Prosečna inflacija u evrozoni prognozirana na 2,6 odsto u 2026. godini, moguća recesija u slučaju poremećaja snabdevanja energijom
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je sve tri ključne kamatne stope nepromenjene, uključujući referentnu kamatnu stopu na depozite od 2 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja od 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju od 2,4 odsto, dok je upozorila na potencijalne ekonomske rizike izazvane ratom na Bliskom istoku. Prema navodima upućenih izvora, ECB bi mogla da poveća kamatne stope već na sastanku 29. i 30. aprila, ukoliko porast cena energenata, poremećaji u snabdevanju i sekundarni inflatorni efekti dodatno poguraju inflaciju.
Iako još nije doneta konačna odluka, pojedini članovi ECB-a smatraju da je realnije očekivati promenu kamata u junu, s obzirom na to da tokom aprilskog sastanka neće biti objavljene nove makroekonomske projekcije. Investitori trenutno predviđaju najmanje dva povećanja kamata do kraja godine, uz procenjenu verovatnoću od oko 60 odsto da će doći do povećanja od 25 baznih poena već u aprilu.
Prema najnovijim projekcijama ECB, koje uključuju podatke do 11. marta, očekuje se da će prosečna inflacija u evrozoni iznositi 2,6 odsto u 2026, 2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. U najnepovoljnijem scenariju, inflacija bi mogla da dostigne 6,3 odsto u prvom kvartalu 2027, uz moguć ulazak privrede evrozone u recesiju tokom 2026. godine. Ovaj scenario podrazumeva ozbiljne poremećaje u snabdevanju energijom, kao i oštećenje energetske infrastrukture, bez monetarnog ili fiskalnog odgovora.
Kao primer uticaja aktuelnih dešavanja na života građana, izdvajaju se podaci iz Finske – cena benzina i dizela premašila je dva evra po litru, a kamatne stope vezane za jednogodišnji Euribor skočile su na više od 2,5 odsto, što povećava mesečne troškove kredita za desetine evra. Cene mlaznog goriva gotovo su udvostručene, što se reflektuje na cene avio-karata kod kompanija kao što su SAS i Finnair. Porast cena fosilnih goriva povećava i troškove hrane i transporta, dok su poljoprivrednici dodatno opterećeni prekidima u transportu đubriva.
Analitičari upozoravaju da će nastavak rasta cena i troškova dodatno smanjiti kupovnu moć potrošača i povećati opterećenje za preduzeća.
