Nizak vodostaj Dunava i ekstremne vrućine ugrožavaju energetiku i poljoprivredu, rastu troškovi transporta i rizik od poskupljenja hrane
Evropa se ovog leta suočava sa ozbiljnim posledicama koje donosi dugotrajna suša i ekstremne vrućine. Nizak vodostaj Dunava paralizuje rečni transport i smanjuje proizvodnju električne energije, dok proizvodnja hrane trpi zbog loših klimatskih uslova. Posebno su pogođene zemlje Podunavlja, uključujući Srbija, gde su logistički i energetski izazovi sve izraženiji.
Uticaj suše na energetiku i rečni transport
Nizak vodostaj Dunava, najvažnijeg plovnog puta regiona, značajno otežava transport robe. Brodovi sada mogu prevoziti samo deo uobičajenog tereta, što povećava troškove i produžava vreme isporuke. To remeti lance snabdevanja milionima tona žitarica, uglja, rude i nafte širom centralne i jugoistočne Evrope. Smanjena nosivost barži povećava logističke troškove za izvoznike i uvoznike u Srbiji, a pojedine kompanije već smanjuju proizvodnju zbog otežanog dopremanja sirovina. Uporedo sa tim, rečna turistička krstarenja su na nekim deonicama obustavljena ili preusmerena. Kao rezultat, sektor logistike i trgovine trpi dodatne gubitke, što se može direktno odraziti i na rast potrošačkih cena.
Nuklearna i hidroenergetska postrojenja pod pritiskom
Osim toga, dugotrajna suša utiče na rad nuklearnih i hidroelektrana u regionu. Nuklearna elektrana Černavoda u Rumuniji, koja učestvuje sa oko petine u domaćoj proizvodnji električne energije, bila je prinuđena da privremeno ugasi oba reaktora zbog rekordno niskog nivoa Dunava. Vlasti su morale ukloniti stene iz korita reke da bi povećale dotok vode do postrojenja. Slično, nuklearna elektrana Paks u Mađarskoj, koja proizvodi više od 40 procenata električne energije te države, poslednjih dana radi sa smanjenim kapacitetom. Ako se vodostaj i dalje bude smanjivao, postoji mogućnost potpunog gašenja. Zbog toga je povećana potreba za uvozom struje, upravo u trenutku kada je potrošnja rekordna zbog visokih temperatura i pojačanog rada klima uređaja.
Pad proizvodnje hidroelektrana i stabilnost sistema
Srbija takođe oseća posledice smanjenih dotoka vode. Proizvodnja najveće hidroelektrane je značajno smanjena, dok potrošnja električne energije raste zbog višenedeljnih tropskih dana. Industrijski pogoni i logistički centri beleže povećane troškove rashlađivanja, što dodatno opterećuje mrežu. Prema rečima Dragan Rakić, glavnog dispečera u Elektromrežama Srbije, sistem je stabilan i funkcioniše bez zastoja. On je naglasio: „Naš region je naročito pogođen i mi nismo isključeni iz čitave priče, ali prenosni sistem je stabilan i sve funkcioniše u najboljem redu.“ Rakić je dodao da je EMS u stalnom kontaktu sa operatorima susednih sistema radi razmene informacija i zajedničkog održavanja stabilnosti.
Pad prinosa i rizik od rasta cena hrane
U isto vreme, poljoprivreda trpi možda i najveće posledice. Suša i visoke temperature smanjile su prinose kukuruza, suncokreta, šećerne repe, voća i povrća u jugoistočnoj Evropi. Požari dodatno uništavaju obradive površine i šumske komplekse u Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugalu i na Balkanu. Manja proizvodnja gotovo po pravilu dovodi do rasta cena hrane, a analitičari upozoravaju da bi troškovi osiguranja takođe mogli porasti. Predsednik Srbija Aleksandar Vučić izjavio je da zemlji trenutno ne preti opasnost od nestanka električne energije, ali je istakao da je situacija teška i neizvesna. Zbog toga je važno pratiti razvoj vremenskih prilika i spremiti se za moguće nove izazove u energetskom i prehrambenom sektoru.
