Connect with us

Domaće

EPS održava stabilno snabdevanje strujom uprkos istorijski niskom vodostaju Dunava

Vodostaj Dunava kod Bezdana pao na -167 centimetara, Đerdap 1 radi sa dotokom od 1.400 kubika u najnižem režimu

Objavljeno pre

1 sedmica

,

EPS održava stabilno snabdevanje strujom uprkos istorijski niskom vodostaju Dunava – snabdevanje strujom stabilno Foto Izvor: Pexels / Quang Nguyen Vinh

Vodostaj Dunava kod Bezdana pao na -167 centimetara, Đerdap 1 radi sa dotokom od 1.400 kubika u najnižem režimu

Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da je snabdevanje strujom stabilno uprkos tome što je vodostaj Dunava kod Bezdana pao na -167 centimetara, što je najniži nivo u istoriji. Prema rečima generalnog direktora Dušana Živkovića, EPS je preduzeo sve potrebne mere kako bi obezbedio redovno snabdevanje električnom energijom za građane i privredu Srbije. On je naglasio da su svi termokapaciteti u pogonu, osim dva koja su trenutno u remontu, dok hidroelektrane funkcionišu u skladu sa trenutnim dotokom vode.

Stanje hidroelektrana i dotoci vode

Vodostaj Dunava, ključnog za rad hidroelektrana, dostigao je rekordno nizak nivo. Na Đerdapu 1 prosečan dotok iznosi 1.400 kubika, što je istorijski minimum. Hidroelektrana Đerdap 1 radi sa oko 20 odsto kapaciteta, dok je Đerdap 2 na oko 30 odsto. S obzirom na ovakve hidrometeorološke uslove, Živković je istakao da ne treba očekivati značajniji rast dotoka Dunava u narednom periodu. S druge strane, Drina ima pristojan dotok za ovako sušan period. Zbog toga EPS održava postojeći nivo akumulacija i deponija uglja, što garantuje sigurnost snabdevanja iz domaćih izvora.

EPS: snabdevanje strujom stabilno uprkos rekordno niskom Dunavu

„Mi smo preduzeli uglavnom sve mere. Kontinuitet snabdevanja električnom energijom i obezbeđivanje potrebnih količina, eventualno i na tržištu, ostaju naš prioritet. Ključni cilj je da zadržimo sigurnost snabdevanja iz sopstvenih kapaciteta“, izjavio je Dušan Živković, generalni direktor EPS-a. On je dodao da je snabdevanje električnom energijom stabilno u prethodnom i sadašnjem periodu, a očekuje se da tako ostane i ubuduće. „Ovo jeste period velikog izazova, ali želim još jednom da naglasim da građani i privreda ne treba da brinu o redovnom snabdevanju električnom energijom“, poručio je Živković.

Istorijski minimumi i širi značaj za energetiku

Nivo Dunava kod Bezdana, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pao je na -167 centimetara. Prethodno najniži nivo zabeležen je 1909. godine i iznosio je -143 centimetra. Ovakav pad vodostaja ima posledice ne samo za hidroenergetski sektor, već i za rečni transport i turizam. U poređenju sa drugim evropskim državama, slične probleme beleže i susedne zemlje, što dodatno podvlači značaj upravljanja energetskim resursima tokom ekstremnih vremenskih prilika. Pored toga, EPS ističe da se sistem kontinuirano prilagođava izazovima kako bi održao stabilnost snabdevanja električnom energijom. Na taj način, kompanija nastoji da zaštiti i privredni rast i svakodnevni život građana Srbije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Objavljeno pre

7 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast, a vrednost pojedinih umetničkih dela i predmeta dostiže i 530.000 evra. Prema rečima Vladimira Vasića, izvršnog direktora BBS Capital Investment Group, građani sada sve češće ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. Takva ulaganja prate globalne preporuke, po kojima ovakva imovina treba da čini 10-15 odsto ukupne imovine investitora.

Rast vrednosti kolekcionarskih predmeta

Vasić navodi da pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas vrede stotine hiljada evra. Kao primer izdvaja sliku Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, koja je prodata za oko 530.000 evra. Zanimljiv je i slučaj slike „Selo“ Save Šumanovića, koja je prvobitno procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra. Ipak, Vasić ističe da tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju svoje cikluse i rizike, uključujući ograničenu likvidnost i mogućnost falsifikata. Vrednost predmeta zavisi isključivo od spremnosti kupca da plati određenu cenu.

Umetnine i privatne kolekcije kao investicija

Prema Nikoli Kusovcu, istoričaru umetnosti i procenitelju, tržište umetnina po količini novca nalazi se odmah iza naftne industrije. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, pa kolekcionari najvrednija dela često kupuju u Beču i Budimpešti. On naglašava da privatne kolekcije, koje često sadrže dela domaćih i svetskih majstora, premašuju vrednost od nekoliko hiljada evra. Među najznačajnijim je zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, koja sadrži oko 300 dela poznatih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo te zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru, a uključuje slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića i drugih.

Diverzifikacija i trendovi na tržištu kolekcionarstva

Kolekcionar Jovan Mandić ukazuje da kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i satove, keramiku, stare reklamne table, igračke i industrijski dizajn. On navodi primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je služila kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Keramika Žolnaj iz Mađarske, koja se pre deset godina mogla nabaviti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama dostiže i 50.000 evra. Vasić dodaje da vrednost često stvara i potpis dizajnera, pa limitirani i ručno oslikani modeli frižidera nastali u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike mogu premašiti cenu od 50.000 evra. Kao rezultat, investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji postaje način diverzifikacije kapitala, pri čemu strast i potencijalni prinos idu ruku pod ruku. Iako rekordne aukcije privlače pažnju javnosti, najveći deo vrednih predmeta i dalje ostaje skriven u privatnim zbirkama, što samo potvrđuje značaj ovog tržišta za domaći investicioni ekosistem.

Pročitaj još

Domaće

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Objavljeno pre

42 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Mala i srednja preduzeća širom sveta suočila su se sa ozbiljnim izazovima u oblasti sajber-bezbednosti tokom protekle godine. Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, čak 86% MSP pretrpelo je neki oblik sajber incidenta u poslednjih 12 meseci. Ključni podatak izveštaja ukazuje da je samo 14% preduzeća sa manje od 500 zaposlenih uspelo da izbegne napad, što dodatno potvrđuje rastuću učestalost i sofisticiranost pretnji na globalnom nivou.

Najčešći sajber incidenti i njihova struktura

Prema rezultatima globalnog istraživanja koje je sproveo Kaspersky centar za interna istraživanja, prosečno preduzeće doživelo je tri različite vrste bezbednosnih incidenata tokom godine. Na vrhu liste nalaze se fišing napadi, koji su činili 23% svih slučajeva, dok 18% incidenata otpada na iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa veštačkom inteligencijom. Pored toga, 15% preduzeća prijavilo je iskorišćavanje softverskih ranjivosti, kompromitovanje poslovne elektronske pošte, kao i napade deepfake sadržajem i na lanac snabdevanja. Iako su napadi tipa nultog dana (zero-day) i napadi preko poverenja na poslednjim mestima, čak 8% organizacija je i njih iskusilo.

Tržišni kontekst i implikacije za MSP sektor

Iluzija da mala i srednja preduzeća mogu ostati neprimećena od strane sajber-kriminalaca brzo nestaje. Digitalizacija poslovanja ubrzava se globalno, a troškovi pokretanja sajber napada opadaju, što omogućava napadačima da koriste iste metode protiv MSP kao i protiv velikih korporacija. Kao rezultat, fišing, kompromitovanje poslovne elektronske pošte i napadi vezani za AI ranjivosti sada predstavljaju realan rizik za kompanije u fazi rasta. S druge strane, masovni napadi malverom i ransomver su nešto izraženiji kod kompanija sa više od 500 zaposlenih, ali i mala preduzeća nisu pošteđena.

Preporuke za jačanje sajber otpornosti

Na osnovu prikupljenih podataka, Kaspersky preporučuje MSP sektorima da ulažu u jačanje korporativne zaštite i kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Posebno se ističe potreba za obezbeđenjem protiv fišing napada i zaštitom od ranjivosti povezanih sa naprednim tehnologijama, kao što je veštačka inteligencija. Uporedo sa tim, preporučuje se i redovan monitoring softverskih sistema i ažuriranje bezbednosnih politika kako bi MSP mogao efikasno da odgovori na nove tipove pretnji. Ove preporuke su ključne jer, prema istraživanju, digitalna transformacija povećava izloženost malih i srednjih preduzeća novim vrstama sajber napada. Važno je napomenuti da sve preporuke dolaze direktno iz izveštaja i ne uključuju dodatne prognoze ili ekstrapolacije.

Pročitaj još

Domaće

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Objavljeno pre

47 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Fokskon, najveći svetski proizvođač elektronike po ugovoru, prijavio je u drugom kvartalu 2026. godine neto dobit od 59,97 milijardi tajvanskih dolara (1,86 milijardi dolara). Dobit je porasla za 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnom izveštaju kompanije. Ovaj rezultat je nešto iznad očekivanih 58,8 milijardi tajvanskih dolara, što oslikava snažnu tražnju za AI serverima.

AI serveri podigli prihode Fokskona

Prihodi iz segmenta klaud infrastrukture i mrežne opreme činili su 51 odsto ukupnih prihoda Fokskona u drugom kvartalu 2026. godine. S druge strane, prihodi od potrošačke elektronike iznosili su 29 odsto, što ukazuje na promenu fokusa u poslovanju. Kao rezultat, rast dobiti od 35 odsto pre svega je podstaknut globalnim investicijama u veštačku inteligenciju i rastućom potrebom za naprednom server infrastrukturom. Kompanija je zadržala raniju prognozu snažnog rasta prihoda u 2026. godini, ali nije objavila precizne brojčane projekcije.

Investicije i strateške promene u proizvodnji

Uporedo sa tim, Fokskon planira da poveća kapitalna ulaganja za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka ilustruje strateški pravac ka diversifikaciji i proširenju kapaciteta, posebno u domenu AI servera. Kompanija širi proizvodnju AI servera u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući nove fabrike u Teksasu i Meksiku. Deo proizvodnje Apple iPhone uređaja, namenjenih američkom tržištu, premešta se u Indiju. Ove promene, s druge strane, naglašavaju globalnu konkurenciju i fleksibilnost u lancima snabdevanja.

Perspektiva sektora i značaj rezultata

Fokus na AI servere omogućava Fokskonu da održi lidersku poziciju u industriji ugovorne proizvodnje elektronike. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u poslovnim i tehnološkim sektorima, očekuje se da će investicije u klaud infrastrukturu nastaviti da podstiču finansijske rezultate kompanije. Pored toga, povećanje kapitalnih ulaganja može doprineti dugoročnom rastu i inovacijama u sektoru. Kompanija, međutim, nije objavila precizne projekcije za celu godinu, već ostaje pri oceni da je izgled za 2026. snažan.

Pročitaj još

U Trendu