Niski prinosi usled mraza i gradonosnih oblaka ugrožavaju isporuke, dok su troškovi zaštite i transporta u porastu

Izvoz malina i kupina iz Srbije mogao bi ove godine da bude manji i do 30 odsto zbog osetljivosti na prizemni mraz, izjavio je Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju. On je naveo da su maline, kupine i borovnice najugroženije zbog niskih temperatura pri zemlji koje oštećuju proteine ključne za rast ovih kultura. Prema njegovim rečima, prolećni mrazevi trajaće do 10. maja, a moguće su temperature od minus dva, tri do minus pet stepeni Celzijusa, što predstavlja visok rizik za prinos.

Blagojević je objasnio da zaštita voća od mraza podrazumeva upotrebu helikoptera za mešanje toplog i hladnog vazduha, kao i grejanje velikim fenovima na modernim imanjima. Istakao je da su kupina, malina i borovnica važne za Srbiju, a malina se, osim u Srbiji, gaji još samo u Čileu, Poljskoj i Mađarskoj. On je dodao da će Srbija za tri nedelje biti jedina na svetu sa zrelom malinom, ali da to zahteva specijalno zamrzavanje i transport, što dodatno povećava troškove.

Blagojević je naglasio da će prinos maline ove godine biti bolji nego prošle, ali da nagli toplotni talasi dodatno ugrožavaju biljke i mogu smanjiti prinos. On je preporučio analizu zemljišta pre sadnje, uključujući sadržaj natrijuma, kalijuma, fosfata, pH vrednost, kalcijum i debljinu humusa, kako bi se odabrala najpogodnija kultura. Takođe je ukazao na potrebu za državnom podrškom u obezbeđivanju grejača, ali i na troškove električne energije.

Veliki izazov za poljoprivrednike predstavlja i grad, posebno leti, jer je učestalost grada porasla zbog naglih promena temperature. Blagojević je objasnio da se protiv grada može boriti protivgradnim raketama i polietilenskim mrežama koje zaustavljaju grad i štite useve u procentu od 90 do 100 odsto. On je apelovao da Ministarstvo poljoprivrede dodatno pomogne u nabavci protivgradnih mreža za osetljivo voće.

Govoreći o klimatskim promenama, Blagojević je naveo primer lavande, koja je ranije uspevala samo u Mostaru, a sada raste i na Fruškoj Gori, što pokazuje velike promene u klimatskim uslovima u regionu.

Sporazum ukida carine na većinu robe, uprkos postupku pred Sudom pravde EU i protestima evropskih poljoprivrednika

Evropska unija i latinoamerički blok Merkosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, započeli su danas privremenu primenu sporazuma o slobodnoj trgovini, nakon više od 25 godina pregovora. Ova odluka dolazi iako je pred Sudom pravde Evropske unije u toku postupak za ocenu zakonitosti sporazuma, a Evropski parlament je većinom glasova uputio zahtev sudu za ocenu, uz mogućnost da primena bude obustavljena u slučaju negativne presude.

Sporazum stvara najveću zonu slobodne trgovine na svetu sa više od 700 miliona stanovnika i ukida carine na većinu roba u međusobnoj trgovini. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odlučila je da pokrene privremenu primenu, čime je izbegnuto potpuno ratifikaciono glasanje u Evropskom parlamentu. Ona je na mreži X navela da će privremena primena sporazuma omogućiti “konkretne koristi”, uključujući smanjenje carina i veći pristup tržištima za kompanije.

Evropski parlament je istovremeno izrazio zabrinutost zbog mogućeg uticaja sporazuma na ekološke standarde i evropsku poljoprivredu. Francuska je bila među najglasnijim protivnicima ove inicijative, dok su brojni poljoprivrednici u EU organizovali proteste zbog, kako navode, nelojalne konkurencije iz zemalja Merkosura. Fon der Lajen je izjavila da su “zaštićeni osetljivi sektori” i ocenila da je reč o “dobroj vesti za kompanije, potrošače i poljoprivrednike”.

Pristalice sporazuma ističu otvaranje novih tržišta i koristi od smanjenja carina, dok protivnici upozoravaju na rizike za evropske standarde i domaću proizvodnju. Privremena primena ostaje na snazi dok Sud pravde EU ne donese konačnu odluku o zakonitosti ovog trgovinskog aranžmana.

Akcije kompanije Stelantis pale 3,6 odsto, dok se nove mere neće odnositi na vozila proizvedena u SAD

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je povećanje carina na automobile i kamione iz Evropske unije na 25 odsto, uz obrazloženje da EU nije u potpunosti ispoštovala trgovinski sporazum sa SAD. Tramp je ovu odluku objavio na svojoj platformi Truth Social, navodeći da će nove mere stupiti na snagu naredne nedelje. Prema njegovim rečima, povećane carine neće se primenjivati na vozila koja se proizvode u fabrikama na teritoriji SAD.

Prema izveštaju, ova odluka posebno pogađa kompaniju Stelantis, koja na američko tržište uvozi modele brendova Alfa Romeo, Fiiat i Maserati iz Evrope. Kao posledica najave, akcije kompanije Stelantis na američkom tržištu pale su do 3,6 odsto. Istovremeno, proizvođači kao što su Volkswagen, Mercedes-Benz Group i BMW imaju proizvodne kapacitete u SAD, što im omogućava da izbegnu nove carinske namete.

Trampov potez ponovo otvara trgovinski spor između Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada globalnu ekonomiju dodatno opterećuju posledice sukoba u Iranu i rast cena energenata. Prethodnim sporazumom, EU je pristala da ukine carine na američku industrijsku robu u zamenu za ograničenje od 15 odsto na većinu evropskih proizvoda. Međutim, implementacija dogovora naišla je na poteškoće, a evropski zakonodavci još nisu u potpunosti ratifikovali sporazum.

Kao dodatni razlog za tenzije, SAD su proširile carine na metale na veliki broj proizvoda, što je izazvalo optužbe iz EU da Vašington ne poštuje dogovorene obaveze. Evropska unija je zbog toga više puta odlagala ratifikaciju sporazuma, dok su obe strane nedavno iskazale spremnost da ga sprovedu u delo.

“Drago mi je da objavim da, s obzirom na to da Evropska unija ne poštuje naš potpuno dogovoreni trgovinski sporazum, sledeće nedelje povećavam carine na automobile i kamione koji dolaze u Sjedinjene Američke Države”, naveo je Tramp. “Jasno je dogovoreno da, ako proizvode automobile i kamione u fabrikama u SAD, neće biti carina”, dodao je američki predsednik.