Cena eurosupera 98 dostigla 1,66 evra po litru, novo usklađivanje zakazano za 16. jul

Sve vrste goriva u Crnoj Gori povećale su cene od ponoći, prema saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva. Najveći rast zabeležen je kod evrodizela i lož ulja, čija je cena viša za četiri centa po litru, dok su obe vrste benzina poskupele za po dva centa. Nakon ovog povećanja, litar eurosupera 98 sada iznosi 1,66 evra, dok je eurosuper 95 dostigao cenu od 1,62 evra. Evrodizel se prodaje za 1,58 evra po litru, a lož ulje za 1,51 evro. Sledeće usklađivanje cena goriva najavljeno je za 16. jul.

U Srbiji je u petak takođe došlo do rasta cena goriva, za po dva dinara (1,7 centi) po litru. Bezolovni benzin BMB 95 sada košta 195 dinara (1,66 evra), a standardni evrodizel 219 dinara (1,87 evra). Prema aktuelnim cenama u Hrvatskoj, koje važe do 13. jula, litar benzina 95 i evrodizela iznosi 1,54 evra, što je za tri i pet centi manje u odnosu na prethodnu dvonedeljnu izmenu 30. juna.

Na berzi u Njujorku dostignut šestomesečni maksimum, kilogram kafe sada košta 7,87 dolara

Tržišna cena kafe dostigla je 3,57 dolara po funti (0,454 kg) početkom jula, čime je zabeležen najviši nivo u poslednjih šest meseci. Ovaj rast cena rezultat je zabrinutosti zbog mogućeg smanjenja ponude, usled vremenskih nepogoda koje su pogodile glavne proizvođače – Brazil i Vijetnam. Prema procenama stručnjaka za tržišta roba Zafera Ergezena, visoke temperature i smanjenje padavina negativno utiču na cvetanje biljaka kafe, što može uzrokovati slabiji rod u narednoj sezoni.

Brazil je najveći svetski proizvođač i izvoznik arabika kafe, dok Vijetnam ima vodeću ulogu u proizvodnji robuste. Stručnjaci ističu da klimatski fenomen El Ninjo, koji se očekuje da potraje do prvog kvartala 2027. godine, dodatno povećava rizik od smanjenja proizvodnje i zaliha kafe na svetskom tržištu.

Cena kafe je tokom prve polovine godine beležila silazni trend, ali se u poslednjim nedeljama preokrenuo, a početkom jula cena je nastavila uzlazno i približila se prethodnom maksimumu od 3,72 dolara po funti, koji je zabeležen 28. januara. Prema standardima trgovine, funta je osnovna mera za trgovinu kafom na berzi u Njujorku, a aktuelni maksimum odgovara ceni od 7,87 dolara po kilogramu.

Podaci iz 2025. godine pokazuju da je kafa poskupela za 28 odsto, što je značajno uticalo na potrošače i prerađivače širom sveta. Analitičari navode da bi produženo dejstvo El Ninja moglo da nastavi da utiče na globalnu ponudu i cene kafe u narednom periodu.

Dogovor o vizama D za vozače iz Srbije i železničkoj vezi Beograd-Trst deo je razvojnog programa do 2035. godine

Srbija i Italija dogovorile su zajednički rad na olakšavanju teretnog transporta između dve zemlje, uključujući uvođenje viza D za profesionalne vozače iz Srbije i još tri balkanske države, kao i obnovu železničke linije Beograd-Trst. Ovu informaciju saopštila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević nakon sastanka sa potpredsednikom Saveta ministara i ministrom infrastrukture i saobraćaja Italije, Mateom Salvinijem.

Prema njenim rečima, Italija je pokazala razumevanje za izazove sa kojima se susreću vozači iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije zbog ograničenog vremena boravka u Šengen zoni, te je dogovoreno da se procedura za dobijanje nacionalne vize D realizuje u veoma kratkom roku. “Posebna zahvalnost za razumevanje jedne velike muke za profesionalne vozače iz Srbije i još tri balkanske zemlje, a to je vreme provedeno u Šengen zoni – Italija je izrazila puno razumevanje za dobijanje tzv. vize D i dogovorili smo se da se to sve desi u nekom veoma kratkom roku”, izjavila je Sofronijevićeva.

Viza D omogućava profesionalnim vozačima duži boravak i rad u Italiji, dok su države EU prethodno u velikoj meri odustale od izdavanja ovih viza za vozače iz Srbije, što je dovelo do izjednačavanja njihovog statusa sa turistima. Ministarka je naglasila i širi značaj ovog pitanja za ekonomske lance i snabdevanje evropskih zemalja.

Takođe, na sastanku je istaknuta važnost ponovnog uspostavljanja železničke veze između Beograda i Trsta. “Radićemo vrlo konkretno na tome, Srbija je u svom programu razvoja do 2035. godine ima ovaj projekat u planu i vrlo konkretno ćemo raditi”, navela je Sofronijevićeva.

Zajednički rad na ovim projektima ima za cilj unapređenje transportne saradnje, olakšavanje protoka robe i podršku privrednim vezama između Srbije i Italije, kao i čitavog regiona Balkana.