VTB banka beleži pad od 73 odsto, indeks MOEX pao na 2.127,18 poena usled geopolitičkih tenzija

Akcije ruske energetske kompanije Gasprom zabeležile su značajan pad na Moskovskoj berzi, spustivši se ispod 95 rubalja po akciji i dostigavši najniži nivo od novembra 2008. godine. Prema podacima sa Moskovske berze, danas su akcije Gasproma trgovane po ceni od 91,85 rubalja u 14.34 časova, što je pad od 75 odsto u odnosu na rekord od 360 rubalja iz septembra 2021. godine.

Istovremeno, akcije državne VTB banke, druge po veličini u Rusiji, pale su na najnižu vrednost od 2007. godine, prema navodima ruskih izvora. U poređenju sa stanjem iz prethodnih pet godina, VTB beleži pad od 73 odsto.

Ovakvi rezultati dolaze u trenutku kada je tržište kapitala u Rusiji pod uticajem geopolitičkih tenzija i neizvesnosti usled sukoba u Ukrajini. Indeks Moskovske berze MOEX zabeležio je danas pad od 3,1 odsto, dostigavši 2.127,18 poena, što je prvi put od decembra 2022. da je indeks pao ispod 2.130 poena. Do 14.55 časova, vrednost indeksa se neznatno oporavila na 2.153,25 poena.

Prema zvaničnim podacima, Banka Rusije je na poslednjem sastanku snizila ključnu kamatnu stopu sa 14,5 odsto na 14,25 odsto, dok je sledeće razmatranje monetarne politike zakazano za 24. jul.

U svetlu ovih podataka, izjava Hermana Grefa, izvršnog direktora Sberbanke, najveće državne banke u Rusiji, privukla je pažnju javnosti: „Mislim da nema niti jedne osobe u zemlji koja ne želi da vojne akcije što pre završe“, izjavio je Gref, poznat po tome što ne daje političke komentare.

Analitičari ističu da su promene na ruskom tržištu kapitala posledica aktuelnih geopolitičkih prilika i očekivanja u vezi sa monetarnom politikom, dok su vrednosti akcija ključnih kompanija i finansijskih institucija pod snažnim pritiskom.

Američka kompanija investira 3,45 milijardi dolara u akviziciju Ultra Maritime, dok se rakete ATACMS prvi put proizvode van SAD

Američka vojna kompanija Lockheed Martin i nemački proizvođač oružja Rheinmetall potpisali su memorandum o razumevanju za zajedničku proizvodnju balističkih raketa kratkog dometa ATACMS (Army Tactical Missile System) u Nemačkoj. Ovo je prvi put da se ove rakete prave izvan Sjedinjenih Američkih Država, a sporazum, koji ima podršku vlada SAD i Nemačke, predviđa formiranje evropskog centra za proizvodnju, integraciju i distribuciju ATACMS raketa za članice NATO saveza i partnerske zemlje.

Proizvodnja će biti organizovana u fabrici artiljerijske municije Rheinmetalla u Unterlisu na severu Nemačke, kako je izjavio izvršni direktor kompanije, Armin Papergеr. Memorandum je potpisan tokom NATO industrijskog foruma u Ankari, u okviru samita Alijanse. Ovaj sporazum deo je šire strategije SAD i evropskih saveznika za povećanje kapaciteta odbrambene industrije i obnovu zaliha naoružanja, koje su smanjene zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

ATACMS je američki sistem balističkih raketa kratkog dometa, lansiran sa mobilnih raketnih sistema, namenjen za precizne udare na udaljene ciljeve. Pokretanje proizvodnje u Evropi jača industrijsku bazu kontinenta i smanjuje zavisnost od američkih kapaciteta.

Sporazum je zaključen u trenutku kada evropske zemlje ubrzano povećavaju izdvajanja za odbranu i traže stabilnije snabdevanje ključnim vrstama municije i raketnih sistema, posebno nakon iskustava iz rata u Ukrajini.

Lockheed Martin je najavio i akviziciju kompanije Ultra Maritime od investicionog fonda Advent International u iznosu od 3,45 milijardi dolara. Ova transakcija omogućiće Lockheed Martinu da ojača kapacitete u oblasti podvodne odbrane i protivpodmorničkog ratovanja. Po završetku preuzimanja, Ultra Maritime će biti integrisana u sektor Rotary and Mission Systems kompanije Lockheed Martin, koji razvija napredne pomorske, vazduhoplovne i komandno-upravljačke sisteme za vojsku širom sveta.

Ultra Maritime se specijalizuje za razvoj sonarnih sistema, tehnologija za otkrivanje i praćenje podmornica, zaštitu od torpeda, radarska rešenja i autonomne platforme za podvodno osmatranje. Analitičari ističu da vodeće svetske odbrambene kompanije sve više ulažu u tehnologije za zaštitu podmorske infrastrukture i razvoj bespilotnih sistema za pomorsko ratovanje, što je dodatno podstaknuto ratom u Ukrajini, sukobima na Bliskom istoku i rastom vojnih izdvajanja.

Srbija među tri zemlje domaćina uz Indiju i Južnu Afriku, samit privukao 11.000 učesnika iz 169 zemalja

Beograd će u maju 2027. godine biti domaćin prvog evropskog AI for Good samita, najavljeno je na forumu UN o veštačkoj inteligenciji u Ženevi. Prema odluci Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), ovaj veliki regionalni događaj održaće se tokom međunarodne izložbe Ekspo 2027. Samit je deo globalne inicijative koja je u 2025. godini privukla više od 11.000 učesnika iz 169 zemalja, među kojima je bilo više od 100 ministara i predstavnika regulatornih tela, ali i više od 60 ambasadora.

Kako je istakao Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Srbija će posle Indije (2024) i Južne Afrike (2025) postati treća zemlja domaćin ovog značajnog događaja, što predstavlja veliko priznanje za ubrzani razvoj veštačke inteligencije u prethodnoj deceniji. Jovanović je naglasio da su u ovaj uspeh uključene investicije u data centre, superkompjutere, razvoj kadrova i znanja, kao i rad na srpskom jezičkom modelu.

Samit AI for Good je vodeća platforma UN za odgovornu i korisnu upotrebu veštačke inteligencije, a njegov glavni globalni skup svake godine se održava u Ženevi. Od 2024. godine, ITU proširuje domet ove inicijative kroz seriju regionalnih događaja, a prethodni su održani u Nju Delhiju i Johanesburgu.

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 u Beogradu biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, tokom 93 dana, pod temom “Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve”. Biznis program Ekspo 2027 trajaće svih 93 dana i obuhvatiće tematske poslovne forume, globalne samite, prezentacije, okrugle stolove, investicione događaje i B2B aktivnosti.

Jovanović je dodao: “Odluka ITU je priznanje za Srbiju, ali i za Ekspo 2027. Srbija će biti mesto gde će se govoriti o budućnosti veštačke inteligencije i gde ćemo pokazati razvoj robotike, prve srpske robote i primenu veštačke inteligencije u toj oblasti”. On je istakao da će samit biti prilika da Srbija ugosti lidere država i vodeće svetske stručnjake i kompanije iz oblasti veštačke inteligencije.