsto u odnosu na rekordne vrednosti iz marta 2022. godine, navodi se u izveštaju FAO.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

Povrtari iz Kikinde prodali sav rod belog luka po ceni od 700 dinara

U Srbiji se godišnje proizvede 3.700 tona belog luka, dok se 70 odsto potreba podmiruje iz uvoza

Objavljeno pre

15 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Povrtari iz Kikinde prodali sav rod belog luka po ceni od 700 dinara – kikindski beli luk

U Srbiji se godišnje proizvede 3.700 tona belog luka, dok se 70 odsto potreba podmiruje iz uvoza

Povrtari iz Kikinde ove godine su unapred prodali sav rod domaće sorte belog luka, dostigavši cenu od 700 dinara po kilogramu, što potvrđuje da je kikindski beli luk opet „na ceni“. Prema podacima, godišnja proizvodnja belog luka u Srbiji iznosi oko 3.700 tona, dok čak 70 odsto domaćih potreba pokriva uvoz, najviše iz Kine i Španije.

Ove sezone u Kikindi je završeno vađenje semenskog belog luka, uz primenu sistema „kap po kap“ i korišćenje domaće sorte „bosut“, što je dovelo do rekordnih prinosa i nadprosečnog kvaliteta. „Kvalitet je nadprosečan, iako je proleće bilo bez kiše. Kvalitet je takoreći fantastičan, ne može biti bolji. Tajna je u dobrom semenu, u dobroj genetici, kada posadite krupnu glavicu, da dobijete krupan luk, ali je isto važno znati sa biljkom“, izjavio je proizvođač Goran Lazić, koji je beli luk zasejao na nešto više od pola hektara.

Region severnog Banata ima dugu tradiciju proizvodnje belog luka, a poslednjih godina vojvođanski proizvođači se sve češće odlučuju za ovu kulturu zbog visoke isplativosti i potražnje na tržištu. Sav ovogodišnji rod iz Kikinde prodat je unapred, a povrtari ističu da je cena od 700 dinara po kilogramu opravdala ulaganja i trud.

Stručnjaci navode da je domaći sortiment belog luka veoma kvalitetan i da ova kultura uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali upozoravaju na problem nedostatka prerađivačkih kapaciteta. „To što se proizvede belog luka u Srbiji, to se sveže i konzumira, vrlo male su količine koje dospevaju u preradu. To je možda i najograničavajući faktor što se tiče širenja ove biljne vrste“, izjavio je Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Proizvođači veruju da kvalitetom mogu da pariraju svetskim tržištima, ali za dalji napredak domaći beli luk treba da pronađe put do domaćih prerađivačkih pogona.

Pročitaj još

Domaće

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Objavljeno pre

55 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti – nacionalizacija British Steel

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Vlada Velike Britanije nacionalizovala je kompaniju British Steel u julu 2026. godine, izdvojivši oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) za nastavak rada i svakodnevno finansirajući više od milion funti (1,16 miliona evra) za očuvanje proizvodnje, saopšteno je iz britanskog ministarstva za biznis. Ova odluka doneta je 15 meseci nakon što je država preuzela upravljanje čeličanom u Skantorpu, sa ciljem sprečavanja njenog zatvaranja i očuvanja ključne industrije.

British Steel je poslednja fabrika u Velikoj Britaniji koja proizvodi primarni čelik iz rude gvožđa i zapošljava oko 2.700 radnika, dok još nekoliko hiljada radnih mesta zavisi od njenog poslovanja. Kompanija je od 2020. godine bila u vlasništvu kineske grupacije Jingye, koja je planirala gašenje visokih peći usled velikih gubitaka.

Pošto nije pronađen privatni kupac, britanski parlament usvojio je Zakon o nacionalizaciji čelične industrije, kojim je British Steel prešao u državno vlasništvo. O visini eventualne naknade prethodnom kineskom vlasniku odlučivaće nezavisni procenitelj, u skladu sa zakonom o zaštiti privatnog kapitala i investicija.

Britanski ministar za biznis Piter Kajl izjavio je: „Očuvanje domaće proizvodnje čelika od ključnog je značaja za nacionalnu bezbednost i industrijsku budućnost zemlje. Vlada je do sada uložila oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) u održavanje rada kompanije i svakodnevno izdvaja više od milion funti (oko 1,16 miliona evra) za nastavak proizvodnje.”

Naredni korak biće izrada dugoročne strategije za modernizaciju British Steela i prelazak na ekološki prihvatljiviju proizvodnju, uključujući ulaganja u tehnologije za zeleni čelik. Predstavnici sindikata i industrije pozdravili su nacionalizaciju, ocenjujući je kao važan potez za očuvanje proizvodnih kapaciteta i sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta čelikom.

Pročitaj još

Domaće

SAD uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula

Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Objavljeno pre

1 sat

,

jul 16, 2026

Objavio:

SAD uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula – carina na robu iz Brazila

Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula, što predstavlja ključnu meru iz nove trgovinske strategije administracije predsednika Donalda Trampa, prema ekonomskim analizama. Ova odluka, koju je saopštila Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), znači da će Brazil postati prva zemlja prema kojoj je primenjen ovakav pristup, a carina od 25% neće obuhvatiti govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će se odnositi na širok spektar druge robe, uključujući šećer, čelik i tekstilne proizvode.

Prema rezultatima jednogodišnje istrage USTR, brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je: „Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora.“ Državni sekretar Marko Rubio optužio je predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu da nije pregovarao „u dobroj veri“, navodeći da je „stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda“.

Brazil je snažno kritikovao ovu odluku, a predsednik Lula da Silva ocenio je mere kao neopravdane i najavio obraćanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) uz mogućnost uvođenja recipročnih mera. Pored toga, SAD vode posebnu istragu o prinudnom radu u određenim sektorima u Brazilu, koja bi mogla dovesti do dodatne carine od 12,5%, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza dostiglo 37,5%.

Nove carine Brazilu dolaze u trenutku kada je budžetski deficit SAD za jun porastao na 120 milijardi dolara, što je oštar zaokret u odnosu na suficit od 27 milijardi dolara iz juna prošle godine. Povraćaj ranije nezakonito naplaćenih carina doprineo je padu ukupnih budžetskih prihoda u junu 2026. za 31 milijardu dolara (6%), na 496 milijardi dolara, dok su rashodi porasli za 117 milijardi dolara (23%), na 616 milijardi dolara. Tokom juna, država je naplatila 23,6 milijardi dolara carina, ali je vratila 49,2 milijarde dolara, pa je neto rezultat bio odliv od 25,6 milijardi dolara.

Prema ranije objavljenim analizama, ovakve mere deo su šire trgovinske politike SAD, uključujući istrage i najave novih carina na uvoz iz drugih ekonomija. Očekuje se nastavak pregovora između SAD i Brazila, dok obe strane najavljuju moguća dodatna reagovanja na međunarodnom planu.

Pročitaj još

U Trendu