Bankarska grupa predstavila digitalno-lični model za 11.000 klijenata, uvodeći pogodnosti i personalizovan pristup

UniCredit je započeo lansiranje Prime by UniCredit modela usluga za Affluent klijente na devet tržišta centralne i istočne Evrope – u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj i Sloveniji. Ovaj novi model kombinuje napredne digitalne servise i stručnu podršku, sa ciljem da poboljša korisničko iskustvo kroz prioritetnu uslugu, personalizovane savete i ekskluzivne pogodnosti. Prime klijentima su dostupna prilagođena investiciona rešenja, povoljniji uslovi za stambene kredite, putno zdravstveno osiguranje, ekskluzivne zone u filijalama i analize The Investment Institute by UniCredit. Dodatne pogodnosti uključuju pristup aerodromskim salonima, VIP događajima i partnerstvima iz oblasti wellness-a i lifestyle-a.

Prime model deo je UniCredit Unlimited strategije, oslanjajući se na digitalne mogućnosti i razvijenu mrežu u regionu. Prema istraživanju sprovedenom na 11.000 klijenata, digitalna rešenja se doživljavaju kao brza i praktična, ali često bezlično, dok se tradicionalno bankarstvo vidi kao lično, ali sporije. Ispitanici su istakli da žele uslugu koja kombinuje brzinu digitalnog i stručnost ličnog pristupa.

Teodora Petkova, direktorka za region CIE u UniCredit-u, izjavila je: „Cilj nam je da, sa našom UniCredit Unlimited strategijom, idemo dalje od standarda, preispitujući operativni model pomoću tehnologije i veštačke inteligencije, dok istovremeno podižemo uslugu klijentima izvan ograničenja tradicionalnog bankarstva. Prime je opipljiv izraz kako to obećanje ispunjava potrebe klijenta, pružajući digitalnu brzinu kada je najvažnije, ljudsku stručnost kada je najvažnije. Bez kompromisa. Kada kombinujemo naše digitalne mogućnosti sa savetima stručnih bankara i dosledno ih isporučujemo u zemljama Centralne i Istočne Evrope, možemo ubrzati rast ne samo za UniCredit, već i za naše klijente.“

Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji, rekao je: „Naši klijenti u Srbiji danas očekuju mnogo više od klasičnih bankarskih usluga – žele brzinu i jednostavnost digitalnih rešenja, ali istovremeno i pouzdan savet i podršku kada donose važne finansijske odluke. Upravo zato smo razvijali Prime model, kako bismo spojili najbolje od oba sveta i ponudili iskustvo koje je prilagođeno njihovim svakodnevnim potrebama i životnom stilu. Verujemo da će naši klijenti posebno prepoznati vrednost personalizovanog pristupa, direktne komunikacije sa savetnicima, ekskluzivnih pogodnosti i jednostavnijeg upravljanja finansijama kroz digitalne kanale. Naš cilj je da nastavimo da podižemo kvalitet usluge i da budemo banka koja razume kako se očekivanja klijenata menjaju i razvijaju.“

Testiranje Prime modela pokazalo je da klijenti prepoznaju tri ključna elementa: brzinu, jednostavnost i značajnu ljudsku vezu u složenijim situacijama. Prime usluga pruža kontinuiranu vrednost kroz fer cene i jednostavan model pretplate, a istraživanje na 11.000 klijenata potvrđuje da korisnici traže balans između digitalnog i tradicionalnog bankarstva.

Cene energenata u SAD više za 7,8 odsto, marže trgovaca povećane 2,7 odsto u aprilu

Proizvođačke cene u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležile su u aprilu rast od 1,4 odsto na mesečnom nivou, što je najviši mesečni skok od marta 2022. godine. Na godišnjem nivou, indeks proizvođačkih cena porastao je za 6 odsto, dostigavši najviši nivo od decembra 2022, prema podacima američkog Ministarstva rada.

Više od 60 odsto ukupnog mesečnog rasta u SAD rezultat je viših cena usluga, koje su porasle za 1,2 odsto, dok su marže veletrgovaca i maloprodavaca povećane za 2,7 odsto. Cene energenata zabeležile su rast od 7,8 odsto, a veleprodajne cene benzina skočile su čak 15,6 odsto. Ovakva kretanja dodatno podstiču opštu inflaciju u vreme rata sa Iranom i stvaraju politički pritisak na američkog predsednika Donalda Trumpa tokom njegove posete Pekingu.

Ekonomisti smatraju da bi bazna inflacija merena indeksom lične potrošnje, koju pažljivo prate Federalne rezerve, mogla dodatno da poraste. Ovakav scenario komplikuje odluke američke centralne banke o daljim potezima po pitanju kamatnih stopa, na koje Tramp insistira da se smanje, posebno nakon imenovanja novog čelnika Feda.

U Nemačkoj, veleprodajne cene u aprilu porasle su za 6,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je najbrži rast od februara 2023, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku. Ovo je 17. uzastopni mesec međugodišnjeg rasta, a tempo je ubrzan u odnosu na mart kada je iznosio 4,1 odsto.

Glavni uzročnik rasta u Nemačkoj je poskupljenje naftnih derivata, čije su cene povećane za 37,3 odsto međugodišnje, dok su cene obojenih metala, ruda i srodnih poluproizvoda skočile za 40,2 odsto u odnosu na april prošle godine. Istovremeno, pojedine grupe proizvoda beleže pad, poput kafe, čaja, kakaa i začina, koji su pojeftinili 7,5 odsto, kao i mleka, mlečnih proizvoda, jaja i jestivih ulja i masti, gde su cene niže za 7,8 odsto.

Na mesečnom nivou, veleprodajne cene u Nemačkoj porasle su za 2 odsto, što je usporavanje u odnosu na mart kada je rast iznosio 2,7 odsto.

Američke rezerve dostigle najniži nivo od oktobra 2024, ruski izvoz nafte povećan na 4,9 miliona barela dnevno

Strateške rezerve nafte u Sjedinjenim Američkim Državama smanjene su za 8,6 miliona barela tokom prošle nedelje, što predstavlja najveći nedeljni pad zabeležen još od početka vođenja evidencije ranih 1980-ih, prema najnovijim federalnim podacima. Ovaj rekordni pad doveo je rezerve na najniži nivo od oktobra 2024. godine. Istovremeno, zbog zatvaranja Ormuskog moreuza i nestabilnosti na Bliskom istoku, američki energetski sektor nalazi se pod dodatnim pritiskom pred letnju sezonu, a analitičari upozoravaju na moguće poremećaje u snabdevanju.

Direktor energetskih fjučersa Bob Javger izjavio je: „Brzo praznimo rezervoare. U lošoj smo situaciji pred letnju sezonu. Rat bi mogao da se završi sutra, a nemamo dovoljno bezina da proširimo tržište. Nećemo se vratiti na benzin na cenu od 2,50 dolara po galonu bilo gde u SAD uskoro.”

U Rusiji, proizvodnja sirove nafte pala je za 460.000 barela dnevno u aprilu u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, na ukupno 8,8 miliona barela dnevno, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Nasuprot padu proizvodnje, izvoz sirove nafte iz Rusije povećan je za 250.000 barela dnevno od marta, dostigavši 4,9 miliona barela dnevno, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima u Iranu.

IEA navodi i da je izvoz naftnih proizvoda iz Rusije u aprilu smanjen za 340.000 barela dnevno u odnosu na mart, na 2,2 miliona barela dnevno, što je najniži nivo u evidenciji agencije. Ukupan ruski izvoz se oporavio u drugoj polovini aprila, ali nije dostigao tronedeljni prosek pre napada na baltičke luke, koji je iznosio 7,7 miliona barela dnevno.

Oporavak izvoza pokrenut je povećanjem pomorskih isporuka preko Baltičkog mora za 190.000 barela dnevno u odnosu na mart i delimičnim nastavkom protoka naftovoda Družba ka Mađarskoj i Slovačkoj, sa 60.000 barela dnevno u poslednjoj nedelji aprila. Izvoz ruske nafte marke Ural u Egipat tokom aprila iznosio je prosečno 200.000 barela dnevno, sa vrhuncem od 380.000 barela dnevno u nedelji 20. aprila. Ukupan izvoz nafte Ural iznosio je 1,9 miliona barela dnevno, čime se Rusija približila nivoima pre rata u Ukrajini.

IEA je saopštila da su talasi napada dronovima iz Ukrajine na ruske naftne luke i rafinerije uticali na ratnu ekonomiju Moskve. Proizvodnja nafte u Rusiji dostigla je istorijski maksimum krajem 1980-ih, ali je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine značajno pala. Oporavak je usledio tokom 2000-ih i 2010-ih, sa postsovjetskim vrhuncem 2019. godine, neposredno pre pandemije kovida 19.