Connect with us

Domaće

Dugotrajna suša smanjuje proizvodnju struje i hrane širom Evrope

Nizak vodostaj Dunava i ekstremne vrućine ugrožavaju energetiku i poljoprivredu, rastu troškovi transporta i rizik od poskupljenja hrane

Objavljeno pre

1 sedmica

,

Dugotrajna suša smanjuje proizvodnju struje i hrane širom Evrope Foto Izvor: Pixabay / pen_ash

Nizak vodostaj Dunava i ekstremne vrućine ugrožavaju energetiku i poljoprivredu, rastu troškovi transporta i rizik od poskupljenja hrane

Evropa se ovog leta suočava sa ozbiljnim posledicama koje donosi dugotrajna suša i ekstremne vrućine. Nizak vodostaj Dunava paralizuje rečni transport i smanjuje proizvodnju električne energije, dok proizvodnja hrane trpi zbog loših klimatskih uslova. Posebno su pogođene zemlje Podunavlja, uključujući Srbija, gde su logistički i energetski izazovi sve izraženiji.

Uticaj suše na energetiku i rečni transport

Nizak vodostaj Dunava, najvažnijeg plovnog puta regiona, značajno otežava transport robe. Brodovi sada mogu prevoziti samo deo uobičajenog tereta, što povećava troškove i produžava vreme isporuke. To remeti lance snabdevanja milionima tona žitarica, uglja, rude i nafte širom centralne i jugoistočne Evrope. Smanjena nosivost barži povećava logističke troškove za izvoznike i uvoznike u Srbiji, a pojedine kompanije već smanjuju proizvodnju zbog otežanog dopremanja sirovina. Uporedo sa tim, rečna turistička krstarenja su na nekim deonicama obustavljena ili preusmerena. Kao rezultat, sektor logistike i trgovine trpi dodatne gubitke, što se može direktno odraziti i na rast potrošačkih cena.

Nuklearna i hidroenergetska postrojenja pod pritiskom

Osim toga, dugotrajna suša utiče na rad nuklearnih i hidroelektrana u regionu. Nuklearna elektrana Černavoda u Rumuniji, koja učestvuje sa oko petine u domaćoj proizvodnji električne energije, bila je prinuđena da privremeno ugasi oba reaktora zbog rekordno niskog nivoa Dunava. Vlasti su morale ukloniti stene iz korita reke da bi povećale dotok vode do postrojenja. Slično, nuklearna elektrana Paks u Mađarskoj, koja proizvodi više od 40 procenata električne energije te države, poslednjih dana radi sa smanjenim kapacitetom. Ako se vodostaj i dalje bude smanjivao, postoji mogućnost potpunog gašenja. Zbog toga je povećana potreba za uvozom struje, upravo u trenutku kada je potrošnja rekordna zbog visokih temperatura i pojačanog rada klima uređaja.

Pad proizvodnje hidroelektrana i stabilnost sistema

Srbija takođe oseća posledice smanjenih dotoka vode. Proizvodnja najveće hidroelektrane je značajno smanjena, dok potrošnja električne energije raste zbog višenedeljnih tropskih dana. Industrijski pogoni i logistički centri beleže povećane troškove rashlađivanja, što dodatno opterećuje mrežu. Prema rečima Dragan Rakić, glavnog dispečera u Elektromrežama Srbije, sistem je stabilan i funkcioniše bez zastoja. On je naglasio: „Naš region je naročito pogođen i mi nismo isključeni iz čitave priče, ali prenosni sistem je stabilan i sve funkcioniše u najboljem redu.“ Rakić je dodao da je EMS u stalnom kontaktu sa operatorima susednih sistema radi razmene informacija i zajedničkog održavanja stabilnosti.

Pad prinosa i rizik od rasta cena hrane

U isto vreme, poljoprivreda trpi možda i najveće posledice. Suša i visoke temperature smanjile su prinose kukuruza, suncokreta, šećerne repe, voća i povrća u jugoistočnoj Evropi. Požari dodatno uništavaju obradive površine i šumske komplekse u Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugalu i na Balkanu. Manja proizvodnja gotovo po pravilu dovodi do rasta cena hrane, a analitičari upozoravaju da bi troškovi osiguranja takođe mogli porasti. Predsednik Srbija Aleksandar Vučić izjavio je da zemlji trenutno ne preti opasnost od nestanka električne energije, ali je istakao da je situacija teška i neizvesna. Zbog toga je važno pratiti razvoj vremenskih prilika i spremiti se za moguće nove izazove u energetskom i prehrambenom sektoru.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Objavljeno pre

4 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Fokskon, najveći svetski proizvođač elektronike po ugovoru, prijavio je u drugom kvartalu 2026. godine neto dobit od 59,97 milijardi tajvanskih dolara (1,86 milijardi dolara). Dobit je porasla za 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnom izveštaju kompanije. Ovaj rezultat je nešto iznad očekivanih 58,8 milijardi tajvanskih dolara, što oslikava snažnu tražnju za AI serverima.

AI serveri podigli prihode Fokskona

Prihodi iz segmenta klaud infrastrukture i mrežne opreme činili su 51 odsto ukupnih prihoda Fokskona u drugom kvartalu 2026. godine. S druge strane, prihodi od potrošačke elektronike iznosili su 29 odsto, što ukazuje na promenu fokusa u poslovanju. Kao rezultat, rast dobiti od 35 odsto pre svega je podstaknut globalnim investicijama u veštačku inteligenciju i rastućom potrebom za naprednom server infrastrukturom. Kompanija je zadržala raniju prognozu snažnog rasta prihoda u 2026. godini, ali nije objavila precizne brojčane projekcije.

Investicije i strateške promene u proizvodnji

Uporedo sa tim, Fokskon planira da poveća kapitalna ulaganja za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka ilustruje strateški pravac ka diversifikaciji i proširenju kapaciteta, posebno u domenu AI servera. Kompanija širi proizvodnju AI servera u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući nove fabrike u Teksasu i Meksiku. Deo proizvodnje Apple iPhone uređaja, namenjenih američkom tržištu, premešta se u Indiju. Ove promene, s druge strane, naglašavaju globalnu konkurenciju i fleksibilnost u lancima snabdevanja.

Perspektiva sektora i značaj rezultata

Fokus na AI servere omogućava Fokskonu da održi lidersku poziciju u industriji ugovorne proizvodnje elektronike. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u poslovnim i tehnološkim sektorima, očekuje se da će investicije u klaud infrastrukturu nastaviti da podstiču finansijske rezultate kompanije. Pored toga, povećanje kapitalnih ulaganja može doprineti dugoročnom rastu i inovacijama u sektoru. Kompanija, međutim, nije objavila precizne projekcije za celu godinu, već ostaje pri oceni da je izgled za 2026. snažan.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Objavljeno pre

9 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Inflacija u Srbiji dodatno je usporila u julu 2026. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u julu bile su 0,2 odsto niže nego u junu, dok je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto. Ovo smanjenje ukazuje da su inflatorni pritisci u Srbiji trenutno u opadanju, što je značajan signal za domaće tržište.

Potrošačke cene i kretanja po sektorima

U odnosu na decembar prošle godine, cene su u proseku porasle za 2,5 odsto. Najveći doprinos padu cena u julu dala je grupa Hrana i bezalkoholna pića, gde su cene pale za dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene odeće i obuće smanjene su za 0,7 odsto, dok je obrazovanje pojeftinilo za 0,6 odsto. S druge strane, proizvodi i usluge iz grupe Rekreacija, sport i kultura poskupeli su za 6,2 odsto. Alkoholna pića i duvan bili su skuplji za 1,3 odsto, a cene u grupi zdravlja porasle su za 0,8 odsto. Transport je zabeležio rast od 0,5 odsto, a cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i održavanja stana, kao i restorana i hotela, porasle su po 0,3 odsto. Dodatno, rast od po 0,2 odsto zabeležen je u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i u sektorima lične nege, socijalne zaštite i informisanja.

Poređenje sa regionom i Evropskom unijom

Uporedo sa tim, inflacija u Crnoj Gori ubrzala je na 3,8 odsto u julu, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat. Potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,8 odsto u julu, dok su u Srbiji beležile pad. Najveći rast zabeležen je u kategoriji transporta (10,6 odsto), alkoholnih pića i duvana (10,4 odsto) i usluga u restoranima i hotelima (5,4 odsto). Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 2,2 odsto, a odeća i obuća za 2,3 odsto. Takođe, harmonizovani indeks potrošačkih cena pokazuje ubrzanje inflacije u Crnoj Gori na 3,9 odsto. U Italiji je godišnja inflacija u julu iznosila 2,9 odsto, ali trend pokazuje postepeno usporavanje, sa 3,2 odsto u maju i tri odsto u junu. Posebno je usporio rast cena neregulisane energije, sa 13,3 na 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane i usluga takođe usporile rast. U Nemačkoj je inflacija ubrzala na 2,8 odsto u julu, dok su cene energije porasle za 8,3 odsto na godišnjem nivou. Transport i energenti predstavljaju ključne faktore rasta cena u toj zemlji. Cena hrane u Nemačkoj porasla je za 0,4 odsto, dok su pojedine kategorije, poput maslaca, zabeležile pad od preko 30 odsto.

Širi ekonomski značaj i implikacije za Srbiju

Sa padom potrošačkih cena i inflacijom ispod dva odsto, Srbija ulazi u fazu stabilizacije makroekonomskih pokazatelja. Kao rezultat, domaći potrošači i privreda mogu da računaju na veću predvidivost u troškovima. Međutim, promene u cenama energenata i hrane u Evropskoj uniji i regionu ukazuju na potrebu kontinuiranog praćenja tržišnih faktora. Visoke temperature i suša, koje pogađaju poljoprivredu u Nemačkoj, mogu imati posledice i za cene na širem tržištu. U Srbiji, održavanje inflacije na niskom nivou može doprineti jačanju poverenja investitora i stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Pročitaj još

Domaće

Centar za politike emancipacije izračunao: Plata za život dostiže 154.740 dinara, jaz sa minimalcem ostaje

Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Objavljeno pre

34 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Centar za politike emancipacije izračunao: Plata za život dostiže 154.740 dinara, jaz sa minimalcem ostaje

Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je da plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Ova cifra, prema CPE, predstavlja iznos potreban za pokrivanje osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica. Izračun je sproveden na osnovu inflatornih kretanja tokom 2025. godine i definicije minimalne zarade iz Zakona o radu i standarda Međunarodne organizacije rada.

Jaz između minimalne zarade i plate za život

Aktuelna minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To je dovoljno za pokrivanje svega 42 odsto iznosa koji predstavlja plata za život, saopštio je CPE. S druge strane, Vlada Republike Srbije najavljuje da bi od januara 2027. godine minimalna zarada mogla dostići 70.000 dinara. Međutim, ni to povećanje ne bi obezbedilo dostojanstven život za tročlano domaćinstvo, jer je prag rizika od siromaštva za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara. Stoga, minimalna zarada ostaje ispod nivoa neophodnog za život bez siromaštva. Prema saopštenju CPE, minimalna primanja i dalje održavaju radnike i njihove porodice u stanju siromaštva, iako se jaz između minimalca i plate za život postepeno smanjuje.

Potreba za razvojem politike plate za život

CPE naglašava da je potrebno sistemsko određivanje plate za život i razvojne politike koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu svim građanima. „Svako povećanje minimalnih zarada treba gledati kao pozitivnu tendenciju, ali treba imati u vidu da su te zarade i dalje daleko od iznosa koji je potreban za dostojanstven život“, ističe se u saopštenju CPE. Takođe, podsećaju da zakonski okvir predviđa da minimalna primanja treba da garantuju život dostojan čoveka, ali praksa pokazuje drugačije.

Međunarodni kontekst i inicijative sindikata

Obračun plate za život rađen je prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign. Ova mreža okuplja organizacije i sindikate širom sveta i bori se za bolje uslove rada, posebno u tekstilnoj industriji. Deklaraciju o plati za život, prema navodima iz saopštenja, potpisale su četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i 3.000 ljudi. Dokument je javno dostupan na sajtu platazazivot.rs. Na ovaj način, CPE i partnerske organizacije nastavljaju da insistiraju na sistemskim promenama koje bi omogućile prelazak sa preživljavanja na dostojanstven život za sve radnike u Srbiji.

Pročitaj još

U Trendu