Ukupno više od 80.000 nekretnina u vlasništvu firmi u Srbiji; javni sektor dominira, NIS sa 2.686 nekretnina prednjači među privatnim kompanijama
Prema najnovijim podacima bonitetne kuće CompanyWall, preduzeća i institucije u Srbiji poseduju ukupno 82.887 nekretnina, a najveći deo ove imovine nalazi se u rukama države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Analiza otkriva da se privatne kompanije po broju nekretnina nalaze daleko iza javnog sektora, iako i one upravljaju značajnim brojem objekata.
Na samom vrhu liste nalazi se Grad Zrenjanin sa čak 4.333 nekretnine, dok Gradsko veće Jagodine ima 3.839, Gradska uprava Sombor 3.354, a Grad Beograd 3.060 objekata. Elektrodistribucija Srbije, takođe državno preduzeće, upravlja sa 2.943 nepokretnosti. Ovakav raspored, prema ekonomskim analizama, rezultat je višedecenijskog akumuliranja javne imovine kroz zemljišta, poslovne prostore i objekte javne namene.
Prva privatna ili većinski privatna kompanija na listi je NIS, koji raspolaže sa 2.686 nekretnina. Slede Al Dahra Srbija, Serbia Zijin Copper, Delta Agrar, Sunoko i druge kompanije iz sektora energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije, sa velikim brojem proizvodnih pogona, skladišta i zemljišta.
U Beogradu, prema podacima CompanyWall-a, Grad Beograd vodi sa više od 3.000 nekretnina, dok Elektrodistribucija Srbije ima gotovo isti broj objekata. Na listi su i DBK – Republika Srbija, AIK Beograd i Al Dahra Srbija, pri čemu su tri od pet najvećih vlasnika u glavnom gradu u državnom vlasništvu.
U Novom Sadu dominira NIS sa 2.686 nekretnina, što je više od deset puta više od sledećeg najvećeg vlasnika Sunoko, koji ima 227 objekata. Neoplanta poseduje 222, Agroglobe 160, a BB Minaqua 112 nekretnina, ukazujući na specifičnost NIS-a po obimu vlasništva.
Kragujevac ima drugačiju strukturu vlasništva: najveći vlasnik je preduzeće Napredak sa 186 objekata, dok Agromarket ima 61 nekretninu. Slede Ratarstvo sa 27, kao i Energetika i Forma Ideale sa po 24 objekta.
Ekonomista Siniša Prokić ističe da broj nekretnina ne odražava nužno i njihovu ukupnu finansijsku vrednost, jer pojedine kompanije mogu imati hiljade malih parcela, dok druge poseduju manji broj, ali znatno vrednijih objekata. „Najčešći razlog za kupovinu nekretnina je širenje poslovanja, a kompanije ih često koriste i kao obezbeđenje za kredite ili izvor prihoda kroz zakup,“ navodi Prokić.
Iako privatne kompanije upravljaju značajnom imovinom, država i dalje zadržava kontrolu nad najvećim brojem poslovnih nekretnina u zemlji.
