Operativni novčani tok iznosio 16,7 milijardi dinara, a investicije dostigle 6,3 milijarde dinara

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je u prva tri meseca 2026. godine ostvarila neto dobit od 2,8 milijardi dinara, uz pozitivan EBITDA rezultat od 11 milijardi dinara. Kompanija navodi da su na poslovne rezultate uticali efekat jeftinijih zaliha nafte i rast cena nafte na svetskom tržištu. U periodu januar–mart 2026. operativni novčani tok iznosio je 16,7 milijardi dinara, dok su investicije NIS-a dostigle 6,3 milijarde dinara, najviše u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

NIS grupa je poslovala u izuzetno složenim uslovima, pod uticajem ograničenja kratkoročnih licenci Ministarstva finansija SAD, što je rezultiralo smanjenjem obima prerade sirove nafte i prometa naftnih derivata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U cilju očuvanja likvidnosti i stabilnosti, kompanija je sprovela mere za optimizaciju troškova, uz kontinuirano finansiranje strateških projekata.

Prosečna cena nafte tipa Brent u prvom kvartalu iznosila je 80,6 dolara po barelu, što je sedam odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Ukupna zaduženost prema bankama smanjena je na 373,7 miliona evra, dok su obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda iznosile 44 milijarde dinara.

U izveštajnom periodu, ukupna proizvodnja nafte i gasa bila je 280,3 hiljade uslovnih tona, dok je obim prerade sirove nafte i poluproizvoda dostigao 642,8 hiljada tona. Promet naftnih derivata iznosio je 592,2 hiljade tona, a ukupna proizvodnja električne energije 40,5 GWh.

„U nastavku godine, usled kompleksnih okolnosti za poslovanje, NIS će ostati posvećen urednom snabdevanju tržišta, očuvanju finansijske discipline i socijalnoj stabilnosti zaposlenih“, navodi se u saopštenju kompanije.

Centralna banka i 18 banaka od 10. aprila upisani u SEPA registar, građanima i privredi dostupni brži transferi u evrima

Banke u Srbiji biće operativno spremne za izvršavanje plaćanja u okviru SEPA sistema od 5. maja ove godine, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Nakon što je Srbija u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima (SEPA), Evropski platni savet je odobrio prijave centralne banke i 18 poslovnih banaka za pristupanje SEPA Credit Transfer šemi, a od 10. aprila 2026. oni su i zvanično upisani u registar učesnika.

Prema podacima NBS, od 5. maja korisnici platnih usluga iz Srbije – građani i privreda – moći će da izvršavaju i primaju plaćanja putem SEPA Credit Transfer šeme. NBS će, kao pružalac platnih usluga za korisnike budžetskih sredstava, takođe biti tehnički i operativno spremna da izvršava SEPA plaćanja od istog datuma.

Iz centralne banke ističu da članstvo u SEPA donosi brojne prednosti, uključujući brže transakcije i niže troškove, što je naročito važno za doznake iz inostranstva i poslovanje kompanija sa partnerima iz Evrope. Domaće banke su u završnoj fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja sa SEPA pravilima, uključujući prilagođavanje sistema i pristup kliring i poravnavajućim infrastrukturama.

Trenutno su u toku završne pripreme novih tarifnika sa cenama usluga za SEPA transakcije, a očekuje se da će naknade koje domaće banke naplaćuju biti konkurentne zemljama regiona i povoljnije od postojećih naknada za transakcije u evrima sa SEPA članicama. “U toku su i završne pripreme novih tarifnika, koji će sadržati cene usluga obavljanja SEPA transakcija i očekuje se da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje se trenutno naplaćuju za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA”, navode iz NBS-a.

NBS napominje da će domaće banke ove transakcije obavljati preko posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu visinu naknade kod svake banke, a korisnici će o tome biti blagovremeno obavešteni pre početka izvršavanja SEPA transakcija.

Brža i efikasnija obrada transakcija u evrima kroz SEPA sistem može imati pozitivan uticaj na rast međunarodne trgovine, omogućavajući kompanijama iz Srbije brže izmirivanje obaveza i prijem sredstava od partnera iz SEPA područja. U prvoj fazi pristupanja, banke iz Srbije su podnele prijave za SEPA Credit Transfer šemu, dok se u narednim fazama očekuje i pristupanje SEPA Instant Credit Transfer šemi, koja omogućava gotovo trenutno izvršavanje transakcija u evrima. Dinamika tog procesa zavisiće od spremnosti evropskih banaka da omoguće ovu uslugu učesnicima iz Srbije.

“Imajući u vidu nesporan značaj SEPA plaćanja, u smislu sigurnosti i nižih troškova, od banaka se očekuje da korisnicima platnih usluga prioritetno ponude izvršavanje platnih transakcija putem SEPA platne šeme, kad god su za to ispunjeni uslovi”, poručuju iz NBS-a. Banke su dužne da korisnicima obezbede adekvatne informacije o mogućnostima i prednostima SEPA sistema, jer ovaj model omogućava efikasnije i povoljnije plaćanje u evrima unutar SEPA područja.

Plaćanja u valutama koje nisu evro, kao i transakcije prema zemljama van SEPA, nastaviće da se realizuju putem SWIFT sistema, zaključuje NBS.

Kompanija tvrdi da model otkriva propuste efikasnije od ljudi, ali bez podataka o stopi lažno pozitivnih nalaza

Kompanija Anthropic iz Silicijumske doline saopštila je da njen AI model Claude Mythos može da pronalazi bezbednosne propuste efikasnije od ljudskih stručnjaka, upozoravajući da bi, ukoliko se nađe u pogrešnim rukama, posledice po ekonomiju i nacionalnu bezbednost mogle biti ozbiljne. Ove tvrdnje izazvale su reakcije u industriji, posebno jer kompanija nije objavila ključne podatke kao što je stopa lažno pozitivnih nalaza, što je standard u sajber bezbednosti.

Prema dostupnim informacijama, model Claude Mythos nije upoređen sa postojećim alatima koje inženjeri koriste decenijama, a stručnjaci ističu da je bez tih podataka teško proceniti njegovu stvarnu efikasnost. Iako Anthropic tvrdi da njihova tehnologija može brzo analizirati ogromne količine koda i identifikovati ranjivosti, kritičari naglašavaju da ovakve izjave predstavljaju deo pažljivo građenog narativa straha, kojim se skreće pažnja sa postojećih problema kao što su ekološki uticaj i eksploatacija radne snage.

Još 2019. godine, direktor Dario Amodei iz kompanije OpenAI odlučio je da model GPT-2 ne bude javno objavljen zbog mogućih zloupotreba, ali je nekoliko meseci kasnije model ipak postao dostupan. Slična retorika o rizicima koristi se i danas za naprednije AI sisteme, dok lideri iz industrije, poput Bila Gejtsa i Demisa Hasabisa, upozoravaju da bi rizik od veštačke inteligencije mogao biti ravan nuklearnom ratu ili pandemijama.

U isto vreme, AI kompanije menjaju svoje interne principe. Google je ublažio ograničenja na razvoj AI za vojnu upotrebu, OpenAI je vodio pravne procese oko promene neprofitnog statusa, dok je Anthropic odustao od ranijih obećanja da neće razvijati modele bez garantovane bezbednosti. Istovremeno, problemi kao što su greške u medicinskim dijagnozama, povećanje emisije gasova iz data centara i širenje deepfake tehnologije ostaju aktuelni, dok javna debata često ostaje fokusirana na potencijalne scenarije “kraja sveta”.

Stručnjaci upozoravaju da preuveličavanje sposobnosti AI sistema bez konkretnih dokaza jača poziciju kompanija, jer sugeriše da su upravo one jedine sposobne da kontrolišu rizike. “Ako ove tehnologije predstavljate kao gotovo natprirodne, ljudi počinju da veruju da su nemoćni, a onda se okreću upravo tim kompanijama kao jedinim rešenjima”, navodi Šenon Valor sa Univerziteta u Edinburgu. Na kraju, ostaje pitanje koliko javnost veruje narativima koji dolaze iz industrije koja od tog straha direktno profitira.