Kina drži 70 odsto tržišta invertera u EU, ograničenja mogu usporiti 14 odsto solarnih i 12 odsto skladišnih projekata
Trideset šest energetskih kompanija i investitora upozorilo je da bi ograničenja Evropske unije na finansiranje nabavke kineskih invertera za solarne i vetroelektrane mogla ozbiljno usporiti ili zaustaviti razvoj projekata iz obnovljivih izvora energije u siromašnijim državama članicama koje se oslanjaju na sredstva EU. Ova upozorenja dolaze u trenutku kada Evropska komisija najavljuje punu elektrifikaciju privrede do 2040. godine.
Evropska komisija je u maju uvela zabranu korišćenja evropskih fondova za nabavku opreme iz zemalja koje se smatraju visokorizičnim, uključujući Kinu, pozivajući se na bezbednosne rizike. Prema podacima, Kina trenutno obezbeđuje oko 70 odsto evropskog tržišta invertera, ključnih komponenti za solarne, vetro i baterijske sisteme.
U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predstavnici industrije naglasili su da evropski proizvođači trenutno nemaju dovoljne kapacitete da zamene kinesku ponudu. To dovodi do povećanja troškova, odlaganja projekata i usporavanja investicionih odluka, posebno u zemljama centralne i istočne Evrope. Konsultantska kuća Vud Mekenzi procenjuje da bi ograničenja u periodu od 2026. do 2030. godine mogla uticati na oko 14 odsto solarnih projekata i 12 odsto projekata skladištenja energije, pri čemu su najizloženije Rumunija, Češka i Grčka.
Predstavnici kompanija predlažu da umesto ograničavanja uvoza kineske opreme, Evropska unija uvede propise koji bi sprečili daljinski pristup proizvođača inverterima nakon ugradnje u evropsku mrežu. Međutim, deo zvaničnika unije smatra da ovaj pristup ne bi osigurao dovoljnu zaštitu od bezbednosnih pretnji.
Ova upozorenja dobijaju dodatni značaj u kontekstu plana Evropske komisije da do 2040. godine uvede ciljeve za elektrifikaciju privrede. Prema nacrtu dokumenta, Evropska komisija će plan predstaviti 17. jula, a do kraja godine ugraditi u zakonodavni predlog za energetski okvir EU nakon 2030. Novi cilj biće izražen kao udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2040. godine, dok konačan procenat još nije definisan.
Komisija procenjuje da bi ubrzana elektrifikacija mogla zameniti dve trećine potrošnje prirodnog gasa i prepoloviti potrošnju nafte, čime bi troškovi za uvoz fosilnih goriva bili smanjeni za oko 200 milijardi evra do kraja naredne decenije. Prema podacima, oko 70 odsto električne energije u EU već potiče iz domaćih čistih izvora, dok je udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji poslednjih deset godina stagnirao na oko 23 odsto. U Kini, Južnoj Koreji i Japanu ovaj udeo premašuje 30 odsto.
Strategija predviđa mere za sektore koji su i dalje snažno oslonjeni na fosilna goriva, uključujući podsticaje za industriju kroz sistem trgovine emisijama ugljenika, razvoj mreže punjača za električna vozila i ubrzanje ugradnje toplotnih pumpi u zgradama. Komisija naglašava da će ostvarenje ciljeva zahtevati značajna ulaganja u modernizaciju mreže, nove proizvodne kapacitete i izmene poreskih pravila, kao i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. godine.
