Oko 3/4 svetskog uvoza fosilnih goriva troši najmanje 3% BDP-a, dok 85% nafte sa Bliskog istoka ide u Aziju
Analitičari kompanije Dojčebank navode da se globalni sistem petrodolara suočava sa ozbiljnim promenama nakon što je američka odluka iz 2022. godine da dolar koristi kao oružje, konfiskujući rezerve ruske centralne banke, dovela do ubrzane dedolarizacije. Prema izveštaju objavljenom 24. marta, posledice rata u Iranu uključuju smanjenje udela dolara u deviznim rezervama i jačanje obnovljivih izvora energije. Energetska kriza neće biti toliko teška kao ona iz 2022. godine u Evropi, ali za petrodolar, prema stručnjacima Dojčebank, situacija je završena.
Španija je 25. marta po prvi put napajala celu zemlju električnom energijom iz obnovljivih izvora, što je označeno kao istorijska prekretnica. Prema izveštaju kompanije Amber, zatvaranje Ormuškog moreuza pokazalo je ranjivost svetske ekonomije na uvoz energije, a oko 3/4 globalnog uvoza fosilnih goriva za ekonomsko napajanje koristi najmanje 3% BDP-a, zahvaljujući padu cena solarne energije i razvoju baterija.
Kao ključnu prepreku u daljoj tranziciji, analitičari ističu potrebu za baterijama koje traju osam sati na nivou elektroenergetske mreže, dok je prelazak na električna vozila već u toku. Ovakav razvoj smanjuje potražnju za naftom, što dodatno potkopava potrebu za dolarima. “Svet koji postaje samodovoljniji u odbrani i energetici bio bi i svet sa manje rezervi američkih dolara. Ne treba podceniti ogromnu stratešku važnost Bliskog istoka za ulogu dolara kao svetske rezervne valute. Trenutni sukob mogao bi biti savršena oluja za petrodolar”, navodi se u izveštaju Dojčebank.
Zalivske zemlje prodaju naftu za dolare i reinvestiraju ih u američke hartije od vrednosti, čime su ključni pokretači američke i globalne ekonomije. Ukoliko se ovaj ciklus prekine, smatra se da bi moglo doći do značajnih efekata na upotrebu dolara u globalnoj trgovini i štednji.
Dojčebank konstatuje da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da pokrene rat sa Iranom i pokuša da stabilizuje region izazvala nezadovoljstvo među zalivskim državama. Zbog trgovine dolarima i naftom, ove zemlje su radile na ekonomskim tranzicijama kroz programe “Vision”, ali je konflikt doveo do urušavanja ovog brenda i povećane težnje ka samodovoljnosti.
Izveštaj ukazuje na to da je već pre aktuelnog sukoba bilo pritisaka na petrodolarski sistem, jer većina bliskoistočne nafte sada ide ka Aziji, a sankcionisana nafta trguje se izvan dolarskih tokova. Saudijska Arabija, na primer, lokalizuje odbrambene kapacitete i eksperimentiše sa platnim sistemima koji nisu zasnovani na dolaru.
Dojčebank beleži da je 85% sirove nafte sa Bliskog istoka usmereno ka Aziji, dok je Saudijska Arabija prodala više od četiri puta više nafte Kini nego SAD-u.
Saudijska Arabija se priključila Projektu mBridge, zajedno sa Kinom, Hong Kongom, Tajlandom, UAE i koristi blokčejn tehnologiju za plaćanja u digitalnim valutama centralnih banaka, bez oslanjanja na dolar ili SWIFT.
Sankcije Rusiji i Iranu rezultirale su time da se značajan deo naftne trgovine dešava u lokalnim valutama kao što su juan, rublja i rupija, a transakcije se obavljaju putem infrastrukture izvan dolarskog sistema.
S obzirom na sve veći pritisak tranzicije na zelenu energiju, zbog smanjenja izvoza LNG-a iz Katara i sankcija ruskom LNG-u, SAD ostaju vodeći akter u globalnoj trgovini ukapljenim gasom.
