Goldman Saks procenjuje da je 300 miliona radnih mesta izloženo automatizaciji, 46 odsto administrativnih poslova može preuzeti AI

Kompanija Blok, u vlasništvu Džeka Dorsija, najavila je da će smanjiti svoju radnu snagu za 40 odsto, dok je Orakl potvrdio planove za otpuštanje čak 30.000 zaposlenih radi fokusa na infrastrukturu veštačke inteligencije. Ovi potezi dolaze u trenutku kada AI postaje ključni faktor promena na globalnom tržištu rada, s procenom Goldman Saksa da je 300 miliona stalnih radnih mesta širom sveta izloženo procesu automatizacije putem veštačke inteligencije. Dodatno, izveštaj ove analitičke kuće navodi da će dve trećine zanimanja u Sjedinjenim Američkim Državama biti pogođeno u nekoj meri, dok je 46 odsto administrativnih zadataka već moguće automatizovati AI rešenjima.

Analize pokazuju da su sektori kao što su opšta poslovna administracija, osnovni marketing, novinarstvo, komunikacije, pravna podrška i informatičke nauke među najugroženijima. Na primer, istraživanje ResumeBuilder-a pokazuje da je 48 odsto kompanija koje koriste ČetGPT već zamenilo radnike, a pisanje i kreiranje sadržaja su najčešće pogođene aktivnosti. U oblasti prava, oko 44 odsto zadataka pravnih asistenata može biti automatizovano, dok studija iz 2025. godine navodi da polovina odraslih u SAD i stručnjaka za AI očekuje smanjenje broja radnih mesta u novinarstvu tokom narednih 20 godina.

S obzirom na brzinu promena, univerziteti ne uspevaju da ažuriraju programe dovoljno brzo, zbog čega diplome iz pojedinih oblasti gube ekonomsku vrednost. Prema preporukama analitičara, studenti i zaposleni treba da se usmere na specijalizacije i veštine koje AI ne može lako da zameni, kao što su vođenje tima, strategija, pregovaranje i originalno razmišljanje. Generalisti su, kako navode ekonomske analize, podložni filtraciji na tržištu rada, dok se specijalisti i dalje angažuju.

Iz ovih podataka jasno je da digitalna transformacija utiče na sve sektore, a kompanije i pojedinci moraju kontinuirano prilagođavati svoja znanja i veštine kako bi ostali konkurentni u novoj realnosti koju oblikuje veštačka inteligencija.

Više od 120 kineskih firmi i 10 trgovinskih lanaca razmatra mogućnosti saradnje i prezentaciju srpskih vina

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se 21. aprila 2026. godine u Guangdžou sa predstavnicima tri kineske kompanije iz provincije Sičuan: Tongwei Solar, Huantian Wisdom Technology i Sichuan Ukylin Technology Ukylin, radi razgovora o potencijalnim investicijama u Srbiju. Tongwei Solar je najveći proizvođač solarnih panela na svetu, Huantian Wisdom Technology je glavni operater komercijalnih satelitskih podataka, dok se Sichuan Ukylin Technology Ukylin bavi istraživanjem, razvojem i proizvodnjom električnih vozila na dva točka.

“Ove velike i uspešne kompanije iz provincije Sečuan su na lični zahtev danas došle u Guangdžou kako bi sa nama obavile značajne sastanke i razgovarale o detaljima vezanim za ulaganje u Srbiju. U višednevnoj radnoj poseti Narodnoj Republici Kini imaćemo niz jako važnih sastanaka i svakodnevno se boriti i za nove investicije za našu zemlju, ali i za plasman naših proizvoda na kinesko tržište”, izjavila je Mesarović.

Tokom posete Kini, od 20. do 29. aprila, Mesarović će obići tri provincije: Guangdong, Šandung i Hebej, i šest gradova: Guangdžou, Fošan, Šenžen, Đinan, Šiđažuang i Tjenđin. U programu su konferencije sa više od 120 kompanija, od kojih je preko 90 iz industrije nameštaja, kao i pojedinačni sastanci sa više od 15 kompanija. Planirani su i sastanci sa više od 10 trgovinskih lanaca, maloprodajnih objekata i distributera, tokom kojih će biti predstavljena srpska vina.

Srpsku delegaciju čine i predstavnici pet domaćih vinarija. Mesarović je istakla da su mogućnosti za saradnju Srbije i Kine neograničene zahvaljujući prijateljskim odnosima i Sporazumu o slobodnoj trgovini.

Na aerodromu u Guangdžou ministarku su dočekali rukovodstva provincije Guangdong i ambasadorka Srbije u Kini, Maja Stefanović.

OECD prosek iznosi 71 dolar, dok Norveška, Luksemburg i Belgija premašuju 100 dolara po satu rada

Irska je prema najnovijim podacima OECD za 2023. godinu zabeležila najvišu vrednost BDP-a po satu rada među razvijenim zemljama, sa čak 151 dolarom po satu (PPP). Ovaj iznos značajno nadmašuje prosek OECD-a, koji iznosi 71 dolar. Na listi najproduktivnijih zemalja, uz Irsku, nalaze se Norveška sa 132 dolara, Luksemburg sa 125 dolara, Belgija sa 100 dolara, Švajcarska i Danska po 99 dolara, dok Sjedinjene Američke Države beleže 97 dolara po satu rada.

Austrija i Island imaju po 95 dolara, a Nizozemska i Nemačka po 94 dolara. Slede Švedska sa 90 dolara, Francuska sa 88 dolara, Finska sa 83 dolara i Australija sa 79 dolara.

Međutim, ekonomski analitičari ukazuju da su podaci za Irsku delimično uvećani zbog značajnog prisustva multinacionalnih kompanija koje zbog poreskih pogodnosti prijavljuju profit u toj zemlji, što povećava zvanični BDP. Kada se koristi bruto nacionalni dohodak (GNI) kao alternativna mera, irska produktivnost pada za 31 odsto, na oko 115 dolara po satu rada. Sličan efekat primećen je i u Luksemburgu, gde je pad produktivnosti do 54 odsto nakon izuzimanja uticaja međunarodnih finansijskih tokova.

Visoka produktivnost pojedinih ekonomija objašnjava se strukturom privrede. Norveška koristi prednosti energetskog sektora (nafta i gas), Luksemburg ima koristi od statusa globalnog finansijskog centra, dok Irska privlači tehnološke gigante. Nasuprot tome, zemlje koje se više oslanjaju na turizam, poljoprivredu i usluge sa nižom dodatom vrednošću beleže niže vrednosti po satu rada.

Iako Sjedinjene Američke Države i Nemačka sa 97, odnosno 94 dolara po satu rada premašuju prosek OECD-a, ne nalaze se na samom vrhu zbog različite ekonomske strukture. Ove razlike oslikavaju uticaj tehnološkog sektora, finansijske industrije i kapitalno intenzivnih delatnosti na ukupnu produktivnost privrede.