Za nove proizvodne kapacitete predviđeno 6,5 milijardi evra, dok su gasne interkonekcije i infrastruktura prioritet do 2028.

Srbija će u periodu od 2028. do 2035. godine investirati oko 14,4 milijarde evra u energetski sektor, saopšteno je na konferenciji o energetskoj otpornosti kompanija. Najveći deo sredstava, oko 6,5 milijardi evra, biće usmeren na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. U prenosni i distributivni sistem planirano je ulaganje od 2,4 milijarde evra, dok je za gasne interkonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode predviđeno 1,2 milijarde evra.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić istakao je da su prioriteti u naredne dve godine početak izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, gasne elektrane kod Niša, kao i gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Takođe, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru i Transbalkanskog koridora su među ključnim investicionim projektima. Poseban akcenat stavljen je na pokretanje programa nuklearne energije, što se vidi kao pravac dugoročne energetske sigurnosti zemlje.

Na konferenciji Američke privredne komore u Srbiji, predstavnik Saveza energetičara Željko Marković naglasio je da tržište energenata sve češće karakteriše povećana neizvesnost, a promenljivost cena, regulativa i geopolitički faktori predstavljaju glavne poslovne rizike. “U takvom okruženju, kompanije koje ostanu pasivni kupci energije biće sve izloženije rastu troškova i tržišnim rizicima. Rešenje se sve više nalazi u aktivnom upravljanju energijom – kroz sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora, skladištenje energije, povećanje energetske efikasnosti, elektrifikaciju i optimizaciju potrošnje”, izjavio je Marković.

On je zaključio da će kompanije koje se uključe u energetsku tranziciju i dekarbonizaciju, te energijom budu upravljale kao aktivni kupci, biti otpornije i spremnije da prevaziđu energetske rizike i postanu lideri u procesu energetske tranzicije.

U javnim anketama 2023. godine prikupljeno je više od 365.000 mišljenja, a konačan dizajn biće poznat do kraja 2026. godine

Evropska centralna banka (ECB) započela je proces izbora novih motiva za buduće evro novčanice, uzimajući u obzir rezultate javnih anketa iz leta 2023. godine, u kojima je učestvovalo više od 365.000 građana iz Evrozone. Odluka o novom izgledu banknota očekuje se do kraja 2026. godine, nakon višefaznog procesa koji uključuje predloge umetnika, procenu žirija i dodatnu javnu konsultaciju.

Upravno veće ECB odabralo je dve tematske grupe: ‘Evropska kultura’ i ‘Reke i ptice’. Prva tema stavlja naglasak na zajedničke kulturne prostore i značajne ličnosti, dok druga ističe raznolikost prirode i ekosistema Evrope. Za temu ‘Evropska kultura’ predloženi su likovi Marije Kalas, Ludviga van Betovena, Marije Šklodovske-Kiri, Miguela de Servantesa, Leonarda da Vinčija i Berte fon Satner, dok ‘Reke i ptice’ prikazuju različite rečne tokove i vrste ptica, uz prikaz evropskih institucija.

Proces izbora motiva odvijao se uz podršku dve multidisciplinarne savetodavne grupe, čije su preporuke proistekle iz javnih anketa i fokus grupa održanih između decembra 2021. i marta 2022. godine. Umetnici su imali rok do kraja aprila 2026. da dostave svoje predloge, a žiri sastavljen od nezavisnih stručnjaka izabraće do deset dizajnerskih rešenja – po pet za svaku temu. Nakon toga, biće sprovedena dodatna anketa među građanima, čije će mišljenje biti uzeto u obzir pre konačne odluke Upravnog saveta ECB.

Konkurs za dizajn završava se u junu 2026. godine, dok se objavljivanje finalnog dizajna planira do kraja iste godine. Kada predlog bude usvojen, ECB će odrediti datum početka proizvodnje i izdavanja novih novčanica. Još uvek nije poznato kada će nove novčanice biti puštene u opticaj, pa se očekuje da će proći još nekoliko godina pre nego što se nađu u upotrebi.

Prosečan poreski klin u OECD-u dostigao 35,1 odsto u 2025. godini, dok u Srbiji opterećenje zarada iznosi 35 odsto

Prema najnovijem izveštaju OECD-a ‘Taxing Wages 2026’, Danska ima najvišu stopu poreza na dohodak za samce bez dece među evropskim državama, koja iznosi 35,3 odsto. U Srbiji godišnji porez na dohodak građana iznosi 10 odsto, ali ga u praksi plaća tek tridesetak hiljada ljudi od ukupno 2,3 miliona zaposlenih, jer bi za to bila potrebna plata pet puta veća od prosečne.

Analiza poreza u 22 evropske zemlje pokazuje da Poljska beleži najnižu stopu od svega 6,6 odsto. Prosečan poreski klin za pojedinačne radnike u zemljama OECD-a porastao je na 35,1 odsto u 2025. godini, uz rast u 24 države. Prosek za 22 članice Evropske unije iznosi 17,2 odsto, dok je prosek OECD-a nešto niži. Pored Danske, visoke poreze beleže Belgija, Finska i Irska, dok su Češka i Slovačka među državama sa nižim stopama.

Poresko opterećenje varira u zavisnosti od broja članova porodice i dece. Na primer, u Slovačkoj za porodicu sa jednim zaposlenim i dvoje dece poreska stopa pada ispod nule zahvaljujući poreskim olakšicama, dok u Estoniji, Švedskoj i Holandiji gotovo da nema razlike između samaca i porodica sa decom. U Srbiji poresko smanjenje za izdržavane članove porodice iznosi 15 odsto prosečne plate po članu, a uz lični odbitak do 40 odsto ukupno smanjenje može dostići 50 odsto.

Stručnjaci upozoravaju da porez na dohodak ne prikazuje ukupan trošak rada, jer se u mnogim državama značajan deo opterećenja odnosi na doprinose za socijalno osiguranje. U Danskoj su doprinosi relativno niski, dok su u Francuskoj viši, što utiče na neto primanja radnika. U Srbiji ukupno poresko opterećenje zarada iznosi 35 odsto, uključujući porez na zaradu od 10 odsto i doprinose na teret zaposlenog od 19,9 odsto (Fond PIO 14 odsto, zdravstveno 5,15 odsto, nezaposlenost 0,75 odsto) i poslodavca 15,15 odsto (Fond PIO 10 odsto, zdravstveno 5,15 odsto). Neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno.

U 2026. godini, prema analizi, ukupni poreski klin u Srbiji iznosi 37-40 odsto, što je iznad proseka nekih država Evropske unije kao što su Bugarska i Rumunija (25-35 odsto), ali niže od Belgije (50-52 odsto) i Nemačke i Slovenije (46-47 odsto). Analitičari zaključuju da samo poređenje stopa poreza na dohodak ne daje kompletnu sliku troška rada, već otvara šira pitanja modela finansiranja države.