EPS zabeležio proizvodnju od 33 teravat sata u 2024. godini, dok su državne garancije za energetske projekte planirane na 2,5 milijarde evra
Elektroprivreda Srbije (EPS) ostvarila je neto dobit od 973 miliona evra u 2023. godini, što je rezultat izuzetnih hidroloških uslova i visokih tržišnih cena tokom energetske krize, prema ekonomskim analizama. Međutim, u 2024. godini EPS je zabeležio pad zarade od čak 77 odsto, a ukupna proizvodnja struje iznosila je 33 teravat sata, što je samo 10 odsto više nego tokom NATO bombardovanja 1999. godine i približno jednako kao u vreme poplava 2014. godine.
Prema rečima profesora Ognjena Radonjića, fiskalni rizici za 2026. godinu dodatno rastu jer su planirane državne garancije za EPS gotovo 2,5 milijarde evra, namenjene samobalansirajućim solarnim elektranama i vetroparkovima. Ističe se da menadžment EPS-a nema podsticaj na efikasnost jer država garantuje dug, pa u slučaju neuspeha projekata garancije prelaze u javni dug i utiču na smanjenje ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i druge javne potrebe.
U 2024. godini, trgovinski deficit Srbije iznosio je oko 10 milijardi evra, što je za 20 odsto više u poređenju sa 2019. godinom. Time se dodatno opterećuje platni bilans, posebno jer je od ove godine uvedena karbonska taksa na srpski izvoz u Evropsku uniju, dok domaća industrija koristi struju od koje se 70 odsto proizvodi iz lignita. Radonjić objašnjava: “Svaki deficit, i budžetski i trgovinski, mora da se nadoknadi i na ovaj način dolazi do prelivanja troškova na građane, jer će se ti manjkovi na kraju plaćati iz rastućeg javnog duga.”
Građani su dodatno pogođeni slabom naplatom potraživanja, jer više od 50 preduzeća duguje EPS-u preko 200 miliona evra. Kako navodi Radonjić, ovo znači da se subvencionišu neplatiše, a dug će na kraju pasti na teret građana.
Kada je reč o ekološkim pokazateljima, EPS je tokom 2024. godine emitovao 644 metričke tone ugljen-dioksida po teravat satu proizvedene struje, što je približno 10 puta više nego u Mađarskoj, 30 puta više nego u Češkoj i oko pet puta više nego u Hrvatskoj. Razlika je i u diverzifikaciji proizvodnje: EPS kontroliše 94 odsto domaće proizvodnje električne energije, dok državne kompanije u Mađarskoj, Češkoj i Hrvatskoj učestvuju sa 55, 45 i 75 odsto.
Prodaja RTB Bor kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara i izdvajanje 600 miliona evra za prenos utakmica Premijer lige u Srbiji navode se kao primeri rasipanja resursa. Profesor Radonjić upozorava da bez društvenog dogovora i reformi energetski sektor može postati teret koji vuče celu privredu na dno.
“To je sistem koji, praktično, jede svoju vrednost, gde partijsko upravljanje ključnim preduzećima proizvodi gubitke koji se prelivaju u javni dug, troškovi se socijalizuju a prihodi privatizuju, dok se socijalni mir kupuje erozijom budućeg bruto domaćeg proizvoda”, ocenjuje Radonjić. U poređenju sa državnim energetskim kompanijama iz regiona, EPS ima najniže učešće neto profita u ukupnim prihodima, kao i po zaposlenom.
