Više od 40% ukupne smrtnosti je prevremeno, očekivana dužina života znatno ispod evropskog proseka

Srbija se i dalje nalazi u vrhu Evrope po stopi prerane smrtnosti, sa više od polovine svih preranih smrti koje pogađaju stanovnike mlađe od 60 godina. Prema procenama demografa, u Srbiji svake godine premine nešto manje od 100.000 ljudi, od čega oko 40.000 umre prevremeno, pre navršene 75. godine, što čini više od 40% ukupne smrtnosti. “Više od polovine svih izgubljenih godina potencijalnog života dešava se među mlađima od 60 godina, što znači veliki ekonomski gubitak za društvo i privredu”, ocenjuju stručnjaci. Ekonomski trošak izgubljenog potencijalnog BDP-a zbog smrti koje su se mogle izbeći meri se milijardama dolara godišnje.

Glavni uzroci prerane smrti u Srbiji su tumori i kardiovaskularne bolesti. Stručnjaci naglašavaju da bi država mogla da smanji ovu stopu kroz zabranu pušenja i veća ulaganja u zdravstveni sistem. Iako postoje strateška dokumenta o kontroli duvana još iz 2007. godine, njihova primena nije dosledna, a efekat takvog pristupa dovodi do stagnacije. Zdravstveni podaci pokazuju da Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama, kao i za državama regiona poput Slovenije i Hrvatske, koje beleže pad smrtnosti i produženje životnog veka.

Godišnje se izdvaja oko pola milijarde evra za programe podsticanja rađanja, ali prema iskustvima iz Srbije i drugih zemalja, maksimalni očekivani efekat novčanih davanja za povećanje nataliteta je od 10 do 13%. Istovremeno, resursi za zdravstveni sistem su ograničeni. Kao primer dobre prakse navodi se Finska, koja je za 25 godina smanjila smrtnost od ishemijske bolesti srca kod radno aktivnog stanovništva za više od 70%. Slovenija je ulaganjem u prevenciju i smanjenje stope pušenja uspela da se približi proseku Evropske unije.

Prema poslednjim podacima Svetske banke, samo 77% muškaraca i 88% žena jedne generacije u Srbiji doživi 65. godinu, dok su proseci Evropske unije 85% za muškarce i 92,5% za žene. “Zaostajanje za EU je veće kod muškaraca, a u Srbiji su oni češće aktivni na tržištu rada. Kada bismo dostigli prosek EU po ovom pokazatelju, radna snaga bi se povećala za nekoliko stotina hiljada lica”, navodi profesor Mihail Arandarenko.

Srbija troši oko 10% BDP-a na zdravstvo, od čega 6% iz javnih fondova i 4% iz privatnih izvora. I pored toga, rezultati su ispod evropskog proseka. Muškarci koji dožive 65. godinu u Srbiji žive u proseku još 13,8 godina, dok je u EU taj prosek 18,3 godine. Za žene je prosečno preživljavanje nakon 65. godine 16,4 godine u Srbiji, a 20,2 godine u EU.

Kao slabosti sistema izdvajaju se nedovoljna prevencija i uticaj duvanske industrije. Stručnjaci naglašavaju da bi stroža zabrana pušenja na javnim mestima i povećanje akciza na duvanske proizvode imali brze pozitivne efekte. Iako ekonomski razvoj i nivo blagostanja utiču na očekivano trajanje života, rezultati Srbije ostaju ispod proseka čak i kada se uzmu u obzir ove nejednakosti.

Američki Braun-Forman, vlasnik Džek Denijelsa, posluje više od 155 godina i zapošljava oko 5.000 ljudi

Francuski proizvođač alkoholnih pića Perno Rikar potvrdio je početak pregovora o mogućem spajanju sa američkom kompanijom Braun-Forman, poznatom po brendu viskija Džek Denijels, kako je objavljeno 27. marta 2026. godine. Potencijalno spajanje bi podrazumevalo formiranje grupacije kompanija jednake veličine, s ciljem stvaranja globalnog lidera u industriji alkoholnih pića, ukoliko dogovor bude postignut i dobiju se odgovarajuća regulatorna odobrenja.

Prema zvaničnim navodima, kombinovana kompanija imala bi proširen portfolijo brendova, uravnoteženu geografsku pokrivenost i operativne sinergije, koristeći snagu Braun-Formanovih prepoznatljivih brendova i globalnu distribuciju Perno Rikara, naročito na tržištima sa najvećim rastom. Iz Perno Rikara napominju da još uvek nema garancije da će dogovor biti postignut i da dodatne informacije neće biti saopštavane dok se pregovori ne završe ili dok se ne postigne konačan dogovor.

Kompanija Braun-Forman, sa sedištem u Luisvilu, država Kentaki, posluje više od 155 godina i trenutno zapošljava oko 5.000 ljudi širom sveta, što je potvrđeno i na zvaničnoj internet stranici firme. Ova američka kompanija poznata je po portfoliju alkoholnih pića, a brend Džek Denijels jedan je od najprepoznatljivijih na globalnom tržištu.

Kako je objavljeno, cilj spajanja je jačanje konkurentske pozicije kroz objedinjavanje resursa, širenje tržišta i efikasniju distribuciju, posebno na tržištima sa izraženim potencijalom rasta. Perno Rikar ističe da će dalja saopštenja biti data isključivo u slučaju zaključenja pregovora ili postizanja dogovora.

Nema dodatnih izjava predstavnika kompanija, a tržišni analitičari prate razvoj događaja zbog mogućeg uticaja na globalnu industriju alkoholnih pića.

Američki OFAC produžio licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine, sankcije uvedene 9. oktobra 2025.

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se u fokusu međunarodnih ekonomskih pregovora, jer je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila rok mađarskoj kompaniji MOL za pregovore o kupovini većinskog paketa od 56,15 odsto udela do 22. maja 2026. godine. Prvobitni rok bio je postavljen za 24. mart, dok je licenca za rad produžena do 17. aprila 2026. godine. Sankcije su NIS-u uvedene 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da bi eventualni prestanak rada Rafinerije u Pančevu u trenutnim okolnostima bio ozbiljan problem za Srbiju, posebno zbog složene situacije na Bliskom istoku. Arsić je istakao da su geopolitički faktori jedan od razloga produžetka roka za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u. “Mađari sami imaju probleme zbog obustava isporuka preko naftovoda ‘Družba’. Tako da bi zatvaranje rafinerije NIS-a sada snažnije pogodilo Srbiju, ali vrlo je moguće da će oni koji donose odluke voditi računa o tome da ne žele da izazovu krizu u zemlji koju ne smatraju neprijateljskom”, izjavio je Arsić.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom Gaspromnjeft o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Takođe, mađarska kompanija vodi pregovore sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata – ADNOC, o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. Za realizaciju konačnog dogovora neophodna je saglasnost američkog OFAC-a, koji nadgleda ceo proces.

Arsić je dodao da je bez insajderskih informacija teško govoriti o aktuelnoj situaciji NIS-a, ali da produženje rokova ukazuje na uvažavanje geopolitičkih okolnosti. On je ove ocene izneo na promociji Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.