Luksemburg beleži rast cena od 33,8 odsto, a najmanji porast u Mađarskoj 1,5 odsto, prema podacima Evrostata

Cene goriva i maziva u Evropskoj uniji porasle su u aprilu za 20,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Evrostat. Ovo predstavlja ubrzanje u odnosu na martovski rast od 12,9 odsto. Svi članovi EU zabeležili su porast cena, dok je 15 zemalja prijavilo rast veći od 20 odsto.

Najveći međugodišnji skok cena goriva zabeležen je u Luksemburgu sa 33,8 odsto, dok su Francuska i Švedska imale rast od po 29,3 odsto. Letonija je prijavila povećanje od 28,1 odsto, a Bugarska 27,8 odsto. Najmanji porast registrovan je u Mađarskoj sa 1,5 odsto, Poljskoj 8,8 odsto i Italiji 12,9 odsto.

Kada se posmatraju vrste goriva, dizel je u aprilu poskupeo 33,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je benzin zabeležio rast od 13,6 odsto. Na mesečnom nivou, dizel je poskupeo 7,9 odsto, a benzin 2,4 odsto.

Od zemalja članica, najveće mesečno poskupljenje dizela zabeleženo je u Sloveniji 23,5 odsto, Bugarskoj 19,5 odsto i Kipru 18 odsto, dok su najmanji rast prijavile Poljska 1,9 odsto, Rumunija 2,3 odsto i Bugarska 2,6 odsto. Kada je reč o benzinu, međumesečno je najviše poskupeo u Sloveniji za 12,9 odsto, dok su Rumunija, Španija i Poljska zabeležile pad cena u odnosu na mart.

Strani nomadi ostaju u Srbiji prosečno 2,5 meseca, troše više od klasičnih turista i utiču na cene stanova

Prema zvaničnim podacima, digitalni nomadi su postali važan segment potrošnje u Beogradu, sa prosečnim mesečnim troškovima koji dostižu 2.900 dolara. Dok se klasični inostrani turisti u Beogradu zadržavaju u proseku dva do tri dana i ostave ukupno 300 do 360 evra po poseti, digitalni nomadi ostaju u Srbiji prosečno između dva i šest meseci, najčešće 2,5 meseca, i značajno menjaju strukturu lokalne potrošnje.

Analize pokazuju da strani turisti tokom boravka troše između 100 i 120 evra na dan, dok digitalni nomadi, prema globalnoj platformi „Nomad List”, mesečno izdvajaju oko 2.900 dolara na život u Beogradu, uključujući kratkoročne najmove i intenzivan društveni život. Osnovni troškovi bez luksuza prema analizi „Wise” iznose oko 1.500 evra mesečno. Najveći deo njihove potrošnje odlazi na ugostiteljske usluge, lokalne pijace, članarine u teretanama i izlete van Beograda, što širi ekonomski uticaj i na druge gradove u zemlji.

Međutim, ovaj priliv deviza ima i drugu stranu – značajan uticaj na tržište nekretnina. Stanovi na popularnim lokacijama, poput Dorćola i Vračara, izdaju se digitalnim nomadima za 700 do 800 evra mesečno, što je za mnoge domaće građane nedostižno. Stanodavci češće biraju strane zakupce, jer su spremni da plate više za kraći period, dok domaće stanovništvo istiskuju iz centra grada.

Poreski status digitalnih nomada ostaje u sivoj zoni, jer većina boravi na osnovu turističke vize i ne plaća porez na dohodak u Srbiji. Iako kroz svakodnevnu potrošnju plaćaju PDV, porezi na njihove prihode odlaze zemljama gde su njihove matične kompanije registrovane.

Digitalni nomadi tako predstavljaju specifičan vid nevidljivog izvoza, jer troše novac zarađen u inostranstvu u domaćoj ekonomiji. Rast cena i inflacija na globalnom nivou utiču na promenu statusa Beograda kao „jeftine destinacije”, pa ostaje pitanje da li je lokalna korist od nekoliko hiljada dobrostojećih gostiju dovoljna u odnosu na izazove sa cenama stanova za domaće stanovništvo.

Prvi rokovi već od 1. juna, podnošenje prijava i plaćanje doprinosa za neisplaćene zarade i akontacije poreza

Poreska uprava Srbije objavila je zvanični poreski kalendar za jun 2026. godine, precizirajući sve ključne datume za obveznike. Već 1. juna ističe rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPP-PD i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje obračunatih na najnižu mesečnu osnovicu, za neisplaćene zarade iz aprila.

Dana 5. juna predviđeno je dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnog i zabavnog programa za maj na Obrascu OZU, kao i izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, uz uplatu sredstava. Rok za podnošenje poreske prijave na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i uplatu poreza za maj je 10. juna. Istog dana, poreski dužnici iz člana 10. Zakona o PDV-u podnose prijavu na Obrascu PPPDV i plaćaju PDV za maj.

Za 15. jun predviđeno je plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za maj, kao i doprinosa za sveštenike, verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu i inostrane penzionere. Istog dana podnosi se prijava o obračunatim doprinosima na Obrascu PP OD-O za osnivače i članove privrednog društva, uz uplatu doprinosa za maj. Takođe, 15. juna je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV-a za maj, kao i Obrasca PID PDV 1, ukoliko je ostvareno pretežno poslovanje sa inostranstvom. Tada je i uplata akontacije poreza na dobit pravnih lica za maj, podnošenje prijave i plaćanje akcize za period od 16. do 31. maja na Obrascu PP OA, kao i prijava akcize na električnu energiju i komprimovani prirodni gas za maj na Obrascu PP OAELKPG.

Za 29. jun predviđeno je podnošenje poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica na Obrascu PDP, uz dostavljanje odgovarajućeg poreskog bilansa za period od 01.01. do 31.12.2025. godine na obrascima PB 1, PBPJ i PBN, uključujući bilanse za stalne poslovne jedinice i nedobitne organizacije koje primenjuju različite kontne okvire (PBN 1, PBN 2, PBN 3). Istog dana vrši se plaćanje razlike između konačno obračunatog poreza na dobit za 2025. i već plaćenih akontacija.

Na kraju meseca, 30. juna, potrebno je podneti poresku prijavu na Obrascu PPP-PD i platiti doprinose za neisplaćene zarade za maj, kao i prijavu i plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. juna na Obrascu PP OA.

Poreska uprava napominje da se rokovi za obaveze koje padaju u neradne dane pomeraju na prvi naredni radni dan, osim roka za plaćanje akcize za period od 1. do 15. dana meseca, koji se pomera na poslednji radni dan u tom mesecu.