U prva dva meseca 2026. godine zabeležen rast izvoza od 1,6 odsto, dok je uvoz pao za 3,5 odsto

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. godine porastao je za 1,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je za 0,9 procentnih poena više nego u isto vreme 2025, pokazuju podaci iz najnovijeg izdanja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Istovremeno, deficit budžeta dostigao je 70,5 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 44,8 milijardi dinara u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Najveći doprinos rastu BDP-a imali su sektori ostalih usluga, građevinarstva i neto poreza, dok je industrija zabeležila negativan uticaj. Industrijska proizvodnja je u februaru 2026. godine bila neznatno niža nego u istom mesecu 2025, uz napomenu da je februar imao jedan radni dan manje i da su poslovanje pančevačke rafinerije i geopolitički izazovi uticali na rezultat.

U spoljnotrgovinskoj razmeni, robni izvoz Srbije porastao je za 1,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz smanjen za 3,5 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je približno 85 odsto, što je značajno više u odnosu na 80,7 odsto godinu dana ranije.

U sektoru trgovine na malo, promet robe u februaru 2026. bio je realno veći za 4,6 odsto nego u istom mesecu prethodne godine. U januaru 2026. godine prosečna neto zarada u Srbiji porasla je nominalno za 10,2 odsto, a realno za 7,6 odsto u odnosu na januar prethodne godine.

Inflacija je u januaru i februaru 2026. godine iznosila 0,3 odsto i 0,5 odsto na mesečnom nivou, dok je međugodišnja inflacija u tim mesecima bila 2,4 odsto i 2,5 odsto. Od septembra 2025. inflacija se kreće u okviru cilja Narodne banke Srbije, ispod tri odsto, zahvaljujući ograničenju marži u trgovini robom široke potrošnje, koje je prestalo da važi od marta 2026. godine.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru 2026. iznosila je 2,5 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 2,1 odsto, a u evrozoni 1,9 odsto.

Akcize na bezolovni benzin i dizel privremeno umanjene za 20 odsto zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu

Vlada Republike Srbije donela je dopunu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se u periodu od 10. aprila do 24. aprila 2026. godine dodatno umanjuju akcize na gorivo. Akciza na bezolovni benzin iznosiće 54 dinara po litru, dok će za dizel biti određena na 55,53 dinara. Ova mera predstavlja privremeno smanjenje akciza na derivate nafte za 20 odsto, što je maksimalno dozvoljeno Zakonom o akcizama, a odluka je doneta sredinom marta 2026. godine.

Prema saopštenju Ministarstva finansija, država preuzima deo fiskalnog tereta s obzirom na rast cena sirove nafte na globalnom tržištu, te smanjuje iznose akciza na olovni i bezolovni benzin, kao i na gasna ulja ili dizel. Ovo privremeno smanjenje omogućava da rast cena goriva ne dostigne dvocifreni procenat, što je slučaj u nekim susednim državama. Prethodno sprovedena mera smanjenja akciza za 20 odsto primenjena je pre mesec dana i ostaje na snazi do 24. aprila 2026. godine.

Uredbom su tako utvrđene sledeće cifre: akciza na bezolovni benzin iznosi 54 dinara po litru, dok je za dizel određena na 55,53 dinara. Ove mere imaju za cilj da stabilizuju cene goriva na domaćem tržištu u uslovima povećanih svetskih cena sirove nafte, kako je objavljeno u Službenom glasniku.

Mlazno gorivo dostiglo 200 dolara po barelu, cene avionskih karata i taksi rastu širom sveta

Cene nafte na svetskim berzama nastavljaju silazni trend, pri čemu je evropski brent na nivou oko 97 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI na 99,74 dolara. Očekuje se pad prosečne nedeljne cene nafte za više od 10 odsto, nakon privremenog dvonedeljnog prekida vatre u regionu Bliskog istoka, ali posledice ranijeg rasta cena već su pogodile avio-industriju. Cena prirodnog gasa iznosi 2,67 dolara, dok je benzin 3,04 dolara po barelu.

Istovremeno, zabeležen je pad cene zlata za 14 odsto, koja sada iznosi 4.748 dolara po finoj unci. Na tržištu poljoprivrednih proizvoda, cena pirinča pala je za 1,36 odsto, palminog ulja za 1,27 odsto i uljane repice za 1,05 odsto, dok su zob, kakao i soja zabeležili rast od 0,84, 0,70 i 0,59 odsto.

Najveći udar pretrpele su aviokompanije zbog drastičnog skoka cene mlaznog goriva, koja je sa 85-90 dolara dostigla nivo od 150 do 200 dolara po barelu u poslednjim nedeljama. Posledično, brojne svetske avio-kompanije primorane su da povećaju cene karata, uvode dodatne takse i prilagođavaju poslovne planove.

Među najpogođenijima su Air France, koja planira poskupljenje na dugolinijskim letovima, Delta Airlines koja smanjuje kapacitete i povećava naknade za prtljag, kao i United Airlines koji smanjuje neprofitabilne letove i povećava takse za prtljag. Air India uvodi novu strukturu doplata za gorivo, Air New Zealand smanjuje broj letova i suspenduje godišnju prognozu zarade. Lufthansa i Turkish Airlines (Sun Express) uvode dodatne takse na evropskim rutama, dok British Airways (IAG) za sada odlaže poskupljenja.

U azijsko-pacifičkom regionu, Cathay Pacific, IndiGo i China Eastern Airlines uvode ili povećavaju doplate za gorivo, dok SAS i EasyJet upozoravaju na dalji rast cena karata i moguće smanjenje broja letova. Aviokompanije širom sveta ističu da bi nastavak visokih cena goriva mogao dodatno da ugrozi profitabilnost i ubrza nova poskupljenja avionskih karata.