Komisija predlaže porez od 15 odsto na prihode od duvana, dok Francuska i Holandija traže stroža ograničenja

Evropska unija razmatra izmene Direktive o duvanskim proizvodima (TPD), koje bi mogle da izjednače regulaciju alternativnih proizvoda, kao što su elektronske cigarete i vejpovi, sa tradicionalnim cigaretama. Ova revizija biće zasnovana na prvoj studiji Evropske komisije o uticaju alternativnih duvanskih proizvoda na zdravlje, a istovremeno je povezana sa pregovorima o Direktivi o porezu na duvan (TED) i prihodima od akciza, poznatim kao vlastita sredstva. Brisel planira da kroz poreze na duvan godišnje prikupi 11,2 milijarde evra, što je deo dugoročnog budžeta EU.

Komisija će prvo objaviti evaluaciju trenutne Direktive o duvanskim proizvodima, a prema dostupnim informacijama, u pripremi su strože mere za regulaciju alternativnih duvanskih proizvoda. Usvajanje revidirane TPD zahtevaće kvalifikovanu većinu država članica, dok Francuska i Holandija predvode blok koji insistira na strožim ograničenjima.

Nasuprot tome, Italija i Grčka, gde su značajna ulaganja u duvansku industriju, smatraju da odluke treba donositi isključivo na osnovu naučnih dokaza. Grčki ministar zdravlja Adonis Jorgijadis izjavio je: „Protiviću se svakoj ishitrenoj odluci donetoj iz ideoloških, a ne naučnih razloga. Kreatori politike moraju se oslanjati na konkretne studije koje objašnjavaju da li se ovi proizvodi razlikuju od tradicionalnih cigareta. Ako jesu drugačiji, biće tretirani drugačije, ako ne, neće.”

Pregovori o Direktivi o porezu na duvan (TED) trenutno su u zastoju. Prema predlogu Evropske komisije, predviđeno je uvođenje poreza od 15 odsto na nacionalne prihode od poreza na duvan. Kiparsko predsedavanje predložilo je kompromisni tekst koji bi smanjio razlike među državama članicama, ali dogovor još nije postignut.

Luksemburg zahteva prelazni period za mehanizam indeksiranja kupovne moći, što bi moglo dovesti do naglog rasta poreza u toj zemlji. Francuska je zabrinuta zbog gubitka prihoda od prekogranične kupovine izazvanih nižim cenama duvana u Luksemburgu, pa se zalaže za stroža ograničenja količina koje pojedinci mogu kupiti u drugim državama. Švedska je takođe izrazila protivljenje trenutnom pristupu oporezivanju duvanskih proizvoda.

Nemačka, čiji će stav biti presudan, još nije zauzela konačnu poziciju, iako je ranije ove godine iz Berlina signalizovano da postoji optimizam da bi dogovor mogao biti postignut do kraja juna. Međutim, dodatne komplikacije mogu nastati kada Irska, koja ima jednu od najviših stopa poreza na duvan u Evropi, preuzme rotirajuće predsedavanje od Kipra u julu, jer se ne očekuje da će podržati niže poreske stope od onih koje trenutno primenjuje.

Farma iz Srbije izabrana u prestižnu mrežu zajedno sa Wageningen University & Research, radionica od 1. do 5. juna

Poljoprivredna kompanija LoginEKO iz Srbije izabrana je da ponese priznanje Lighthouse Farm, čime je postala jedna od samo 14 oglednih farmi na globalnom nivou, saopštila je Ambasada Holandije u Srbiji. Ova inicijativa prepoznaje komercijalno održiva gazdinstva koja uvode inovativna i održiva rešenja za savremene izazove u prehrambenoj industriji. LoginEKO tako ulazi u elitni krug pionira održive proizvodnje hrane i očuvanja ekosistema.

Kao priznati član Lighthouse Farm mreže, LoginEKO će u saradnji sa Wageningen University & Research od 1. do 5. juna organizovati radionicu koja okuplja učesnike iz više zemalja i različitih segmenata prehrambenog sistema. Cilj ove radionice je razmena znanja i razvoj inovativnih pristupa u poljoprivredi.

“U periodu od 1. do 5. juna, Srpski Lab će okupiti međunarodne učesnike koji rade u okviru prehrambenog sistema, kako bi istražili inovativne pristupe poljoprivrednim sistemima. Centralni deo programa je LoginEKO, koji funkcioniše kao ‘živa laboratorija’ u kojoj poljoprivrednici i softverski inženjeri sarađuju na razvoju i testiranju alata za upravljanje farmom i praćenje proizvodnje”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Lighthouse farme služe kao primerni modeli dobre prakse i predstavljaju smernice za budući razvoj održive poljoprivrede, sa posebnim akcentom na inovacije koje odgovaraju na potrebe modernih prehrambenih sistema.

Preduzetnici mogu dobiti do 50 odsto investicije, najviše tri miliona dinara, uz kredit Fond za razvoj sa 2,5 odsto kamate

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava po Programu o rasporedu i korišćenju sredstava za podršku razvoju privrednih subjekata i očuvanju postojećeg broja zaposlenih u 2026. godini. Ukupno je opredeljeno 50 miliona dinara za realizaciju ovog programa, a prijave se podnose do utroška sredstava, najkasnije do 30. aprila.

Na konkurs mogu da se prijave preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i zadruge registrovane u Agenciji za privredne registre. Bespovratna sredstva pokrivaju do 50 odsto vrednosti ulaganja, ali ne više od tri miliona dinara po korisniku. Ostatak investicije može biti finansiran iz sopstvenih sredstava ili povoljnim kreditima Fonda za razvoj Republike Srbije, sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom od godinu dana i kamatnom stopom od 2,5 odsto godišnje, uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i valutnu klauzulu.

Ukupan iznos odobrenih sredstava po jednom zahtevu, uključujući bespovratni deo i kredit, ne može biti manji od 400.000 dinara, niti veći od šest miliona dinara. Ulaganja koja su prihvatljiva za finansiranje obuhvataju nabavku nove ili polovne opreme, mašina i specijalizovanih alata, vozila ne starijih od pet godina, kao i nove računarske opreme i softverskih licenci u funkciji poslovanja.

Takođe, finansira se kupovina, investiciono i tekuće održavanje, izgradnja, adaptacija, sanacija, rekonstrukcija i dogradnja proizvodnog ili poslovnog prostora. Operativni troškovi mogu učestvovati najviše do 40 odsto u ukupnoj strukturi ulaganja za koje se traži podrška.

Osnivači privrednih subjekata koji apliciraju mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i besplatno pohađaju obuku o konkurisanju. Program Ministarstva privrede realizuje se u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, sa ciljem podrške razvoju privrednih subjekata i održavanju zaposlenosti tokom 2026. godine.