Dogovor sa Kancelarijom EU otvara mogućnost za olakšano izdavanje viza vozačima sa Zapadnog Balkana, dok se dalji koraci pažljivo prate

Prevoznici Srbije odložili su najavljenu blokadu granice 14. septembra, nakon što je postignut napredak u razgovorima sa Kancelarijom EU u Srbiji povodom izdavanja posebnih viza za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana. Ovu odluku saopštio je organizacioni odbor protesta iz Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PUMED), navodeći da su inicirani institucionalni dogovori oko rešavanja ključnih prepreka za slobodan transport robe između Srbije i zemalja EU. Blokada granice, koja je prethodno planirana kao odgovor na probleme sa viznim režimom, sada je samo odložena, a ne otkazana.

Napredak u rešavanju pitanja viza vozača

Tokom poslednjih razgovora postignut je napredak u definisanju rokova za izdavanje posebnih viza za vozače sa Zapadnog Balkana. Ove vize su ključne za nesmetano poslovanje transportnog sektora. S druge strane, trenutna pravila Šengenskog sporazuma ograničavaju boravak vozača na 90 dana u periodu od 180 dana, što izaziva probleme u svakodnevnom radu i dovodi do hapšenja, deportacija ili zabrana ulaska za vozače. Ova ograničenja su, prema prevoznicima, od ranije tolerisana, ali su sada strogo sprovođena zahvaljujući novom digitalnom sistemu EES, koji povezuje sve članice Šengena.

Institucionalni dogovor kao prioritet

Prema saopštenju organizacionog odbora, odluka o odlaganju protesta doneta je kako bi se dala šansa institucionalnim rešenjima i realizaciji dogovorenih obaveza. „Primarni cilj Udruženja uvek je bio rešenje problema, a ne sam protest, pa smatramo da je u ovom trenutku odgovorno i svrsishodno dati šansu institucionalnom dogovoru i realizaciji preuzetih obaveza“, navodi se u saopštenju. Organizatori naglašavaju da će pažljivo pratiti realizaciju dogovorenih koraka i rokova, te da će, u slučaju opstrukcija ili odstupanja od dogovora, ponovo aktivirati proteste. Pored toga, diplomatske aktivnosti državnih institucija Srbije dovele su do napretka kod većeg broja članica EU, što dodatno ohrabruje prevoznike da sačekaju ishod pregovora.

Šira tržišna slika i ekonomski značaj

Prevoznici iz Srbije su i ranije prvi u regionu odustajali od protesta, što ih je izdvojilo u odnosu na kolege iz okolnih zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, problemi sa vizama i ograničenjima boravka ostaju ozbiljan izazov za ceo transportni sektor regiona. Pravilno rešavanje ovog pitanja može direktno uticati na efikasnost i konkurentnost prevoznika, kao i na robni promet između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Očekuje se da će dalji tok pregovora biti presudan za stabilnost sektora i nastavak izvoza i uvoza robe pod povoljnijim uslovima. U saopštenju je zaključeno da okupljanje prevoznika na granicama ostaje krajnja mera, ali da trenutni napredak daje osnov za optimizam. Javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim daljim koracima i ishodu pregovora.

Rast cena ugostiteljskih usluga dvostruko nadmašio opštu inflaciju, dok je hrana poskupela 10,6 odsto prema podacima RZS

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u Srbiji pala na 2,2 odsto u avgustu 2026. godine u odnosu na avgust prošle godine. U istom periodu, cene u restoranima i hotelima porasle su 5,2 odsto, što je dvostruko brže od opšte inflacije. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, koje obuhvataju osnovne životne troškove, u avgustu su bile više za 2,2 odsto nego godinu dana ranije, dok su u odnosu na jul ove godine porasle za 0,5 odsto.

Posmatrano od početka godine, ukupno povećanje cena iznosi 3,0 odsto. Najizraženiji rast zabeležen je u sektorima transporta sa 1,7 odsto i rekreacije, sporta i kulture sa 1,3 odsto. Nameštaj, oprema za domaćinstvo i usluge lične nege, kao i socijalna zaštita i ostale usluge, poskupeli su za 0,9 odsto. Ove promene ukazuju na raznolike trendove među glavnim grupama potrošnje.

Inflacija u Srbiji i rast cena u restoranima

U grupi hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, kao i restorani i hoteli, cene su porasle po 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i zdravlje, osiguranje i finansijske usluge zabeležili su rast od 0,3 odsto. Informisanje, komunikacije i obrazovanje beleže manji rast od 0,1 odsto. S druge strane, odeća i obuća pojeftinile su za 0,5 odsto.

Prema podacima RZS, cene ugostiteljskih usluga porasle su za 5,2 odsto u avgustu 2026. u poređenju sa avgustom 2025. godine. Ovaj rast cena u restoranima i hotelima je dvostruko viši od opšte inflacije, što ukazuje na specifične pritiske u ovom sektoru. Hrana u ugostiteljstvu poskupela je za 10,6 odsto, dok su gotova jela porasla za 8,9 odsto, variva za 8,7 odsto, a topla i hladna predjela za 6,5 odsto.

Rast cena pića i regionalne razlike

Alkoholna pića u ugostiteljskim objektima poskupela su za 5,5 odsto, dok su bezalkoholna pića zabeležila rast cena od 6,1 odsto. Prenoćišta su, za razliku od ostalih usluga, zabeležila blagi pad cena od 0,1 odsto.

U Vojvodini su ugostiteljske usluge poskupele više nego na republičkom nivou i to za 9,4 odsto. U istom periodu, hrana je u ovom regionu poskupela za 11,7 odsto, alkoholna pića za 7,0 odsto, bezalkoholna pića za 8,7 odsto, dok su prenoćišta skuplja za 2,3 odsto. Kao rezultat, troškovi izlaska i konzumacije u ugostiteljskim objektima u Vojvodini značajno su premašili prosek Srbije.

Ove promene pokazuju da inflacija u Srbiji usporava, ali pojedini sektori, posebno ugostiteljstvo, beleže nastavak rasta cena. Takođe, regionalne razlike dodatno utiču na opterećenje potrošača koji koriste ove usluge. Inflacija, kao mera ukupnog rasta cena na tržištu, i dalje ima direktan uticaj na životni standard građana, a praćenje sektorskih i regionalnih razlika postaje sve važnije za precizno sagledavanje ekonomske situacije.

Globalna cena nafte Brent dostigla 110 dolara po barelu, dok gorivo u Srbiji nastavlja da raste zbog visoke akcize i tržišnih faktora

Cena nafte Brent ponovo se približila nivou od 110 dolara po barelu, što predstavlja značajan rast u odnosu na kraj avgusta kada je iznosila oko 90 dolara. Iako trenutna cena nafte nije dostigla istorijski maksimum od 147,7 dolara iz jula 2008. godine, ili ovogodišnji rekord od 126,4 dolara iz aprila 2026, vozači u Srbiji suočavaju se sa rekordnim cenama goriva na domaćem tržištu. Prosečna cena Brenta za prethodnu nedelju iznosila je 99,5 dolara, što je povećanje od gotovo 7% u poređenju sa sedam dana ranije.

Razlozi za rast cena goriva u Srbiji

U Srbiji cena goriva nastavlja da obara rekorde svakog petka, uz poskupljenje od minimum jednog ili dva dinara. Ovakav trend posledica je nekoliko faktora, među kojima je najznačajnija i dalje visoka akciza, koja je smanjena na maksimalno dozvoljenih 20% prema zakonu, ali i referentne cene derivata na mediteranskom tržištu (PLATTS CIF Med). Na Mediteranu je cena dizela (ULSD 10 ppm) dostigla 1.450–1.460 dolara po toni, što predstavlja rast od 5–7% u odnosu na početak meseca. Kod benzina (premium petrol 95 10ppm) rast je bio znatno manji, pa se cene kreću između 1.260 i 1.280 dolara po toni.

Cena nafte Brent u regionu i uticaj na tržište

U regionu su cene goriva stabilizovane ili su zabeležile manji pad. U Hrvatskoj, od 8. do 15. septembra, litar eurosupera 95 košta 1,67 evra, dok je eurodizel 1,79 evra, bez promena tokom poslednje nedelje. U Crnoj Gori, super 95 je pojeftinio za dva centa na 1,72 evra, dok je eurodizel ostao na 1,87 evra. U Makedoniji, dizel je 1,54 evra, dok je benzin neznatno poskupeo na 1,53 evra. S druge strane, u Bosni i Hercegovini zabeleženo je povećanje cena: benzin sada košta 1,60 evra (+6,4 centa), a dizel 1,76 evra (+2,83 centa).

Administrativne mere i formiranje cena goriva

U Srbiji maloprodajne cene derivata određuju se prema Uredbi o ograničenju cena, koja je na snazi od februara 2022. godine i više puta produžavana, poslednji put do sredine oktobra. Cena se formira na osnovu prosečne veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, uz dodatak maloprodajne marže i PDV-a. Pri tome se ne uzima u obzir fabrička cena domaće rafinerije, koja trenutno ne radi već dva meseca, već prosek kotacija sa mediteranske berze. Privredni subjekti su dužni da nove maloprodajne cene primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Uticaj na potrošače i tržište goriva

I pored produženja umanjenja akcize od 20%, cene na pumpama u Srbiji ostaju visoke. Litar benzina BMB95 iznosi 205 dinara, dok je litar evrodizela 234 dinara. U martu, kada je prosečna nedeljna cena Brenta bila slična, litar benzina je koštao 188 dinara, a dizela 212 dinara. Kao rezultat, vozači u Srbiji izdvajaju znatno više za gorivo u poređenju sa ranijim periodima, što dodatno opterećuje potrošačke budžete. Očekuje se da će administrativne mere i dalje igrati ključnu ulogu u formiranju cena, dok globalna kretanja na tržištu nafte ostaju glavni faktor neizvesnosti za domaće tržište.