Dogovorom postignutim posle pet sati pregovora, SAD zadržavaju carine na 15%, dok EU potpuno ukida carine na industrijsku robu

Evropska unija je rano jutros donela odluku da sprovede trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što su pregovarači iz Evropskog parlamenta, Saveta EU i Evropske komisije postigli kompromis tokom više od pet sati razgovora. Prema ovom sporazumu, EU će ukinuti carine na američku industrijsku robu i određene poljoprivredne proizvode, dok će SAD ograničiti carine na većinu evropskog izvoza na 15 procenata.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da “sporazum je sporazum, a EU poštuje svoje obaveze”, i pozdravila postignuti kompromis o smanjenju carina za industrijski izvoz SAD u EU. Istakla je da će EU uskoro ispuniti svoj deo Zajedničke izjave sa SAD, kao što je i obećano. Fon der Lajen je pozvala sve nadležne strane da brzo završe proces kako bi se osigurala “stabilna, predvidljiva, uravnotežena i obostrano korisna transatlantska trgovina”.

Sporazum je postignut nakon što je američki predsednik Donald Tramp u januaru zapretio aneksijom Grenlanda, a potom u februaru kada je Vrhovni sud SAD poništio veliki deo prethodno uvedenih carina. Prethodne nedelje, Tramp je najavio mogućnost uvođenja carina od 25% na evropske automobile od 4. jula, što je dodatno ubrzalo pregovore u EU.

Prema konačnom tekstu kompromisa, Evropska komisija može suspendovati trgovinski sporazum ukoliko SAD do kraja 2026. godine ne smanje carine na evropski čelik i aluminijum, koje sada iznose i do 50%. Komisija će do kraja godine izvestiti Parlament i Savet o američkim carinama na čelik, a u slučaju nepoštovanja sporazuma, odlučivaće o mogućoj suspenziji dogovora. Takođe, u sporazum je uključena klauzula o prestanku važenja, prema kojoj bi sporazum istekao u decembru 2029. godine.

Šef EU za trgovinu Maroš Šefčovič izjavio je posle pregovora: „EU je još jednom pokazala da smo prilično pouzdan trgovinski partner koji poštuje svoje obaveze.“ Sporazum sadrži i zaštitne mere koje obavezuju Komisiju da istraži, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev tri države članice EU, da li uvoz predstavlja ozbiljnu pretnju domaćoj industriji.

Prihodi Lukoila u Bugarskoj prelaze 8 milijardi evra godišnje, kompanija kontroliše 217 pumpi i najveću rafineriju na Balkanu

Ruska privatna naftna kompanija Lukoil zatražila je od Bugarske odštetu u iznosu od 3 milijarde evra nakon što je država preuzela prinudnu upravu nad njenim poslovanjem, saopštio je specijalni državni upravnik Rumen Spekov. Zahtev je podnet preko švajcarske podružnice Lukoila, Litasco, ali konačna odluka o iznosu još nije doneta. Lukoil navodi da je kompenzacija neophodna zbog intervencije bugarskih vlasti, koje su imenovale Spekova za stečajnog upravnika i privremeno oduzele imovinu kompanije, nakon što se Lukoil našao pod američkim sankcijama i bio primoran da proda deo svoje imovine.

Prema pisanju portala EUalive, Lukoil je ranije najavio mogućnost arbitraže pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), zbog, kako ističe, nezakonite eksproprijacije imovine od strane bugarske države. Slična situacija je mogla zadesiti i Srbiju da je preduzela nacionalizaciju Naftne industrije Srbije bez saglasnosti većinskog vlasnika, ruske kompanije Gaspromnjeft.

U Bugarskoj, Lukoil upravlja najvećom rafinerijom nafte na Balkanu, Lukoil Neftochim Burgas, kapaciteta oko 190.000 barela dnevno (7–9,5 miliona tona godišnje), sa tržišnim udelom od 50–60% na tržištu benzina i dizela, a za pojedine derivate i do 80%. Kompanija kontroliše mrežu od 217 benzinskih pumpi i najveći je proizvođač avionskog goriva u regionu. Godišnji prihodi Lukoilove grupe u Bugarskoj premašuju 8 milijardi evra, dok bruto domaći proizvod zemlje iznosi približno 110 milijardi evra. U 2024. godini, prihodi rafinerije su iznosili oko 9,1 milijardu leva (preko 4,5–5 milijardi evra).

Rumen Spekov je izjavio da je zahtev isključivo finansijske prirode i naglasio da je cilj države da kompanije u Bugarskoj ostanu stabilne i usklade se sa međunarodnim sankcijama. Debata o ulozi države u naftnom sektoru dodatno se zaoštrila nakon njegovog predloga da Bugarska preuzme rafineriju Lukoil Neftokhim, dok je potpredsednik Vlade i ministar finansija Galab Donev istakao da je potrebno prethodno proceniti vrednost rafinerije i mogućnosti državnog upravljanja.

Nakon što su Sjedinjene Američke Države u novembru prošle godine uvele sankcije koje su pogodile poslovanje Lukoila, Bugarska je imenovala državnog upravnika, a Vašington je kasnije odobrio šestomesečno izuzeće za rad kompanije u Bugarskoj. Spekov je u intervjuu za bTV naglasio da je njegova uloga da obezbedi poštovanje sankcija i naveo da se rafinerija sada snabdeva sirovom naftom iz Libije, Irana, Kazahstana i Azerbejdžana, a ne iz Rusije.

Lukoilova rafinerija u Burgasu smatra se ključnim snabdevačem naftnim derivatima Bugarske i regiona, sa tržišnim udelom od 30–35% za goriva u nekim bivšim jugoslovenskim republikama, dok je značajan i za proizvodnju petrohemikalija i polimera u Grčkoj i okolnim zemljama. Rafinerija izvozi gorivo u Rumuniju, Srbiju, Severnu Makedoniju, Grčku i druge države, a prema zvaničnim podacima ima gotovo monopol na avio-gorivo u regionu.

Više od 1.000 stručnjaka u anketi, Claude Code lider sa 70,8% upotrebe, dok 47,3% implementacije nose softverski inženjeri

Prema rezultatima ankete sprovedene među više od 1.000 ispitanika, 96,7% IT kompanija u Srbiji već koristi alate bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI), dok skoro 90% pojedinaca ove alate primenjuje svakodnevno. Anketa pokazuje da je dominacija IT sektora izražena sa učešćem od gotovo 70%, a čak 60,4% učesnika ima više od deset godina iskustva. Najveći deo tereta implementacije AI tehnologija snose softverski inženjeri, koji čine 47,3% ispitanika, dok se njima pridružuju QA inženjeri, produkt menadžeri, dizajneri, kao i stručnjaci iz HR-a i marketinga.

Kada je reč o upotrebi konkretnih AI alata, Claude Code je najzastupljeniji sa 70,8%, dok ChatGPT koristi 64% ispitanika. Alati kao što su Gemini i GitHub Copilot takođe su među najkorišćenijima, što ukazuje na preferenciju specijalizovanih rešenja za automatizaciju kompleksnih zadataka.

Iako 88% ispitanika smatra da je AI postao trajan deo poslovne infrastrukture, 36,3% njih predviđa smanjenje broja radnih mesta u narednoj godini. Stručnjaci ističu da se promena na tržištu rada ne može pripisati isključivo razvoju veštačke inteligencije, već i tržišnim korekcijama nakon perioda povećanog zapošljavanja tokom pandemije.

Tokom aprila su pojedine domaće IT kompanije, poput Levi9, Bright Marbles i Frame, sprovele značajna smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja kancelarija, što je otvorilo pitanje stabilnosti outsourcing modela u industriji. Automatizacija omogućena AI-jem dovodi do toga da se isti projekti mogu realizovati sa manjim timovima, što ne znači nestanak poslova, već njihovu transformaciju. Stručnjaci navode da će edukacija i prilagođavanje novim zahtevima biti ključni za naredni period, dok se očekuje promena strukture poslova i potrebnih veština u IT sektoru.