Svetska banka procenjuje da bi smanjenje regulatornih barijera donelo 12,5 odsto rasta BDP-a i nova radna mesta

Svetska banka ističe da regulatorne prepreke i čekanje na granicama značajno otežavaju poslovanje srpskih izvoznika. Prema najnovijem izveštaju, uklanjanje polovine ovih barijera u trgovini uslugama moglo bi povećati nivo BDP-a za 12,5 odsto i doneti oko 86.000 novih radnih mesta. Kada je reč o trgovini robom, procenjuje se potencijalno povećanje BDP-a za 10,6 odsto i otvaranje 75.000 radnih mesta. Ove projekcije odnose se na srednjoročne efekte i pokazuju koliki je uticaj prepreka u trgovini na srpsku privredu.

Iako trgovina zemalja Zapadnog Balkana beleži rast, izazovi ostaju vidljivi. Udeo trgovine u regionalnom BDP-u porastao je sa 79 odsto u 2010. na 107 odsto u 2025. godini, čime je premašen i prosek Evropske unije od 90 odsto. Izvoz usluga iz regiona u istom periodu učetvorostručen je na 42,3 milijarde dolara. Međutim, veći obim trgovine ne znači i stabilne izvozne odnose, jer samo 23 do 39 odsto novih izvoznih veza traje duže od godinu dana. U Srbija je taj procenat najniži u regionu, sa svega 23 odsto.

Troškovi propisa i granica za srpske izvoznike

Regulatorne procedure i administrativni zahtevi, kao i čekanje na granicama, povećavaju troškove srpskih izvoznika. Svetska banka navodi da carine na trgovinu robom u regionu prosečno iznose 6,2 odsto, dok ih u razmeni sa Evropskom unijom nema. Međutim, troškovi usklađivanja sa necarinskim merama ekvivalentni su dodatnoj carini od 10,2 odsto. Kod pojedinih proizvoda, kao što je prerađeni pirinač, opterećenje dostiže 23,3 odsto, dok je za goveđe meso čak 36 odsto. Ovakva opterećenja direktno utiču na konkurentnost izvoznika.

Mikro i mala preduzeća u Srbiji prijavila su da na dokumentaciju za trgovinu troše do 40 odsto radnog vremena tokom jedne sedmice. Kompanije iz Srbije, Albanije i sa Kosova za usklađivanje sa uvoznim propisima izdvajaju gotovo dvostruko više nego kolege iz Evropske unije. Preduzeća koja samo uvoze troše 14,3 odsto vrednosti uvoza na ispunjavanje propisa, dok je u EU taj udeo 6,1 odsto. Kod firmi koje uvoze i izvoze, trošak iznosi 12,4 odsto, a u EU 7,3 odsto.

Čekanje na granicama i efekti na trgovinu uslugama

Kamioni na granicama zemalja CEFTA sporazuma čekaju u proseku 93 minuta. Kada pošiljke podležu sanitarnim i veterinarskim kontrolama, vreme čekanja raste na 116 minuta. Svaki dodatni dan čekanja ima efekat carine od 0,6 do 2,1 odsto na vrednost robe. Smanjenje vremena čekanja za tri sata moglo bi doneti uštedu od oko dva odsto vrednosti robe.

Ograničenja u trgovini uslugama još su veća prepreka za privrednike. Svetska banka beleži da troškovi ovih ograničenja mogu biti jednaki carini od 17,3 odsto za obavezu lokalnog prisustva, pa čak i 29,3 odsto za prekogranično pružanje usluga. Najveće opterećenje je u sektoru osiguranja, gde dostiže 35,3 odsto, a u drugim finansijskim uslugama 33,1 odsto. U informacionim i komunikacionim uslugama ovo opterećenje iznosi 30 odsto.

Kao rezultat svih ovih prepreka, svake godine između 57 i 62 odsto izvoznih veza čine novi poslovi, ali samo mali deo njih opstaje duže od jedne godine. Posebno je zabrinjavajuće što Srbija ima najnižu stopu opstanka izvoznih veza u regionu. To dodatno naglašava važnost smanjenja regulatornih i administrativnih barijera u trgovini.

Potencijal za rast kroz reforme i uklanjanje barijera

Prema procenama Svetska banka, smanjenje regulatornih prepreka u trgovini moglo bi značajno povećati privredni potencijal Srbije. Prepolovljavanje regulatornih razlika u trgovini uslugama moglo bi povećati BDP za 12,5 odsto i doneti oko 86.000 novih radnih mesta. Za robnu trgovinu, procenjeni efekat je rast BDP-a od 10,6 odsto i otvaranje 75.000 radnih mesta. Ove brojke predstavljaju mogući rast ukupnog BDP-a u srednjem roku, a ne godišnji rast.

Ovi podaci ukazuju na značaj reformi i modernizacije procedura, kako bi srpska privreda bila konkurentnija na međunarodnom tržištu. Jasno je da uklanjanje prepreka donosi direktnu korist kompanijama, zaposlenima i ukupnom ekonomskom rastu.

Privredni sud u Beogradu doneo rešenje o stečaju, Poštanska štedionica isplatilac zaštićenih depozita fizičkih i pravnih lica

Alta banka ulazi u stečajni postupak prema rešenju koje je 3. novembra 2026. godine doneo Privredni sud u Beogradu. Ključni ekonomski podatak je da su svi osigurani depoziti do 50.000 evra zaštićeni kroz sistem osiguranja depozita. Ovu informaciju je saopštila Agencija za osiguranje depozita, koja je imenovana za stečajnog upravnika banke.

Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštansku štedionicu za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke. Kao rezultat, svi deponenti – fizička lica, preduzetnici i mikro, mala i srednja pravna lica – moći će da preuzmu svoja sredstva do maksimalnog iznosa od 50.000 evra, bez obzira na valutu ili vrstu računa. Dinarski ulozi biće isplaćeni u dinarima, dok će devizni biti isplaćeni u evrima.

Isplata osiguranih depozita i uloge Agencije za osiguranje depozita

Agencija za osiguranje depozita će najkasnije do petka, 6. novembra 2026. godine, na svom sajtu objaviti tačan datum početka isplate osiguranih iznosa. Takođe, biće objavljen i pregled svih ekspozitura Banke Poštanske štedionice na kojima će se vršiti isplata depozita klijenata Alta banke. Sistem osiguranja depozita ima za cilj da očuva poverenje u finansijski sektor i zaštiti sredstva građana i privrede. Fond za osiguranje depozita raspolaže dovoljnim sredstvima za isplatu svih osiguranih iznosa deponentima Alta banke. Prema važećim propisima, Agencija je dužna da započne isplatu najkasnije u roku od sedam radnih dana od objave rešenja o stečaju.

Deponenti imaju pravo da preuzmu svoja zaštićena sredstva u roku od tri godine od početka isplate. Kao rezultat toga, klijenti Alta banke mogu biti sigurni da će im sredstva biti dostupna, uz jasno definisane rokove. Sve dodatne informacije i uputstva biće blagovremeno objavljena na sajtu Agencije i u medijima.

Pravna i tržišna sigurnost za deponente Alta banke

Stečajni postupak nad Alta bankom sledi standardizovane procedure zaštite deponenata u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita. Ovaj proces podrazumeva da fizička lica, preduzetnici i pravna lica iz kategorije mikro, malih i srednjih preduzeća ostvaruju pravo na povraćaj sredstava do maksimalnog iznosa od 50.000 evra po deponentu, nezavisno od broja računa i valute. Ova zaštita je uvedena kako bi se smanjio rizik po građane i privredu u slučaju insolventnosti banke.

Pored toga, operativni kapaciteti Agencije u potpunosti su usmereni na pravovremenu i efikasnu isplatu osiguranih iznosa. To doprinosi održavanju poverenja u bankarski sektor. Prema saopštenju Agencije za osiguranje depozita, svi koraci preduzimaju se transparentno i u skladu sa zakonskim obavezama. Na taj način, tržište i klijenti Alta banke dobijaju pravnu sigurnost i jasnu informaciju o svojim pravima i rokovima za povraćaj sredstava.

Kompanija prešla u vlasništvo Napred razvoja nakon otkupa akcija po 452,25 dinara, neto dobit pala 70 odsto

Energoprojekt holding a.d. Beograd povučen je sa Beogradske berze nakon što je Napred razvoj preuzeo oko 90,2% vlasničkog udela i sproveo prinudni otkup akcija po ceni od 452,25 dinara. Povlačenje Energoprojekta sa berze označilo je završetak procesa preuzimanja, dok je knjigovodstvena vrednost zemljišta kompanije procenjena na 1,82 milijarde dinara.

Prema odluci Indeksnog komiteta Beogradske berze, akcije Energoprojekt holdinga su isključene iz Belex15 i BelexLine indeksa. Razlog je što je većinski vlasnik kompanije, građevinsko preduzeće Napred razvoj, uspešno otkupio preostale akcije od manjinskih akcionara. Time je Energoprojekt izbrisan iz Registra javnih društava i prestao biti javno akcionarsko društvo.

Finansijski rezultati i detalji preuzimanja

Za otkup akcija od manjinskih akcionara isplaćeno je 452,25 dinara po akciji, nakon što je država u junu prodala svojih 33,8% udela. Napred razvoj i povezana lica tada su dostigli 90,2% vlasništva. Skupština akcionara Energoprojekta donela je 30. jula odluku o prinudnom otkupu, ali je postupak privremeno obustavljen zbog presude Upravnog suda o zakonitosti ponude iz 2017. godine. Ipak, 28. septembra otkup je sproveden, a 27. oktobra doneta je i odluka o isključenju akcija sa berze.

Osim toga, u prvih šest meseci ove godine Energoprojekt je ostvario neto dobit od 432 miliona dinara. To je pad od skoro 70 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je profit iznosio 1,4 milijarde dinara.

Pitanje vrednosti zemljišta i berzanske cene

Knjigovodstvena vrednost zemljišta Energoprojekta, prema poslednjem konsolidovanom izveštaju, iznosi 1,82 milijarde dinara, odnosno oko 15,5 miliona evra. Međutim, tržišna vrednost može biti višestruko veća. Ključna motivacija za preuzimanje kompanije, prema analitičarima, bila je upravo atraktivna imovina na vrednim lokacijama.

Način utvrđivanja otkupne cene izazvao je sumnje u regularnost procesa. “Za ponudu za preuzimanje po ceni od 375 dinara po akciji, iz aviona se videlo da je sumnjiva, ali Komisija za hartije od vrednosti je progledala kroz prste i omogućila utvrđivanje cene akcija na osnovu fiktivnog trgovanja”, izjavio je Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum Securities. On smatra da su većinski vlasnik i povezana lica veštački stvarali uslove za primenu berzanske cene, u cilju smanjenja iznosa za otkup akcija manjinskih akcionara.

Konačno, završetak procesa preuzimanja i povlačenje Energoprojekta sa berze zatvara jedno poglavlje u istoriji ove nekadašnje građevinske kompanije, ostavljajući otvorena pitanja o zakonitosti procesa i ekonomskoj budućnosti vredne imovine.