Evropska centralna banka najavljuje povećanje kamata za 25 baznih poena u aprilu i junu, mala i srednja preduzeća pod pritiskom
Blagi, ali kontinuirani rast euribora sa 2 na 2,15 odsto i rast geopolitičkih tenzija, posebno na Bliskom istoku, doveli su do povećanja troškova zaduživanja za privredu u Srbiji, naročito za mala i srednja preduzeća koja su najviše zavisna od bankarskog finansiranja. Prema najnovijim procenama investicionih banaka, Evropska centralna banka (ECB) bi već u drugom kvartalu 2026. godine mogla da otpočne novi ciklus povećanja kamatnih stopa, sa planiranim rastom kamata od 25 baznih poena u aprilu i junu.
Ovakve najave dolaze u trenutku kada su cene energenata u porastu i kada inflatorni pritisci jačaju. Kompozitni PMI indeks poslovne aktivnosti u evrozoni pao je na 50,5 poena u martu, što je najsporiji tempo rasta u poslednjih deset meseci. Analitičari ocenjuju da postoji rizik od stagflacije, odnosno istovremenog rasta cena i usporavanja privrednog rasta. Troškovi kompanija rastu zbog skuplje energije i poremećaja u lancima snabdevanja, što dodatno podstiče ECB da reaguje povećanjem kamata.
“Ne bismo ocenili da je došlo do naglog skoka euribora, reč je o umerenoj promeni sa dva odsto na 2,15 odsto. Ipak, pažljivo pratimo aktuelna geopolitička dešavanja na Bliskom istoku, jer je situacija vrlo promenljiva“, izjavio je Miloš Zečević, direktor Sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci. On naglašava da će dalji pravac kretanja kamata zavisiti od spoljnog okruženja i odluka monetarnih vlasti: “U zavisnosti od trajanja i epiloga sukoba, efekti na uvoznu inflaciju u Evropskoj uniji, a posledično i u Srbiji, mogu biti manje ili više izraženi. Rast referentnih stopa ECB, ali i rast kamatnih stopa na depozite, koji predstavljaju ključni izvor likvidnosti banaka, prirodno utiču na cenu kreditiranja.”
U prethodnih šest meseci zabeležen je značajan rast kamatnih stopa na depozite u obe valute, što je posledica neusklađenosti između snažnog rasta kreditne aktivnosti i sporijeg rasta depozita. Ova dinamika utiče na likvidnost bankarskog sektora i dovodi do viših kamatnih stopa. Sagovornici iz finansijskog sektora ističu da je još rano za precizne procene, ali da su rizici jasno prisutni. Ukoliko se geopolitičke tenzije produže i cene energenata ostanu visoke, može se očekivati dodatni rast inflacije, što bi vodilo ka novim povećanjima kamata.
Finansijski analitičar Milan Beslać upozorava: “Euribor će sigurno nastaviti latentno da raste dokle god se situacija sa energentima i poljoprivrednim proizvodima ne dovede u ravnotežu. Ovu finansijsku turbulenciju osetićemo za mesec do dva, kada će poskupeti kreditna zaduženja ne samo za stambene kredite već i kredite za privredu.”
Za privredu u Srbiji to znači da će doći do skupljeg zaduživanja već u kratkom roku. Posebno su izložena mala i srednja preduzeća, koja se oslanjaju na kredite za obrtna sredstva i investicije. Rast kamata direktno povećava njihove troškove finansiranja, što može uticati na profitabilnost, investicione planove i cene proizvoda i usluga. “Kompanije će uvek preneti bilo koju finansijsku turbulenciju na cenu svog proizvoda ili usluge“, ističe Beslać, dodajući da će se to neminovno odraziti na inflaciju.
Centralna banka Srbije do sada nije snižavala referentne kamatne stope, što se ocenjuje kao adekvatna mera u uslovima globalne neizvesnosti. Iako trenutni rast kamata još uvek nije dramatičan, trend ukazuje na promenu finansijskih uslova koja bi u narednom periodu mogla značajno da utiče na poslovanje privrede. Kompanije će morati pažljivije da planiraju zaduživanje i upravljanje likvidnošću, dok će banke pooštravati kriterijume kreditiranja. Era jeftinog novca sve je izvesnije iza nas, a prvi efekti tog trenda biće najvidljiviji na kreditima za privredu.
