Finansiranje u dinarima olakšava obrtni kapital i smanjuje valutni rizik za domaća preduzeća

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je 25 miliona evra u protivvrednosti u srpskim dinarima za podršku obrtanom kapitalu i faktoringu domaćih kompanija. Ova sredstva, kako navodi EBRD, biće usmerena na finansiranje na osnovu potraživanja od kupaca, odnosno obrtni faktoring, čime se omogućava srpskim preduzećima da brže pretvore svoja potraživanja u gotovinu i poboljšaju likvidnost. Finansiranje je deo programa za olakšavanje trgovine, a revolving faktoring aranžman je odobren UniCredit Bank Srbija.

Dinar kao valuta smanjuje valutni rizik

Za domaće kompanije poseban značaj ima činjenica da je finansiranje obezbeđeno u dinarima. Na ovaj način, preduzeća čiji su prihodi i rashodi u domaćoj valuti mogu bolje uskladiti finansiranje sa svojim novčanim tokovima. Osim toga, smanjuje se izloženost valutnim promenama, što dodatno povećava finansijsku stabilnost preduzeća u Srbiji. Kao rezultat, firme ne moraju da čekaju da kupci izmire svoje račune, već brzo dolaze do novca potrebnog za svakodnevno poslovanje.

Rastuća tražnja za faktoringom u Srbiji

Prema saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj, transakcija potvrđuje rastuću tražnju za finansiranjem potraživanja u lokalnoj valuti i sve veći značaj faktoringa za trgovinu i lance snabdevanja u Srbiji. Veća dostupnost faktoringa trebalo bi da poboljša upravljanje novčanim tokovima, olakša izmirivanje obaveza prema dobavljačima i omogući preduzećima da nastave sa ulaganjima i širenjem poslovanja. Pored toga, ovakav aranžman podržava konkurentnost privatnog sektora i doprinosi razvoju finansijskog tržišta.

EBRD nastavila ulaganja u srpsku privredu

EBRD ističe da je od početka poslovanja u Srbiji investirala više od 11 milijardi evra kroz više od 410 projekata. Fokus tih ulaganja bio je na unapređenju konkurentnosti privatnog sektora, infrastrukturi, razvoju zelene ekonomije i jačanju finansijskog sektora. Prema navodima banke, novi program podrške faktoringu nastavlja strategiju podrške održivom rastu i razvoju malih i srednjih preduzeća.

Uticaj na poslovanje srpskih kompanija

Kao rezultat ovog finansiranja, srpske kompanije mogu lakše upravljati obrtanjem kapitala i smanjiti rizik od nelikvidnosti. Faktoring je posebno značajan za mala i srednja preduzeća koja često nemaju pristup dugoročnim kreditnim linijama. Uporedo sa tim, podrška EBRD-a doprinosi stabilnosti celokupnog lanca snabdevanja i jača otpornost privrede na promene tržišnih uslova. Očekuje se da će ovakva inicijativa podstaći dodatne investicije i unaprediti poslovnu klimu u Srbiji.

Niški aerodrom zabeležio rast avio-operacija i kargo prevoza, sa 52.803 putnika i 592.580 kg robe u avgustu

Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu prevezao je 52.803 putnika u avgustu 2026. godine, što predstavlja rast od 12 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema zvaničnim podacima kompanije. Broj avio-operacija dostigao je rekordnih 548 u avgustu, dok je kargo saobraćaj porastao za 9 odsto i iznosio 592.580 kilograma prevezene robe.

Rast broja putnika i kargo saobraćaja

Kao rezultat povećanja broja letova i proširenja destinacija tokom letnjeg reda letenja, aerodrom je ostvario značajan napredak u oba segmenta poslovanja. U poređenju sa avgustom prethodne godine, broj putnika porastao je za 12 odsto, dok je prevezeno 592.580 kilograma robe, što je rast od 9 odsto. Ovaj rezultat potvrđuje da niški aerodrom beleži konstantan rast i u segmentu teretnog saobraćaja, što ga čini važnim logističkim čvorištem za jug Srbije. Letnji red letenja na snazi je do 24. oktobra, što znači da će povećana frekvencija letova doprineti održanju pozitivnog trenda.

Analiza tržišnih okolnosti i značaj za region

Ovakav rast broja putnika i kargo operacija na aerodromu Konstantin Veliki odražava širi trend oporavka avio-saobraćaja u Srbiji i regionu, nakon izazovnih godina za globalnu avijaciju. Povećanje broja avio-operacija na 548 u jednom mesecu ukazuje na proširenu ponudu destinacija i veću potražnju za avionskim prevozom iz Niša. Osim toga, rast kargo saobraćaja ima pozitivan uticaj na privredu juga Srbije, jer omogućava brži i efikasniji transport robe, što je ključno za regionalni izvoz i logistički sektor. U međuvremenu, aerodrom Konstantin Veliki nastavlja da unapređuje svoje kapacitete kako bi odgovorio na rastuće zahteve putnika i poslovnih partnera.

Rekordne operacije i nastavak rasta

Broj avio-operacija od 548 u avgustu predstavlja istorijski maksimum za niški aerodrom. Ovaj podatak svedoči o rastućoj ulozi aerodroma kao saobraćajnog čvorišta i doprinosi povećanju konkurentnosti regiona na avio-mapi Srbije. Pored toga, povećanje kargo prevoza od 9 odsto pokazuje stabilan rast logističkog sektora u Nišu. Letnji red letenja, koji traje do 24. oktobra, omogućava dodatni priliv putnika i tereta, što pozitivno utiče na rezultate poslovanja aerodroma. Kao rezultat, aerodrom Konstantin Veliki potvrđuje svoju poziciju ključne saobraćajne tačke za jug Srbije.

Porodice u Srbiji za školsku godinu izdvajaju od 29.000 do 40.000 dinara, uz dodatne izdatke za udžbenike i opremu

Početak školske godine u Srbiji donosi značajno opterećenje porodičnog budžeta, jer troškovi prvog septembra rastu iz godine u godinu. Prema okvirnoj računici, roditelji izdvajaju između 29.000 i 40.000 dinara po detetu za pripremu školske godine, pokazuju podaci iz analize tržišta. Ova suma ne uključuje sveske, odeću, obuću, opremu za fizičko vaspitanje i džeparac, što dodatno povećava ukupne troškove.

Troškovi đačkog pribora i opreme

Jedna od najvećih stavki u izdatku za prvi septembar je kvalitetan školski ranac, koji košta od 4.000 do 7.000 dinara, dok pojedini modeli dostižu i 10.000 dinara. Takođe, cena pernice varira od 2.000 do 4.000 dinara, a kompletan školski pribor, uključujući bojice, olovke i gumice, prema procenama ne može biti manji od 6.000 do 7.000 dinara po detetu. Na internet stranicama knjižara, obična sveska A5 formata košta od 50 dinara, dok šarene i sjajne sveske dostižu i 200 dinara. Velike sveske za matematiku prodaju se za najmanje 150 dinara. Zbog toga, roditelji za obavezne predmete moraju da kupe najmanje 13 svezaka po detetu, što značajno povećava ukupan iznos.

Odeća, oprema za fizičko i dodatni materijal

Osim osnovnog pribora, dodatni troškovi uključuju obnavljanje odeće i obuće, kao i kupovinu sportske opreme potrebne za časove fizičkog vaspitanja. Pravila nalažu belu majicu, helanke ili šorc i sportske čarape, što predstavlja obaveznu investiciju svake školske godine. Za časove likovnog i tehničkog vaspitanja, roditelji kupuju blokove, tempere, četkice i alat za tehničko crtanje. Jedan blok broj 5 košta oko 100 dinara, set tempera najmanje 300 dinara, a komplet četkica oko 100 dinara. Set za tehničko vaspitanje, koji uključuje šperploču, lepak, testerice i tehničke olovke, prema katalozima knjižara, iznosi oko 1.300 dinara.

Trošak udžbenika i lokalne olakšice

Najveća pojedinačna stavka je kupovina udžbenika, gde komplet za jedan razred i jedno dete košta od 15.000 do 20.000 dinara godišnje. U nekim gradovima, kao što je Beograd, roditelji dobijaju novčanu pomoć od 20.000 dinara za nabavku udžbenika za sve učenike. U Novi Sad i još nekoliko gradova pomoć se odnosi samo na đake prvake. Ipak, većina roditelja ovu stavku pokriva iz sopstvenog budžeta, jer slične olakšice u manjim opštinama nisu uobičajene. Kao rezultat toga, ukupan iznos koji roditelji izdvajaju za početak školske godine često prevazilazi početnu procenu.

Šira ekonomska slika i implikacije

Rast troškova prvog septembra pokazuje opšte trendove rasta životnih troškova u Srbiji. Porodice sa više školske dece suočene su sa značajnim pritiskom na budžet. Iako pojedine lokalne samouprave uvode olakšice, pomoć nije sistemski dostupna na nacionalnom nivou. Školska godina tako postaje period najvećih izdataka za mnoge roditelje, što se direktno odražava na potrošnju i planiranje ličnih finansija.